FANDOM


Гај Касије Лонгин (лат. Caius Cassius Longinus, пре 85. пре Христа—октобар 42. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар, који је заједно са Марком Јунијем Брутом био вођа завере у којој је убијен Гај Јулије Цезар.

Cohen 0008

Златник Гаја Касија

Рани животУреди

Веома мало се зна о Касијевом раном животу. Плутарх наводи једну причу, којом показује да је Гај Касије одмалена мрзио деспоте.[1] Због мржње према деспотима још се у школи потукао са Сулиним сином Фаустом Корнелијем Сулом.[2] Студирао је филозофију на Родосу под менторством Архелаја и тада је научио да одлично говори грчки.[3] Оженио се са Јунијом Терцијом (Тертулом), која је била ћерка Сервилије Цепионис, тако да је била полусестра Цезароубице Марка Јунија Брута. Имали су сина, који је рођен око 60. пре Христа.[4]

У парћанском походу са Красом Уреди

По први пут се у историји појављује 53. пре Христа као квестор у војсци Марка Лицинија Краса у његовом походу на Партију, који се окончао катастрофалним поразом код Каре. Марко Лициније Крас кренуо је кроз Мезопотамију са 7 легија са око 35.000 војника и са 4.000 лаких пешака и 4.000 коњаника.[5] Пошто су се извиђачи враћали са вестима о напуштеној земљи Гај Касије Лонгин је због могућих проблема са снабдевањем саветовао Краса да се или сместе у неки град и сачекају информације о непријатељу или да оду до Селеукије.[6] Крас није прихватио тај савет, што се показало кобним. Када је Марко Лициније Крас крај града Каре наишао на парћанску војску он се успаничио. Најпре је по Касијевој препоруци војску развукао у дугу линију мале дубине са циљем да спречи опкољавање.[7] Онда се предомислио и војску је распоредио у шупљи квадрат.[8] Таква формација штитила је најбоље са свих страна, а недостатак је био слабу мобилност. Крас је Гају Касију Лонгину поверио једно од крила.

Битка код КареУреди

Парћански војсковођа Сурена је са својим коњаницима стрелцима кишама стрела засипао римску формацију, а чим би били нападнути повлачили би се ван римскога домета. Римска војска је била тешко поражена током првога дана битке. До ноћи страдале су или рањене хиљаде римских војника. Марко Лициније Крас је био потпуно обесхрабрен и неспособан да командује, па су иницијативу преузели Гај Касије Лонгин и легат Октавије, који су током ноћи повели Краса и преосталу римску војску преко равнице до града Каре, остављајући иза себе рањенике.[9] Када се Сурена са војском појавио код Каре тражио је да му се Марко Лициније Крас и Гај Касије Лонгин предају у оковима.[10] У Кари је римска војска Гају Касију Лонгину понудила команду сматрајући Краса неспособним.[11] Иако се и Крас са тим сложио Касије је одбио заповедништво.[12] Римска војска покушала је да се под заштитом ноћи повуче из Каре. Краса су обманули водичи водећи га погрешним путем, па је био заробљен. Касије је сумњао у подвалу, па се вратио у Кару и спровео је 10.000 преживелих војника другим путем до Сирије.[13] Процењује се да је у бици код Каре погинуло 20.000 римских војника и да је 10.000 заробљено.[14]

Брани Сирију од Парћана Уреди

Након преласка Еуфрата Гај Касије Лонгин је окупио остатке рисмке војске и спровео је припреме за обрану од Парћана. Парћани у почетку нису напредовали западно од Еуфрата, него су освајали сва подручја источно од Еуфрата.[15] Касније су напали Сирију, али у нереду, без команде и у мањем броју, па их је Касије лако потиснуо.[16] Парћани су извели велику инвазију на Сирију тек током 52. пре Христа под командом Пакора I и Осака, синова парћанскога краља Орода II.[17] Марко Калпурније Бибул именован је за намесника Сирије, али како он није стизао Гај Касије је као проквестор држао заповедништво и водио рат са Парћанима. Пред парћанском инвазијом повукао се до Антиохије, а Парћани су након неуспеха код Антиохије покушали да заузму Антигонеју, али након неуспеха и на том месту почели су да се повлаче.[18] Гај Касије је касније успео да оствари велику победу над Парћанима, а у бици је страдао и Осак, син парћанскога краља.[19] Након тога Пакор I више није нападао Сирију.[20] Гај Касије је окончао рат пре доласка Марка Калпурнија Бибула.

