FANDOM


Figul

Делови Македоније, односно Халкидике, где је Фигулова флота дејствовала

Гај Марције Фигул (лат. Gaius Marcius Figulus) је био римски војсковођа и државник. Био је конзул 162. и 156. пре Христа. За време Трећега македонскога рата командовао је 169. пре Христа морнарицом, али неуспешно је нападао Тесалонику, Антигонеју, Торон и Касандреју. Током 156. пре Христа покорио је Делмате заузевши им главни град Делминиј.

Претор и командант морнарице 169. пре Христа Уреди

По први пут помиње се 169. пре Христа за време Трећега македонскога рата, када је изабран за претора.[1] Добио је заповедништво над римском морнарицом.[2] У исто време његов рођак Квинт Марције Филип је изабран за конзула. Гај Марције је кренуо заједно са својим рођаком из Брундизија и пловили су преко Коркире до Актија.[3] Конзул је копненим путем наставио према Тесалији, а Гај Марције Фигул је упловио у Коринтски залив, одакле је копненим путем преко Беотије наставио до флоте код Халкиде.[4] Фигул се у Тесалији састао поново са конзулом и са њим је договорио да Квинт Марције Филип нападне Македонију копненим путем, а да Фигул истовремено нападне са флотом.[5]

Неуспео напад на Тесалонику Уреди

Квинт Марције Филип је успео преко неприступачних планина да уђе у јужну Македонију, а пошто је успаничени Персеј напустио Дион Римљани су без отпора заузели град. Када су римске линије снабдевања постале исувише растегнуте морали су да се повлаче све до Филе. Гај Марције Фигул је са римском флотом за то време напао околину Тесалонике.[6] Започео је и да опседа Тесалонику, али Македонци су катапултима и другим бацачима камења угрожавали не само римску пешадију, која се искрцала крај Тесалонике, него су почели да угрожавају и флоту.[7] Фигул се са флотом и војском повукао до Енеје, а након пустошења територије отпловили су до Антигонеје, где су пљачкали, све док их није напала једна македонска јединица.[8] За време бега према бродовима погинуло је 500 римских војника и исто толико је заробљено.[9] Отпловили су до Палене, где им се придружио Еумен II са својом флотом од 20 бродова.

Неуспела опсада Касандреје Уреди

Заједно са Еуменом II Гај Марције Фигул почео је да из два смера опседа Касандреју, која повезује полуострво Пелену са остатком Халкидике.[10] Град је поред локалнога становништва бранило и 2.000 Илира и 800 Агријана.[11] Римска војска је успела да прокопа зид, али Илири су извели испад током кога су побили 600 римских војника и отерали их од бедема града.[12] Пошто није успео у директном нападу Гај Марције Фигул се посветио опсадним радовима, али десет македонских галија са бираном галском војском успело је да се под заштитом ноћи пробије у Касандреју.[13] Фигул и Еумен су онда одустали од Касандреје и исто тако неуспешно напали су Торон. После тога допловили су до Деметријаде, али и од ње су одустали.[14] Део флоте је послао на зимовање у Скијатос, а са остатком је отпловио у Ореј на Еубеји.

Неважећи избор за конзула Уреди

Био је изабран за конзула 162. пре Христа заједно са Публијем Корнелијем Сципионом Насиком Коркулом. Пошто је током избора дошло до верскога прекршаја харуспици су истицали да је избор конзула неважећи, али Тиберије Грах Старији, који је као конзул претходне године спроводио изборе занемарио је те примедбе. Гај Марције Фигул је онда отишао у Цисалпинску Галију, као своју провинцију. Тиберије Грах Старији је ипак касније пред Сенатом признао да је почињена грешка приликом избора, па је Гај Марције морао да да оставку.

Рат против Делмата Уреди

Поново је изабран за конзула 156. пре Христа заједно са Луцијем Корнелијем Лентулом Лупом. Фигул је добио задатак да ратује против Делмата, који су нападали илирска племена, која су била у савезу са Римом.[15] Делмати су успели да победе Фигула и римску војску отерају до реке Наро (Неретве).[16] Фигул је касније успео да сатера Делмате у њихов главни град Делминиј.[17] Пошто добро утврђени Делминиј није могао да освоји нападао је и заузео слабије утврђене градове Делмата. Након тога напао је Делминиј бацајући на њега цепанице натопљене дрветом и смолом. Услед тога већи део града био је запаљен.[18]

Претходи:
Тиберије Грах Старији и Маније Јувенције Тална
Конзул Римске Републике
заједно са П.К.Сциопионом Насиком Коркулом
162. пре Христа

Следи:
замене Публије Корнелије Лентул и Гнеј Домиције Ахенобарб


Претходи:
Секст Јулије Цезар и Луције Аурелије Орест
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Корнелијем Лентулом
156. пре Христа

Следи:
П.К.Сциопион Nасика Коркул и Марко Клаудије Марцел(3)


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 43.11
  2. Ливије 43.15
  3. Ливије 44.1
  4. Ливије 44.1
  5. Ливије 44.2
  6. Ливије 44.10
  7. Ливије 44.1
  8. Ливије 44.1
  9. Ливије 44.1
  10. Ливије 44.11
  11. Ливије 44.11
  12. Ливије 44.12
  13. Ливије 44.12
  14. Ливије 44.11
  15. Ливије Периохе 47
  16. Апијан Илирски ратови 11
  17. Апијан Илирски ратови 11
  18. Апијан Илирски ратови 11

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.