Гај Папирије Карбон (лат. Gaius Papirius Carbo, око 164. пре Хр.— 119. пре Хр.) је био римски политичар, оратор, народни трибун и конзул. Велики део живота био је један од тројице главних сарадника Тиберија и Гаја Граха и залагао се за њихове аграрне законе. Након погибије Гаја Граха 121. пре Христа и погубљења хиљада његових присташа променио је нагло страну, па је бранио Луција Опимија, који је био одговоран за та погубљења.
Породица[]
Син је Гаја Папирија Карбона Старијега, који је био претор Сардиније 168. пре Христа. Има тројицу браће: Гнеја Папирија Карбона Старијега, Марка Папирија Карбона и Публија Папирија Карбона. Његов брат Гнеј Папирије Карбон Старији постао је конзул 113. пре Христа. Гајев син Гај Папирије Карбон Арвина постао је народни трибун 90. пре Христа, а његов нећак Гнеј Папирије Карбон је касније три пута био конзул: 85, 84 и 82. пре Христа.
Народн трибун и Грахов присташа[]
Био је присташа и сарадник Тиберија и Гаја Граха и подржавао је њихове реформске законе. Након погибије Тиберија Граха био је изабран заједно са Гајем Грахом и Марком Фулвијем Флаком за једнога од тријумвира за поделу земље.[1] Кратко време након тога изабран је 131. пре Христа и за народнога трибуна. Предложио је да се народни трибуни могу бирати онолико пута колико желе.[2] Његовом закону успротивио се Сципион Африканац Емилијан, па закон није изгласан.[3] Међутим након Сципионове смрти 129. пре Христа изгласан је сличан закон.[4] Карбон је предложио и закон о тајном гласању. Током мандата народнога трибуна задржао је положај тријумвира надлежнога за поделу земље.
Потешкоће при подели земље[]
Подели земље противили су се и бројни латински и италијански савезници, који су узурпирали државну земљу. Они су се обратили за помоћ Сципиону емилијану, који је био свестан, колико је била важна савезничка војска у ратовима, које је рим водио.[5] Сципион је тражио од Сената да упозори комесаре да не деле земљу, коју су узурпирали њихов италијански савезници.[6] Подела земље и потешкоће везане са том поделом изазвале су бројна комешања у Риму. Узурпатори земље су на разне начине ометали поделу. Један од највећих противника Семпронијева закона о подели земље био је Сципион Африканац Емилијан. Народ је био због тога љут на њега. Сципион је преминуо под неразјашњеним околностима 129. пре Христа. Међу онима на које се сумњало говорило се о Гају Граху, о Семпронији, али и о Карбону, иако је за Карбона то било без икаква основа. Карбон је након окончања мандата народнога трибуна остао пријатељ и присташа Гаја Граха.
Политички преокрет[]
Луције Опимије је као конзул након погибије Гаја Граха 121. пре Христа дао да се погубе хиљаде Грахових присташа. Међутим по окончању Опимијевога мандата народни трибун Квинт Деције оптужио је 120. пре Христа Луција Опимија да је осуђивао римске грађане без судскога поступка.[7] Опимија је бранио Гај Папирије Карбон, који је раније припадао Граховим присташама. Гај Папирије Карбон је те године 120. пре Христа био изабран за конзула. Карбон је очито након погибије Гаја Граха направио велики политички преокрет. Не само да је бранио Луција Опимија, него је рекао да је убојство Гаја Граха било потпуно оправдано. Због таквога бескрупулознога односа према својим некадашњим пријатељима презрели су га на обе стране.
Омражен на обе стране[]
Његов прелазак на страну оптимата није му осигуравао њихову потпуну заштиту. Нису му могли опростити да је можда он крив за убојство Сципиона Емилијана, тако да су само тражили погодан тренутак, да се обрачунају са њим. Луције Лициније Крас га је оптужио 119. пре Христа, али не зна се тачно за шта. Међутим оптужба је била веома озбиљна, јер се Карбон отровао, само да не би дочекао оптужујућу пресуду. С друге стране према Валерију Максиму отишао је у егзил.[8]
| Претходи: Квинт Фабије Максим Алоброгик и Луције Опимије |
Конзул Римске Републике заједно са Публијем Манлијем 120. пре Христа |
Следи: Луције Цецилије Метел Далматик и Луције Аурелије Кота
|
Литература[]
- Тит Ливије
- Плутарх Ггај Грах
- Апијан, Грађански ратови
- H. H.Scullard,From the Gracchi to Nero: A History of Rome 133 BC to AD 68, Routledge 2010,ISBN 978 0 415 58488 3
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]