Gaj Skribonije Kurion

Gaj Skribonije Kurion (lat. Gaius Scribonius Curio, 90. pre Hrista—48. pre Hrista) je bio rimski političar i vojskovođa iz perioda kasne Republike. Bio je prijatelj Pompeja, Cezara i Marka Antonija. U prvo vreme se suprostvljao Cezaru, da bi kasnije prešao na njegovu stranu. Kao narodni tribun 50. pre Hrista bio je na Cezarovoj strani i zalagao se da se istovremeno ukine vlast Cezaru i Pompeju ili da Cezar do izbora za konzula zadrži deo vojske. Poginuo je u Africi za vreme Cezarovoga građanskoga rata.

Gaj Julije Cezar, koga je Kurion kao narodni tribun podržavao pred izbijanje građanskoga rata

Mladost

Rođen je 90. pre Hrista kao sin istoimenoga Gaja Skribonija Kuriona, koji je bio konzul 76. pre Hrista. Kurion je bio izuzetno popularan među plebejcima. Kao mlad vodio je veoma raspusan život, odavajući se piću, ženama, kocki i velikom trošku. Bio je nerazdvojan prijatelj Marka Antonija, garantujući njegove dugove, sve dok Kurion Stariji nije zabranio da se druže. Jedan je od najboljih prijatelja Publija Klodija. Njegova grupa je zastrašivala Klodijeve neprijatelje. Iako je bio blizak sa Klodijem optimati su ga zbog otpora trijumvirima smatrali herojem. Bio je kvestor 54. pre Hrista, a tokom 53. pre Hrista bio je prokvestor u Aziji. Oko 52. pre Hrista oženio se za Fulviju, udovicu njegova prijatelja narodnoga tribuna Publija Klodija Pulhera. Fulvija mu je obezbedila jaku popularsku bazu.

Narodni tribun

Kako se raspadao Prvi trijumvirat tako su se Cezar i Pompej bili sve bliže obračunu. Kurion je u to vreme bio na strani Pompeja. Ključno pitanje je za Cezara bilo da mu se dozvoli da do kandidovanja za konzula zadrži imperij. Postojala je opasnost da ga politički neprijatelji izvedu pred sud u slučaju da ostane bez imperija. Pri kraju septembra Pompej je dao do znanja da Cezar treba da 1. marta napusti komandu, a za konzula se mogao kandidovati tek krajem leta, pa bi dosta vremena ostao bez imperija. Tada bi ga kao privatnoga građanina svaki od njegovih neprijatelja mogao da optuži, a u slučaju osude politička karijera bi mu se okončala u egzilu. Pompej je sve učinio da se za konzule 50. pre Hrista izaberu veliki Cezarovi neprijatelji Lucije Emilije Lepid Paul i Gaj Klaudije Marcel. Za narodnoga tribuna izabran je Gaj Skribonije Kurion, koji je isto tako važio za Cezarovoga neprijatelja.

Cezar potkupljuje Kuriona

Cezar je međutim potkupljivanjem pokušao da prodobije nove konzule i narodne tribune, pa je Emilija Lepida Paula potkupio da ne radi protiv njega, a Kuriona je s druge strane potkupio da mu pomaže. Kurion je bio u to vreme jako zadužen, pa mu je trebao novac da pokrije dugove. Da se ne bi sumnjalo da je naglo promenio stranu Kurion je najpre predložio velike opravke i građenje puteva znajući da će se Pompejevi prijatelji protiviti tim merama, pa je on na taj način dobio izgovor za raskid sa Pompejem. Kada je konzul Gaj Klaudije Marcel predložio da se Cezaru pošalju zamenici drugi konzul Emilije Paul nije ni podržao, a nije se ni protivio predlogu. Kurion se tada pravio da nije ni uz Cezara ni Pompeja, pa je pohvalio taj predlog, ali je dodao da treba i Pompej da napusti svoje provincije i vojsku. Kad su se mnogi usprotivili njegovom predlogu Kurion je tvrdio da u državi ne može da bude mira, ako se obojica ne liše vlasti. Znao je da Pompej nema nameru da se liši vlasti. Međutim narod je hvalio Kuriona kao jedinoga, koji se usudio da se u korist Republike izlaže neprijateljstvu dvojice najmoćnijih.

Kurion tajno radi za Cezara

Kurion je napadao Pompeja da teži diktaturi pošto nema nameru da napusti vlast kad i Cezar. Tražio je da se Cezar i Pompej proglase neprijateljima i da se na njih krene sa vojskom ako obojica ne napuste vlast. Tražeći da obojica napuste vlast prikrivao je da radi za Cezara. Senat je sumnjao u obojicu, ali bio je naklonjeniji Pompeju. Kurion ih je uveravao da je potrebno ili da obojica izgube vlast ili da Cezar bude kontrateg Pompeju.

