FANDOM


388px-Marius Glyptothek Munich 319.jpg

Гај Марије

Гај Марије (лат. Gaius Marius, 157 пре Христа—13. јануара 86. пре Христа) је био римски војсковођа и државник Био је биран за римскога конзула седам пута. Познат је по великој реформи римске војске. Реорганизовао је структуру римске легије, елиминишући манипуларну структуру. Дозволио је по први пут регрутацију беземљаша. Окончао је Југуртин рат. Победио је германска племена Кимбре и Теутонце, која су у то време угрожавала Римску републику. Подржавао је и предводио популаре, као представнике народа насупрот оптимата, који су представљали Сенат.

Рани живот Уреди

Гај Марије је рођен 157. пре Христа у Церетама крај Арипинија у јужном Лацију.[1] Плутарх помиње да му је отац био обични радник,[2] али изгледа да то није тачно пошто је Гај Марије имао везе са римским аристократима.[3] Радио је у локалном уреду у Арипинију, а поред тога био је у женидбено повезан са локалним аристократима, па то указује да је вероватно био рођен у значајној локалној фамилији витешкога статуса, а да је касније сам говорио да се уздигао из сиромашне фамилије.[4] Ипак имао је проблеме као скоројевић на почетку своје политичке каријере у Риму. Током 134. пре Христа служио је у војсци у Хиспанији приликом опсаде Нуманције, када је привукао пажњу Сципиона Емилијана Африканца.[5] Није јасно када је тачно стигао у Хиспанију, да ли заједно са Сципионом или пре њега. Истакао се храброшћу у рату под Сципионовом командом, тако да је напредовао у војној каријери добијајући бројна одликовања или унапређења.[6] Већ у тој раној фази војне каријере Гај Марије је имао политичке амбиције.[7]

Народни трибун Уреди

После тога дуго времена о Гају Марију нема никаквих информација. Нема сумње да је наставио да служи у војсци. Био је једногласно изабран од свих триба за војнога трибуна.[8] Иако га већина није познавала знали су за његове војне подвиге.[9] И након тога све је више напредовао, па је изабран за квестора. Изабран је 120. пре Христа за народнога трибуна захваљујући подршци Квинта Цецилија Метела Нумиђанина, који му је био патрон.[10] Као народни трибун предложио је закон, којим би се изменио начин гласања у корист сиромашнијих.[11] Сенат се оштро супроставио томе закону и позвао је Гаја Марија на одговорност, сматрајући да ће се покорити имајући у виду политичку судбину браће Грах. Гај Марије се није покорио Сенату већ је успео да обезбеди да народ изгласа његов закон.[12] Марије се тада сукобио и са својим патронима Метелима. Током 130их пре Христа донешен је закон о тајном гласању помоћу куглица, а Гај Марије је предлагао ужи пролаз до гласачкога места, да би спречио богатије да пред гласање утичу на гласаче.

178px-Marius Carthage.jpg

Гај марије у рушевинама Картагине

Претор Уреди

Док је био народни трибун навукао је мржњу Сената и аристократије, тако да је то имало одређене последице по његову каријеру. Убрзо након тога Гај Марије је био кандидат за едила, али није био изабран,[13] по свој прилици јер је изгубио подршку Метела, али и сенатора. Тај пораз га је тешко погодио, тако да је по свој прилици појачао његову мржњу према аристократији. Кандидовао се и једва био изабран за претора 115. пре Христа, али одмах су га оптужили за подмићивање.[14] Ослобођен је оптужбе у доста тесном гласању. Као претор службу је обаваљао у Риму, а онда је 114. пре Христа отишао као пропретор у Даљњу Хиспанију, коју је очистио једним делом од разбојника.[15] У то време обично би се у Хиспанији служило две године.