Командује делом Помпејеве флоте Уреди

По доласку Марка Калпурнија Бибула Гај Касије се вратио у Рим. Бојао се да ће га оптужити за велика изнуђивања у Сирији. Међутим избијање Цезаровога грађанскога рата спасло га је суђења за изнуђивање провинцијалаца. Током 49. пре Христа изабран је за народнога трибуна. Подржавао је Помпеја и оптимате, па је након Цезаровога преласка Рубикона јануара 49. пре Христа напустио Рим и побегао у Грчку код Помпеја, који му је одмах поверио заповедништво над сиријским, феничанским и киликијским бродовима. Са том флотом је у водама Сицилије уништавао Цезарове бродове.[21] Током 48. пре Христа спалио је крај Месане на Сицилији 35 бродова флоте Марка Помпонија и 5 бродова од Сулпиција и Либона. Након тога много пута нападао је дуж обала Сицилије и Италије све до вести о бици код Фарсала.[22]

Предаје се Цезару Уреди

Након битке код Фарсала Гај Касије је отпловио на Хелеспонт надајући се да ће понтскога краља Фарнака II да продобије против Цезара.[23] Међутим насред Хелеспонта Гај Касије је са 70 бродова случајно налетио на Цезара и успаничио се иако је имао много већу флоту на располагању.[24] Мислио је да Цезар намерно плови према њему, па није ни покушао да пружи неки отпор, него је према Цезару подигао руке замоливши за опроштај.[25] Предао је Цезару целу флоту, а Цезар не само да му је опростио, него га је нешто касније именовао својим легатом. Није познато да ли је Касије учествовао у Александријском рату. Учествовао је у рату против Фарнака II. Одбио је да учествује у рату у Африци против својих бивших пријатеља Катона Млађега и Метела Сципиона. Уместо тога остао је у Риму.

Озлојеђен на Цезара Уреди

Током 45. пре Христа повукао се у Брундизиј чекајући резултат сукоба у Хиспанији и спреман да се врати у Рим на вести о Цезаровој победи. Током тога времена одржавао је интензивну преписки са Цицероном. Током 44. пре Христа кандидати за урбанога и пререгринскога претора били су Марко Јуније Брут и Гај Касије Лонгин.[26] Цезар је за престижнији положај урбанога претора изабрао Брута, иако је Гај Касије имао веће заслуге.[27] Гај Касије је био љут, иако је био изабран на утешни положај перегринскога претора за 44. пре Христа.[28] Одређено је било и да добије Сирију као провинцију за 43. пре Христа. Љут је био на Цезара јер је млађи и мање заслужан Брут изабран на виши положај. Иначе Гај Касије изгледа да никад није ни престао да буде Цезаров непријатељ. Изгледа да је Цезар у њега имао најмање поверења од свих бивших непријатеља.[29]

Завера против Цезара Уреди

Иако му је Цезар поштедио живот и поред тога му још указао почасти Гај Касије је први осмислио заверу против Цезара. Цезара је замрзио лично, а Брут га је мрзио као тиранина.[30] Главни покретач Гаја Касија била је мржња према Цезару и амбиција, а љубав према Републици и слободи кориштена је само као добар повод. Многи сенатори почели су да се боје због Цезарове све веће моћи поготово након именовања за доживотнога диктатора.[31] Гај Касије Лонгин је као зет највише потакао Марка Јунија Брута тврдњама да Цезар намерава да постане краљ.[32] У заверу су поред Лонгина били укључени Децим Јуније Брут Албин, Гај Требоније, Луције Касије Лонгин и други, укупно око 40 људи. Цицерон није био укључен у заверу. Брут је наговорио остале заверенике да убију само Цезара, тј. да поштеде Марка Антонија и Лепида.[33]

320px-Cesar-sa mort

Убојство Цезара

Цезарово убојствоУреди

Завереници су одлучили да Цезара убију 15. марта 44. пре Христа на заседању Сената.[34] Цезар је тога дана каснио, јер га је жена због лоших знамења спречавала да оде у сенат.[35] Завереници су у Сенат дошли са ножевима сакривенима испод тоге и док су чекали у Сенату препали су се да је завера откривена.[36] Када се Цезар коначно појавио у Сенату завереници су га напали.[37] Публије Сервилије Каска Лонг је први ранио Цезара, а након тога су уследили други ударци. Завереници су се толико натискали да задају Цезару ударац, да су се чак и међусобно израњавали. Гај Касије је убадајући Цезара ранио Брута у руку.

