FANDOM


Гај Вибије Панса Цетронијан (лат. Gaius Vibius Pansa Caetronianus, до 23. априла 43. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар из раздобља позне Римске републике. За време Цезаровога грађанскога рата подржавао је Цезара, а након његове смрти залагао се за обнову републике. Био је изабран за конзула 43. пре Христа. Смртно је рањен предводећи против Марка Антонија 4 легије регрута у бици код Мутине 43. пре Христа.

Pansa

Цезаров присташа Уреди

Етрурскога је порекла из Перусије (данашње Перуђе). Његов отац је био проскрибован за време Сулиних проскрибција.[1] Био је скоројевић, који се уздигао највише захваљујући пријатељству са Гајем Јулијем Цезаром. Био је у Цезаровој служби у Галији. Изабран је 51. пре Христа за народнога трибуна и тада се истакао улажући вето на многе сенатске резолуције, које су биле усмерене против Цезара. За време Цезаровога грађанскога рата подржавао је Цезара. Изгледа да је током 48. пре Христа био изабран за едила или претора.

Залаже се за обнову републике Уреди

Током 47. пре Христа именован је за намесника Битиније, а у Рим се вратио негде током 46. пре Христа. Исте године Цезар га је именовао намесником Цисалпинске Галије уместо Марка Јунија Брута. Дужност је преузео 15. марта 45. пре Христа. У то време био је изабран за аугура. Током 44. пре Христа Цезар га је унапред предвидио за положај конзула током 43. пре Христа. Панса се негде пре 21. априла 44. пре Христа вратио из Цисалпинске Галије и у Кампанији је чекао развој политичке ситуације након Цезаровога убојства. Био је признат као умерен и разуман и присташа мирољубивих компромиса, па је по повратку у Рим предводио умерене Цезарове присташе. Био је један од водећих заступника обнове Републике, због чега је дошао у сукоб са Марком Антонијем, коме је почео да се супроставља крајем 44. пре Христа. У то време Панса је дискутовао са Октавијаном, који се исто тако налазио у Кампанији. Панса није био огорчени непријатељ Марка Антонија, него је само желео да ограничи његову моћ.[2] Сматрао је да се Марко Антоније сувише уздигао.[3]

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 43. пре Христа заједно са Аулом Хирцијем.[4] Они су у сенату отворили расправу о томе да ли да се предузме нешто против Марка Антонија.[5] Дискусија о том питању трајала је четири дана.[6] Панса је настојао да окупи различите процезаровске фракције и да се успостави ред и поредак у Републици. Међутим Октавијан је одбијао да сарађује са Марком Антонијем, а Марко Емилије Лепид и Луције Мунације Планк су наставили да подржавају Антонија. Сенат је на крају дао легитимитет Октавијановој војсци[7] и дао Октавијану задатак да заједно са конзулима Пансом и Хирцијем крене у обрачун са Марком Антонијем. Сенат је одбио Антонијев компромис и наредио је конзулима да учине све што је потребно за сигурност Републике и да Децима Јунија Брута ослободе опсаде код Мутине.

800px-Mutinan taistelu.svg

Битка код Мутине

Активности у сенатуУреди

Панса је тада заједно са Луцијем Јулијем Цезаром спречио сенат да Марка Антонија прогласе државним непријатељем. Међутим сенат је ипак прогласио рат против Марка Антонија. За време расправе у сенату о стању на истоку Панса је подржао предлог да се Публије Корнелије Долабела прогласи за државнога непријатеља. Међутим истовремено је успео да минира Цицеронов предлог да се Гају Касију Лонгину даду изванредна овлаштења за рат са Долабелом на истоку. Дао је легитимитет Марку Јунију Бруту да командује у Македонији, а допринео је и да Секст Помпеј добије службено признање на Сицилију. Док је сенат углавном поништавао већину закона Марка Антонија,[8] а посебно његов аграрни закон Панса је у тој атмосфери успео да прогура многе своје мере.[9] Тако су на његово инзистирање потврђене колоније за Цезарове ветеране. [10] Потврђене су и многе Цезарове одлуке.[11]