Метелов легат у рату са Југуртом Уреди

По повратку из Хиспаније вратио се у политички живот, али није имао ни богатства, а ни ораторску вештину, којом би могао да придобија људе.[16] Међутим стицао је поштовање својим радом, издржљивошћу и једноставним начином живота за разлику од његових савременика, који су водили екстравагантан живот. У то време Гај Марије је оформио савез са Јулијевцима женећи се Јулијом, сестром Гаја Јулија Цезара Старијега и тетком чувенога Цезара.[17] Марији су били клијенти Цецилија Метела, а разлаз Метела са њим није био дуга века. Када је Квинт Цецилије Метел Нумиђанин био 109. пре Христа именован за заповедника у рату са Југуртом он је са собом повео Гаја Марија као легата.[18][19] Пошто се код Салуста не помиње ниједан други легат то изгледа значи да је Гај Марије био Метелов главни помоћник. Метел је користио Гаја Марије као искуснога војнога команданта, а Гају Марију је та позиција створила одскочну даску за положај конзула. У рату са Југуртом Гај Марије је у пуној мери показао свој војни талент и убрзо су га сматрали једним од најистакнутијих команданата у римској војсци. Истицао се добрим саветима и предвиђањима, па је стекао углед међу официрима. Задобијао је срца обичне војске делећи са њима исте напоре, исту храну, исте постеље и копајући са њима ровове.[20] Глас о Марију стигао је и до Рима, па је он знао да је дошло време да се кандидује за конзула.

Изабран за конзула Уреди

Све то узнемирило је Квинта Цецилија Метела Нумиђанина, али највише га је потресла Турпилијева афера, која је посвађала Метела и Гаја Марија. Турпилије је био Метелов пријатељ, који је на инзистирање Гаја Марија осуђен на смрт под оптужбом за издају.[21] Метел је једва пустио Гаја Марија да оде у Рим да би се кандидовао за конзула.[22] Метел је од Марија тражио да као његов клијент сачека његова сина да стаса за конзула, па да се заједно кандидују, а то би значило да треба да чека око 20 година. Гај Марије је народу у Риму обећао да ће или убити или заробити Југурту, па је изабран за конзула за 107. пре Христа.[23] Стигао је у Нумидију релативно касно током 107. пре Христа. Показало се да баш и није тако лако победити Југурту. Током 107. и 106. пре Христа потиснуо је Југурту на југ и западно према Мауританији. Луције Корнелије Сула је био Маријев квестор. Краљ Мауританије Бокх био је Југуртин таст и неодлучан савезник, а забрињавало га је приближавање римске војске. Најпре је одбијао предлоге Гаја Марија да преда Југурту, а касније је тражио да се види са Сулом.[24] Издао је Југурту и предао га Сули, коме је припала слава да је заробио Југурту.[25] То је било семе раздора између Суле и Гаја Марија, које је готово уништило Рим.

Маријеве реформе Уреди

Гај Марије је 107. пре Христа извео драматичне и значајне промене у војној организацији. Због захтева за великим бројем војника Гај Марије је дозволио да се регрутују и најсиромашнији, тј пролетаријат и беземљаши, тј. они чија имовина је била мања од 3.000 сестераца. До тада најсиромашнији се нису регрутовали у војску. До тада војници су требали да сами за себе обезбеде оружје и униформу. Постојале су бројне предности Маријеве реформе, јер су најсиромашнији постали професионални војници, који би служили 25 година, а награђивали би се могућношћу насељавања у освојеним земљама. На тај начин осниовањем колонија у новоосвојеним земљама романизирало би се становништво, смањивала се могућност нереда и побуна против Римске републике. Нова римска војска је због регрутовања најсиромашнијих постала бројчано много већа и увек је могла да обезбеди резерве у случајевима великих катастрофа. Повећање војске осигурало је да се за сваки поход има довољно војске, па су се низали војни успеси један за другим. Поред бројности војске Гај Марије је настојао да унапреди војну организацију. Војска је подељена на легије од по 5.200 војника, а свака легија је била подељена на 10 кохорти, а кохорте су биле подељене на центурије од по 80 војника. Војници су носили оружје и опрему тежине 25 килограма, па су добили надимак Маријеве муле. Дотада је опрема била у саставу коморе, која је отежавала мобилност легије. Након 25 година службе у војсци војници би добијали земљу, да би се могли издржавати. Осим тога италијански савезници су као награду на крају службе добијали римско грађанско право. Будућност Маријевих сиромашних војника зависила је од њиховога војсковође, који им је обећавао расподелу земље, па су војници имали јак лични мотив да политички подржавају свога војсковођу приликом његових политичких обрачуна са Сенатом.