Nagovara Senat da ukine vlast i Cezaru i Pompeju

Na zasedanju Senata 1. decembra 50. pre Hrista Gaj Klaudije Marcel je lukavo razdvojio pitanja, pa je najpre pitao da li da se Cezaru pošalju zamenici, a kada je većina rekla da onda je pitao da li da se Pompeju oduzme vlast. Većina je bila da Pompeju ostane vlast, pa je onda Kurion postavio pitanje da li da se obojici ukine vlast. Tada je 370 senatora bilo za, a samo 22 protiv. Senat je na taj način ukidao vlast i Pompeju i Cezaru, da bi se postiglo pomirenje.

Poziva Cezara da krene na Rim

Gaj Klaudije Marcel je odbijao da prihvati odluku Senata tvrdeći da Cezar ide na Rim sa svojim legijama i tražio je da se protiv njega pošalje vojska. Kurion je tvrdio da se radi o lažnoj vesti, pa je stavio veto na Marcelovu odluku Međutim Marcel je onda izašao iz Rima i pozvao je Pompeja da spasava Republiku i preuzme vojsku. Kurion kao narodni tribun nije imao vlast van grada Rima, pa to nije mogao da sprečava. Međutim obratio se narodu pozivajući se na nezakonitost sazivanja vojske bez odluke Senata ili naroda. Tražio je da se niko ne odazove takvom nezakonitom sazivanju u vojsku. Pošto mu je i mandat bio pri kraju, a i pretila mu je opasnost otišao je kod Cezara. Došavši kod Cezara Kurion ga je savetovao da krene na Rim, ali Cezar je smatrao da još postoji mogućnost za sporazum.

Pred građanski rat

Cezar je onda poslao 1. januara Kuriona u Rim sa pismom Senatu. Poručio je da se neće odreći vlasti, ako to i Pompej ne učini i zapretio je i građanskim ratom. Na zasedanju senata došlo je do podele, pa je Cezar onda iznio pomirljiviji predlog, tj. tražio je da dok ne bude izabran za konzula zadrži dve legije, Cisalpinsku Galiju i Ilirik. Prema Apijanu konzuli su odbili da to prihvate, a prema Plutarhu inzistirali su da se Cezar odrekne vojske. Ciceron je onda predlagao kao kompromis provincije i 6.000 vojnika. Pompej se s tim slagao, ali konzul Lucije Kornelije Lentul Krus nije na to pristajao. Kurionovo mišljenje odobrili su i novi narodni tribuni Marko Antonije i Kvint Kasije Longin, ali konzuli su od njih tražili da napuste Senat. Nakon toga Kurion je sa Markom Antonijem i Kvintom Kasijem Longinom napustio Rim prerušen u roba. Međutim senatori su onda odlučili da Cezaru kao zamenu pošalju Lucija Domicija Ahenobarba sa 4.000 vojnika. Proterivanje narodnih tribuna je za Cezara bio dovoljno jak izgovor da ne priznaje odluke Senata izglasane nakon proterivanja narodnih tribuna. Nakon toga krenuo je preko Rubikona u pohod na Rim.

Juba I

Rat na severu Afrike

Cezar je nakon zauzimanja Rima Kuriona odredio za pretora Sicilije, gde je trebao da zameni Katona Mlađega. Poslao ga je sa 4 legije da zauzme Siciliju i da onda pređe u Afriku. Nakon toga sa dve legije je otplovio da ratuje protiv Pompejevih snaga u Africi. Kod Utike je pobedio Numiđane u manjoj konjičkoj bici. Pompejevom vojskom u Africi komandovao je Publije Atije Var, a Varov saveznik bio je numidijski kralj Juba I. Kurion je ranije kao narodni tribun predlagao da se Jubina kraljevina anektira Rimu i zbog toga je Juba bio posebno ogorčen na njega. Kurion je pobedio Vara u prvoj većoj bici. Var je nakon poraza pobegao u Utiku, koju je Kurion stavio pod opsadu. Građani Utike su onda molili Vara da preda grad i poštedi ih strahota opsade.

Pogibija u ratu u Africi

Kada je Kurion čuo da dolazi Jubina vojska odustao je od opsade, povukao se u Kornelijev logor i zatražio da mu sa Sicilije pošalju dve legije, koje je tu ostavio. Planirao je u slučaju potrebe i da napusti Afriku. Nakon toga Kurion je naseo na obmanu da se kralj Juba I zbog pobune vratio u svoju kraljevinu i da je kraj reke Bagrade ostavio nešto malo vojske. Juba je smislio obnmanu da Kurion ne bi napustio Afriku i tako njega lišio osvete. Kurion je onda do Bagrade poveo najbolji deo vojske, ali kada su stigli zatekli su Jubu I kako čuva prilaz reci. Kurionova izmorena i ožednela vojska prihvatila je bitku kraj reke, ali numidska konjica ih je opkolila, pa su se nakon nešto otpora povukli na brežuljke. Gaj Asinije Polion je sa malo vojske pobegao u Utiku, a Kurion je poginuo sa celom svojom vojskom.

Literatura

• Apijan, Građanski ratovi
• Kasije Dion
• Velej Paterkul
• Plutarh Pompej
• Plutarh Antonije
• Gaj Julije Cezar, Galski rat, Građanski rat, prevod dr. Ahmed Tuzlić, Matica srpska
• Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2

Reference

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]