Рањен у бици са Марком Антонијем Уреди

Панса је био заузет регрутовањем војске за рат са Марком Антонијем.[12] Марта 43. пре Христа кренуо је са 4 легије регрута настојећи да се придружи Октавијану и Аулу Хирцији, који су у то време покушавали да ослободе Мутину опсаде, коју је спроводио Марко Антоније. Када су чули да долази Панса са регрутима Октавијан и Хирције су послали елитну Марсову легију да би спречили Марка Антонија да у заседи у кланцима сачека Пансину младу неискусну војску.[13] Међутим Марко Антоније је послао две најбоље легије у заседу крај пута који је пролазио кроз мочваран терен обрастао трском.[14] Пресрео је Пансу 14. априла 43. пре Христа код Форума Галорума на око 10 километара јужно од Мутине. Две Антонијеве легије потукле су до ногу четири легије Пансиних регрута и елитну Марсову легију.[15][16] Панса је био рањен у слабине за време битке и одвели су га у Бононију. [17][18] Касније се појавила Хирцијева војска, која је изненадила Антонијеву војску и присилила је на бег.[19] Спасили су Пансу, кога је онда сенат именовао императором заједно са Октавијаном и Хирцијем.[20]

Октавијана саветује да не верује сенату Уреди

Постало је јасно да је Панса тешко рањен и да умире, али ипак живео је довољно дуго да дочека Антонијев други пораз код Мутине 21. априла 43. пре Христа. У другој бици код Мутине погинуо је други конзул Аул Хирције.[21] Панса је пред смрт саветовао Октавијана да не верује Цицерону и сенату тврдећи му да ће се првом приликом окренути против њега.[22] Рекао је Октавијану да он сам није могао да освети Цезара, него се покорио већини. Тврдио је Октавијану да се сенат веселио међусобном сукобу Октавијана и Марка Антонија као Цезарових присташа.[23] Када Октавијана нису успели да привуку разним почастима онда су му одредили власт са Пансом и Хирцијем са циљем да од њега узму две легије. Сенат се надао да када Октавијан или Марко Антоније буду савладани да ће тада лако да уклоне све Цезарове људе. Панса је Октавијану посебно нагласио да је намеравао заједно са Хирцијем да након Антонијевога пораза помири Марка Антонија са Октавијаном.[24] Панса је пред смрт заповедништво поверио свом квестору Манлију Торквату,[25] који је ухапсио Пансинога доктора Глика под оптужбом да је отровао Пансу. Панса је умро 23. априла 43. пре Христа и приређен му је величанствен погреб.

Претходи:
Марко Антоније и
Публије Корнелије Долабела(замена)
Конзул Римске Републике
заједно са Аулом Хирцијем
43. пре Христа

Следи:
Октавијан Август и
Квинт Педије


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 45.17
  2. Апијан Грађански ратови 3.76
  3. Апијан Грађански ратови 3.76
  4. Апијан Грађански ратови 3.50
  5. Апијан Грађански ратови 3.50
  6. Апијан Грађански ратови 3.51
  7. Апијан Грађански ратови 3.51
  8. Касије Дион 46.36
  9. Huzar стр. 107
  10. Huzar стр. 107
  11. Huzar стр. 107
  12. Касије Дион 46.37
  13. Апијан Грађански ратови 3.66
  14. Апијан Грађански ратови 3.66
  15. Апијан Грађански ратови 3.67-69
  16. Касије Дион 46.37
  17. Апијан Грађански ратови 3.69
  18. Касије Дион 46.37
  19. Апијан Грађански ратови 3.70
  20. Касије Дион 46.38
  21. Касије Дион 46.39
  22. Апијан Грађански ратови 3.75-76
  23. Апијан Грађански ратови 3.75
  24. Апијан Грађански ратови 3.76
  25. Апијан Грађански ратови 3.76