705px-Cimbrians and Teutons invasions.svg.png

Сеоба Кимбра на југ и њихове битке са римском војском

Рат са Кимбрима и Теутонцима Уреди

Цимбри су 109. пре Христа победили Марка Јунија Силана. Након тога уследили су немири међу галским племенима, која су Римљани пре тога били покорили. Током 107. пре Христа Тигурини су победили Луција Касија Лонгина, а у том сукобу преживео је једино један виши официр након предаје пола коморе и понижавајућега проласка остатка војске испод јарма. Током 106. пре Христа галско племе Тектосага искористило је прилику, па су се очекујући помоћ Кимбра побунили против Рима.[26] Квинт Сервилије Цепион је заузео њихов главни град Толосу (Тулуз) и опљачкао огромно Толоско благо, које се ту налазило.[27][28] Међутим приликом транспорта највећи део блага је покраден.[29] Цепион је и током 105. пре Христа остао у Нарбонској Галији као проконзул, али није био у добрим односима са другим римским командантом конзулом Гнејем Малијем Максимом. Сенат је тражио од Цепиона да се заједно са Малијем договара о заједничкој акцији, али Цепион је одбијао да са њим логорује или да прави заједнички план. У бици код Араусија 6. октобра 105. пре Христа[30] Цимбри су победили римску војску.[31] Био је то један од најкатастрофалнијих пораза у римској историји. Погинуло је 80.000 римских и 40.000 савезничких војника.[32]

Конзул по други пут Уреди

Гај Марије је крајем 105. пре Христа по други пут изабран за конзула за 104. пре Христа, иако се у то време налазио у Африци. Ипак то је био неуобичајен избор, јер је постојао закон, по коме је између два конзулата требало да протекне бар 10 година. На неки начин тај закон се престао примењивати, јер је Гај Марије био пет пута узастопце изабран за конзула (104-100 пре Христа). Гај Марије је изабран за конзула у ванредним околносртима, када је требало зауставити инвазију Цимбра и Теутонаца. Вративши се у Рим Гај Марије је прославио тријумф, који му је одобрен због окончања Југуртинога рата. Цимбри су кренули према Хиспанији, а Теутонци су се кретали по северној Галији, па је Гај Марије имао довољно времена да припреми војску. Један од његових легата био је Луције Корнелије Сула, што показује да између њих двојице тада није било зле крви.

Трећи конзулатУреди

Гај Марије је и трећи пут изабран за конзула 103. пре Христа. Иако је могао да командује војском као проконзул изгледа да је тражио положај конзула да би избегао проблеме са конзулима, којима би он као проконзул био подређен. Гај Марије је тада изгледа потпуно контролисао бирачко тело, тако да не само да је изабиран за конзула, него је поред тога својом подршком одређивао ко ће бити изабран за другога конзула. Кимбри се током 103. пре Христа још увек нису вратили из Хиспаније, а пошто је умро други конзул Луције Аурелије Орест онда је Гај Марије био принуђен да се врати у Рим и одржи нове конзулске изборе. Изабран је за конзула 102. пре Христа заједно са Квинтом Лутацијем Катулом.