После Цезаровог убојства Уреди

Завереници су одмах након што су убили Цезара побегли из Сената на Капитол да посвете оружје. Након хладнога пријема на Форуму вратили су се на Капитол. Себе су називали либераторима и позивали су се на републиканску традицију. Марко Емилије Лепид је као заменик диктатора (комадант коњице) једини имао на располагању омању војску у Риму, а као одани Цезаров пријатељ саветовао се са Марком Антонијем шта да чине против завереника и убојица. Завереници нису имали јасних планова. Дан након Цезаровога убојства дошло је у Сенату до компромиса. Убојице су амнестиране, а с друге стране потврђене су све Цезарове одлуке. Амнестијом је био спречен грађански рат. Захтеву Луција Калпурнија Пизона и Марка Антонија да се Цезаров тестамент јавно прочита противио се Гај Касије Лонгин, али Марко Јуније Брут је попустио и учинио је велику грешку.[38] Читање Цезаровога тестамента у коме је стајало да сваком грађанину Цезар даје 300 сестерција разгневило је народ против његових убица.[39] Марко Антоније је надгробну беседу вешто искористио да потпали народ против убица, па је након кремације руља са упаљеним буктињама појурила да спали куће завереника, који су онда морали да напусте Рим.[40] За разлику од осталих завереника Брут и Касије су још неколико месеци остали у Риму. Марко Антоније је тада овладао Римом.

Спорне провинције Сирија и Македонија Уреди

Сенат је нашао згодан изговор за Брута и Касија да напусте Рим, где више нису били безбедни.[41] Поверио им је снабдевање Рима житом.[42] Гај Касије и Марко Јуније Брут су још једно време провели у Лацијуму и Кампанији надајући се повратку у Рим. Било је то необично да два претора не смеју да се врате у Рим. Покушали су да придобију народ организовањем скупих представа са највишим сјајем, али када ни на тај начин нису придобили народ напустили су Италију.[43] Уместо провинција Македоније и Сирије које су Брут и Касије требали да добију 43. пре Христа њима су додељене мање атрактивне провинције Крит и Кирена. Брут и Касије су намеравали да се ипак домогну Македоније и Сирије. Марко Антоније је наговорио Публија Корнелија Долабелу да тражи Сирију као своју провинцију од народа знајући да је Сенат Сирију резервисао за Гаја Касија.[44] Сирија је била дата Долабели и поверена му је и велика војска и рат са Парћанима.[45] Македонија је на сличан начин дата Марку Антонију.

396px-Portrait Brutus Massimo

Марко Јуније Брут

Контролише велику војску у СиријиУреди

Међутим Марко Јуније Брут и Гај Касије су одлучили да оду у Македонију и Сирију и да их силом заузму.[46] Почели су да скупљају новац и војску, а уживали су и подршку проконзула Азије Гаја Требонија, који је био један од Цезароубица. Гај Требоније је Долабели омогућио слободан пролаз, али није га пуштао у градове, па га је Публије Корнелије Долабела убио.[47] Када је дошло до расцепа између Марка Антонија и Сената Сенат је Долабелу прогласио државним непријатељем због убојства Гаја Требонија.[48] Гају Касију Лонгину су поверили Сирију[49] и задатак да води рат против Долабеле.[50] Касије је пре Долабеле упао у Сирију, где је најпре преузео 8 легија.[51] Долабела је послао Алијена у Египат по 4 легије преостале након Помпејева пораза, али Касије је у Палестини успео да их опколи и принуди на предају,[52] па је отада располагао са укупно 12 легија.[53]

Осваја целу Сирију Уреди

Док је Гај Касије Лонгин боравио у Јудеји Публије Корнелије Долабела је упао у Сирију са 2 легије и са флотом.[54][55] Није успео да заузме Антиохију, али уместо тога заузео је Лаодикеју захваљујући наклоности домаћега становништва према Цезару.[56] У сукобу са много већом Касијевом војском био је поражен, па се затворио у Лаодикеју,[57] где га је Касије опседао,[58] Пошто је Долабела добијао помоћ преко мора[59] Касије је опремио флоту за поморску блокаду, али у првој поморској бици Долабелина флота је победила.[60] Гај Касије Лонгин је онда захтевао од Клеопатре да не помаже Долабели, па је у другој поморској бици победио Долабелу.[61] Након тога освојио је Лаодикеју, а Долабела се убио.[62] Касије је опљачкао Лаодикеју и наметнуо јој тешке намете. Тарсу је наметнуо 1.500 таланата данка, али касније их је ослободио дела терета.

Заједничка стратегија са Брутом Уреди

Гај Касије је намеравао да нападне Египат, пошто је Клеопатра VII намеравала да помаже Октавијану и Марку Антонију.[63] Међутим Марко Јуније Брут га је позвао на састанак, да се договоре о заједничкој акцији против снага Другога тријумвирата, који је био оформљен крајем 43. пре Христа. Оставивши једну легију и Луција Касија Лонгина као намесника Сирије кренуо је према Бруту.[64] У Каподокију је послао коњицу, која је убила Ариобарзана III и узела велику количину новца.[65] Састао се са Брутом у Малој Азији новембра 43. пре Христа и договорили су заједничку стратегију. Касије је Бруту дао трећину свога новца, јер је Брут много новца потрошио на флоту. Брут је предложио да одмах крену у Македонију, али Касије је сматрао да треба да сачекају како би несташица хране ослабила њихове непријатеље.[66] Након тога Касије је напао Родос, а Брут Ликију.[67]

Освајање Родоса и пљачка Родоса и Мале АзијеУреди

Гај Касије је напао Родос, да би их казнио, јер су помагали Долабелу. У пооморској бици победио је флоту од Родоса. Сам град Родос заузео је на превару и онда погубио 50 водећих грађана. Родос је тако темељито опљачкао да је сакупио пљен од 8.500 таланата. Након пљачке Родоса Касије је одлучио да опљачка и Малу Азију, па им је наметнуо да одмах плате данак за десет година.[68] У исто време Марко Јуније Брут је пљачкао Ликију.