Побеђује Теутонце код Аква Секстије Уреди

Кимбри су се 102. пре Христа вратили из Хиспаније и у Галији су се удружили са Теутонцима са циљем да заједнички изведу инвазију Апенинскога полуострва. Теутонци су требали да иду на југ и да напредују из Провансе дуж обале према Лигурији. Кимбри су требали да покушају да пређу Алпе из правца севера преко Тирола и прелаза Бренер. Тигурини су требали да пређу Алпе из смера североистока. Германски план напада показао се погрешним. Германи су поделили војску да би лакше управљали деловима. Међутим римска војска је на располагању имала краће линије комуникација и снабдевања, тако да је могла да концентрише снаге много лакше н акоме год делу то жели. Гај Марије је морао најпре да се обрачуна са Теутонцима, који су се налазили у Нарбонској Галији. Гај Mарије је избегао битку са Теутонцима на месту где је њима одговарало, па се повукао до Аква Секстије (данашњи Екс ан Прованс), где је Теутонцима блокирао пролаз. Претходницу теутонске војске сачињавали су нестрпљиви Амброни , који су напали римску војску не сачекавши главнину теутонске војске. Ту је изгинуло 30.000 Амброна. Гај Марије је након тога склонио 3.000 римских војника у заседу. Када је римску војску напала главнина теутонске војске тада се на Теутонце одострага обрушила скривена римска војска. Уследио је тешки пораз Теутонаца, који су готово потпуно уништени, иако их је било око 100.000. Са друге стране Квинт Лутације Катул је са другом конзулском војском требао да спречи инвазију Кимбра преко прелаза Бренер, али није успео у томе, па су Кимбри до краја 102. пре Христа заузели Транпаданску Галију, тј простор северно од реке По. Гај Марије је у међувремену отишао у Рим и поново је изабран за конзула за 101. пре Христа заједно са Манијем Аквилијем.

Победа над Кимбрима Уреди

Гај Марије није прославио тријумф због победе над Теутонцима, него је кренуо према северу да помогне пораженој војсци Квинта Лутација Катула. Када су се спојиле две римске војске поново су прешли реку По, али Кимбри нису прихваћали битку. Очекивали су долазак Теутонаца, не знајући за њихов тешки пораз и уништење. Између римске војске и Кимбра дошло је до одлучне битке код Верцела, која се одиграла крајем јуна 101. пре Христа западно од данашњега Милана. Катул је имао 23.000 војника, које је распоредио у средини, а Гај Марије је имао 32.000 војника и распоредио их је на два крила.[33] Током битке дигла се велика прашина, па је војска Гаја Марија промашила непријатеља.[34] Пуни терет битке пао је на Катула, а у његовим редовима се борио и Сула.[35] У тој бици Кимбри су били потпуно поражени. На вест о поразу Кимбра Тигурини су одустали од инвазије и вратили су се кући. Након битке Гај Марије и Катул заслужили су тријумф. Гај Марије је био изузетно слављен као трећи оснивач Рима. Катул се тада отуђио од Гаја Марија, а касније ће постати његов противник.

Шести конзулатУреди

Гај Марије се по повратку из рата са Кимбрима нашао изолован у Сенату, па је због тога ушао у савез са Луцијем Апулејом Сатурнином и његовим савезником Гајом Сервилијем Глауцијом. Њих тројица оформила су тријумвират, а подржавали су их Маријеви ветерани и руља. Уз помоћ потплаћивања 100. пре Христа Гај Марије био је изабран по шести пут за конзула, а Глауције је био изабран за претора.[36] Чим је постао народни трибун Луције Апулеј Сатурнин је предложио закон да се раздели земља, која је припадала Кимбрима.[37] Земља се требала поделити Маријевим ветеранима, али проблем је био да су Кимбри претходно ту земљу отели од других, којима се земља требала вратити. Сенат се противио том закону, а у противљењу се највише истицао Квинт Цецилије Метел Нумидик. Не само да је закон изгласан у народној скуштини, него су сенатори понижени пошто су морали и да се закуну у тај закон. Сатурнин је поред тога предложио закон о продаји жита по сниженој цени. Када је Сатурнин био и трећи пут заредом изабран за народнога трибуна прибегао је насиљу приликом избора за конзула, настојећи да осигура положај конзула за 99. пре Христа за Глауцију. Послао је батинаше, који су наочиглед свих убили Глауцијинога противкандидата Гаја Мемија. Луције Апулеј Сатурнин и Глауције су тим чином навукли против себе много народа. Узбуњени и гневни народ је онда кренуо да убије Сатурнина, који је с друге стране сакупио руљу са села, па је заузео Капитол заједно са Глауцијом и квестором Гајем Сауфејем.[38] Сенат их је прогласио државним непријатељима,[39] па их више ни конзул Гај Марије није могао да штити. Гај Марије је требао по налогу Сената да их хапси, али чинио је то невољно. Ипак када је послао војску она је потиснула Апулеја и његове присташе. Други су ипак одлучили да их лише воде пресекавши им цеви, које су водиле воду у храм.[40] Сатурнин и Глауције су се надали да ће им Гај Марије помоћи, па су се предали њему на реч.[41] Светина је тражила да се они погубе, а Гај Марије их је склонио у већницу Курију Хостилију, да им се суди. Међутим светина је скинула кров и бацајући цреп побила их.

Повукао се из политичкога живота Уреди

Гај Марије се касније супростављао повратку Квинта Цецилија Метела Нумидика, али када у томе није успео повукао се из политичкога живота 99. пре Христа и отишао у Галатију и Каподокију.[42] Надао се да би у Малој Азији могао да потакне рат против Митридата VI од Понта и да би могао поново да се прослави. Митридату је иначе поручио да спроводи римска наређења без поговора, а да то може да избегне једино ако постане моћнији од Римске републике.[43] Марије се вратио у Рим и изградио је кућу крај форума. Провео је неколико мирних година у Риму. Марко Ливије Друз је 91. пре Христа био изабран за народнога трибуна и предложио је да већу поделу државне земље, повећање Сената и доделу грађанских права италијанским савезницима. Друз је убијен под неразјашњеним околностима, а његово убојство представљало је окидач за Савезнички рат (91-88 пре Христа), који су против Рима повели незадовољни италијански савезници.

435px-Marius in exile.gif

Гај Марије у егзилу

Савезнички рат Уреди

Гај Марије је након смрти конзула Публија Рутилија Руфа и претора Квинта Сервилија Цепиона преузео заповедништво у Савезничком рату. Борио се заједно са Сулом против италијанских савезника. За разлику од Суле, који је добио на угледу током Савезничкога рата, Гај Марије је изгубио доста пријашњега угледа.[44] Гај Марије се повукао у раној фази Савезничкога рата , по свој прилици због лошега здравља.[45]

Сулин поход на Рим, Гај Марије бежи из Рима Уреди

Први митридатов рат почео је 89. пре Христа, а током 88. пре Христа Митридат VI од Понта је спровео покољ око 80.000 Римљана у Малој Азији у операцији познатој као Азијска вечерња. Рим је због тога одлучио да прогласи рат Митридату VI од Понта. Команда у Првом митридатовоме рату била је одлуком Сената поверена конзулу Луцију Корнелију Сули. Народни трибун Публије Сулпиције Руф био је изабран гласовима оптимата, али кратко време након избора прешао је на страну популара и Гаја Марија.[46][47] Узроци за ту наглу промену нису експлицитно наведени, али како се зна да је био презадужен претпоставља се да је Гај Марије откупио његов дуг, а да је он онда Гају Марију заузврат обећао подршку да добије команду у Првом митридатовом рату. Сулпиције је не поштујући конзулску одгоду на скупштини потврдио своје законе о распоређивању савезника по свим трибама, а након тога гласањем нових грађана изабрали су Гаја Марија за команданта у Првом митридатовом рату.[48] Сула је одбио да призна одлуку народне скупштине. Сула је био бесан јер је био лишен команде у Митридатовом рату, па је започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са својих 6 легија на Рим.[49] Гај Марије није очекивао такав развој ситуације, јер дотада никада римска војска није кренула на Рим. То је било и забрањено римским законима и традицијом. Гај Марије је на вести о доласку Суле ослободио робове, да би се борили на његовој страни.[50] Снаге Гаја Марија пружиле су веома слаб отпор, па је Сула лако ушао у Рим. Гај Марије је побегао заједно са својим сарадницима.[51] Неколико пута током бега једва је умакао потери. На крају се ипак домогао Африке. Сула и његове присташе изгласали су смртну казну за Гаја Марија.