Битка код Филипа Уреди

Марко Јуније Брут и Гај Касије Лонгин су са 19 легија прешли Хелеспонт септембра 42. пре Христа. Октавијан и Марко Антоније су због поморске надмоћи Брута и Касија једва успели да се пребаце на Балканско полуострво са великом војном силом. До Филипа су дошли са 19 легија. Брут и Касије су две легије оставили код флоте, а у бици код Филипа је учествовало 17 легија. Две војске су се улогориле једна крај друге. Логор Марка Антонија био је насупрот Гаја Касија Лонгина, а Октавијанов је био насупрот Брутовога. Брут и Касије су заузели добар обрамбени положај и нису прихватали битку, надајући се да ће се противник исцрпити због слабога снабдевања. Војска тријумвира имала је веома мало воде на располагању. Око 10 дана Антонијева војска је градила насип преко мочвара са циљем да одсече Касијев логор од снабдевања. Касијева војска је градила контранасип и међу њима је дошло до сукоба. Марко Антоније је онда 23. октобра 42. пре Христа успео да крене у напад и заузме Касијев логор. Међутим Брут је заузврат заузео Октавијанов логор, а Октавијан се једва спасио.[69] Касије је мислио да је пао и Брутов логор, па је наредио свом ослобођенику Пиндару да га убије.[70] Брут га је оплакивао и као последњега Римљанина дао да се сахрани на Тасосу.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Брут 9
  2. Плутарх Брут 9
  3. Апијан Грађански ратови 4.67
  4. Плутарх Брут 7
  5. Плутарх Крас 20
  6. Плутарх Крас 20
  7. Плутарх Крас 23
  8. Плутарх Крас 23
  9. Плутарх Крас 27
  10. Плутарх Крас 29
  11. Касије Дион 40.28
  12. Касије Дион 40.28
  13. Касије Дион 40.25
  14. Плутарх Крас 31
  15. Касије Дион 40.28
  16. Касије Дион 40.28
  17. Касије Дион 40.28
  18. Касије Дион 40.29
  19. Касије Дион 40.29
  20. Касије Дион 40.29
  21. Касије Дион 42.13
  22. Касије Дион 42.13
  23. Апијан Грађански ратови 2.87
  24. Апијан Грађански ратови 2.88
  25. Апијан Грађански ратови 2.88
  26. Плутарх Брут 7
  27. Плутарх Брут 7
  28. Плутарх Брут 7
  29. Плутарх Цезар 62
  30. Плутарх Брут 8
  31. Касије Дион 44.8
  32. Плутарх Брут 10
  33. Плутарх Брут 18
  34. Плутарх Брут 14
  35. Плутарх Брут 15
  36. Плутарх Брут 15
  37. Плутарх Брут 17
  38. Плутарх Брут 20
  39. Апијан Грађански рат. 2.143
  40. Плутарх Брут 21
  41. Апијан Грађански ратови 3.6
  42. Апијан Грађански ратови 3.6
  43. Апијан Грађански ратови 3.24
  44. Апијан Грађански ратови 3.7
  45. Апијан Грађански ратови 3.8
  46. Апијан Грађански ратови 3.24
  47. Апијан Грађански ратови 3.26
  48. Апијан Грађански ратови 3.61
  49. Апијан Грађански ратови 4.58
  50. Касије Дион 47.28
  51. Апијан Грађански ратови 4.58
  52. Апијан Грађански ратови 4.59
  53. Апијан Грађански ратови 4.58
  54. Касије Дион 47.30
  55. Апијан Грађански ратови 4.60
  56. Касије Дион 47.30
  57. Касије Дион 47.30
  58. Апијан Грађански ратови 4.60
  59. Касије Дион 47.30
  60. Апијан Грађански ратови 4.61
  61. Апијан Грађански ратови 4.61-62
  62. Апијан Грађански ратови 4.62
  63. Апијан Грађански ратови 4.63
  64. Апијан Грађански ратови 4.63
  65. Апијан Грађански ратови 4.63
  66. Апијан Грађански ратови 4.65
  67. Плутарх Брут 30
  68. Апијан Грађански ратови 4.74
  69. Плутарх Брут 41
  70. Плутарх Брут 42,43

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.