Сенат смењује Цину Уреди

За конзуле за 87. пре Христа изабрани су уз Сулину подршку Гнеј Октавије и Луције Корнелије Цина. Сула је са војском кренуо 87. пре Христа у рат против Митридата. Цина је почео да оптужује Сулу и да стаје на страну популара, због чега је дошао у сукоб са Сенатом и са другим конзулом Гнејем Октавијем. Свађа се окончала великим уличним борбама између Цининих и Октавијевих присташа.[52] Гнеј Октавије је уличну борбу искористио као прилику да оправда Цинино протеривање из Рима. Цина је покушао да добије подршку међу робовима и италијанским савезницима, али Сенат је неуставним актом сменио Цину са места конзула,[53] а за новога конзула прогласили су фламена Луција Мерулу.

Цина и Гај Марије опседају Рим Уреди

Луције Корнелије Цина је отишао у Кампанију, где је добио подршку војске, а у савезничким градовима добио је подршку, новац и војску. Цина је са војском улогорио крај Рима. Гај Марије је на вести о протеривању Цине из Рима одмах кренуо у Италију да искористи насталу прилику.[54] Гај Марије је одлучио да се придружи Цини и понудио му је да га слуша као конзула, а Цина је то прихватио и именовао Гаја Марија проконзулом.[55] У томе тренутку Цина и Гај Марије се удружују, а заједнички су имали подршку италијанских савезника. Гај Марије је дошао са 6.000 Етрураца. Планирали су да заједнички заузму Рим.[56] Улогорили су се на реци Тибар и сасекли су линије опскрбе, спречавајући довоз жита Риму.[57] Гај Марије је заузео Остију и разорио је, јер је кориштена као складиште за храну. Осим тога са својом флотом је пљачкао трговачке бродове.[58] Један војни трибун, који је чувао брдо Јаникул пустио је Гаја Марија и Цину, али правовремена интервенција Помпеја Страбона и Гнеја Октавија спречила их је у намерама.[59] Притиснут оскудицом у граду Сенат је на крају попустио, па је Цини послао изасланство као конзулу само тражећи од њега да се закуне да неће извршити покољ.[60] Цина није хтео да се закуне, него је само обећао да неће добровољно бити узрок ничијег убиства. Крајем 87. пре Христа Цини је дозвољено да поново уђе у Рим као конзул. Гај Марије је тражио да се поништи одлука о његовом протеривању.[61] Чим су Гај Марије и изгнаници ушлу у град почели су да пљачкају имања својих противника. Гај Марције Цензорин је одсекао главу конзула Гнеја Октавија, а након тога уследио је покољ у Риму. Према античким историчарима Гај Марије је град испунио крвљу убијајући све оне за које би било најмање сумње да су подржавали Сулу, који су били богати или били његови лични непријатељи.[62] Ипак изгледа да се радило о претеривањима, зато што се та тврдња није појавила у Сулиним мемоарима, који су и иначе били пристрасни против Гаја Марија.

Седми конзулат и смртУреди

Убрзо након тога Гај Марије и Луције Корнелије Цина изабрани су за конзуле 86. пре Христа.[63] Сенат је Сулу прогласио изопштеником. А Први митридатов рат поверио је Гају Марију. Међутим Гај Марије је умро у првом месецу конзулата 13. јануара 86. пре Христа.

Претходи:
Луције Хортензије и Сервије Сулпиције Галба
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Касијем Лонгином
107. пре Христа

Следи:
Квинт Сервилије Цепион и Гај Атилије Серан


Претходи:
Гнеј Малије Максим и Публије Рутилије Руф
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Флавијем Фимбријом
104. пре Христа

Следи:
Гај Марије и Луције Аурелије Орест


Претходи:
Гај Марије и Гај Флавије Фимбрија
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Аурелијем Орестом
103. пре Христа

Следи:
Гај Марије и Квинт Лутације Катул


Претходи:
Гај Марије и Луције Аурелије Орест
Конзул Римске Републике
заједно са Квинтом Лутацијем Катулом
102. пре Христа

Следи:
Гај Марије и Маније Аквилије


Претходи:
Квинт Лутације Катул и Гај Марије
Конзул Римске Републике
заједно са Манијем Аквилијем
101. пре Христа

Следи:
Гај Марије и Луције Валерије Флак


Претходи:
Маније Аквилије и Гај Марије
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Валеријем Флаком
100. пре Христа

Следи:
Марко Антоније Оратор и Аул Постумије Албин


Претходи:
Луције Корнелије Цина и Гнеј Октавије
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Корнелијем Цином и заменом Луцијем Валеријем Флаком
86. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и Гнеј Папирије Карбон


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Гај Марије 3
  2. Плутарх Гај Марије 2
  3. Хилдингер стр. 59
  4. Хилдингер стр. 59
  5. Плутарх Гај Марије 3
  6. Плутарх Гај Марије 3
  7. Плутарх Гај Марије 3
  8. Салуст Југурта 63
  9. Салуст Југурта 63
  10. Плутарх Гај Марије 4
  11. Плутарх Гај Марије 4
  12. Плутарх Гај Марије 4
  13. Плутарх Гај Марије 5
  14. Плутарх Гај Марије 5
  15. Плутарх Гај Марије 6
  16. Плутарх Гај Марије 6
  17. Плутарх Гај Марије 6
  18. Салуст Југурта 46
  19. Плутарх Гај Марије 7
  20. Плутарх Гај Марије 7
  21. Плутарх Гај Марије 8
  22. Плутарх Гај Марије 8
  23. Плутарх Гај Марије 8,9
  24. Плутарх Гај Марије 10
  25. Плутарх Гај Марије 10
  26. Касије Дион Фрагм.90
  27. Јустин 32.3
  28. Касије Дион Фрагм.90
  29. Касије Дион Фрагм.90
  30. Лицинијан 33
  31. Ливије Периохе 67
  32. Ливије Периохе 67
  33. Плутарх Гај Марије 25
  34. Плутарх Гај Марије 26
  35. Плутарх Гај Марије 26
  36. Плутарх Марије 28
  37. Апијан Грађ. Ратови 1.29
  38. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  39. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  40. Апијан Грађ. Ратови 1.32
  41. Плутарх Марије 30
  42. Плутарх Гај Марије 31
  43. Плутарх Гај Марије 31
  44. Плутарх Гај Марије 33
  45. Плутарх Гај Марије 33
  46. Плутарх Сула 8
  47. Апијан Грађ. ратови 1.55
  48. Апијан Грађ. ратови 1.55
  49. Апијан Грађ. ратови 1.57
  50. Плутарх Гај Марије 35
  51. Плутарх Гај Марије 35
  52. Апијан Грађ. ратови 1.64
  53. Апијан Грађ. ратови 1.65
  54. Плутарх Гај Марије 41
  55. Плутарх Гај Марије 41
  56. Апијан Грађ. ратови 1.67
  57. Апијан Грађ. ратови 1.67
  58. Плутарх Гај Марије 42
  59. Апијан Грађ. ратови 1.68
  60. Апијан Грађ. ратови 1.70
  61. Плутарх Гај Марије 43
  62. Плутарх Гај Марије 43
  63. Апијан Грађ. ратови 1.75

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.