FANDOM


Гај Асиније Гал Салонин (лат. Gaius Asinius Gallus, 41. пре Христа—33. године) је био римски политичар из периода ранога Римскога царства. Био је конзул 8. пре Христа. Познат је био као близак Августов пријатељ и Тиберијев непријатељ. Био је мрзак Тиберију, јер се оженио његовом бившом женом. На Тиберијев подстицај осуђен је 30. и држан је у затвору све до 33. године, када је умро од глади у затвору.

150px-Vipsania.jpg

Випсанија Агрипина, супруга Гаја Асинија Гала, а пре тога Тиберијева супруга

Породица и рани живот Уреди

Отац му је био Гај Асиније Полион, конзул 40. пре Христа а мајка му је била Квинкција, ћерка Луција Квинкција, који је страдао 43. пре Христа у проскрипцијама. Био је у саставу свештеничкога колегија 17. пре Христа.[1] Био је изабран за претора 11. пре Христа. Током 11. пре Христа оженио се Випсанијом Агрипином, ћерком Марка Випсанија Агрипе. Пре тога од ње се Тиберије морао растати на Августов захтев, да би се оженио Августовом ћерком Јулијом Старијом. Тиберије се тешка срца растао од вољене жене и то је био главни разлог зашто је мрзио Гаја Асинија Гала.[2] Гал је са Випсанијом имао неколико деце:

Конзул и друге дужности Уреди

Изабран је за конзула 8. пре Христа заједно са Гајем Марцијем Цензорином.[3] Организовали су игре да би мртвоме Друзу Старијем указали почасти због његових победа у Германији.[4] Оба конзула била су оптужена за подмићивање бирача, али Октавијан Август није био спреман да их кажњава, па се чак и преварао да не зна ништа о целом случају.[5] Био је 6-5. пре Христа именован за проконзула провинције Азије. Октавијан Август је 14. године у својим последњим разговорима пред смрт разматрао ко би био способан да врши дужност принцепса, а ко не.[6] За Асинија Гала је рекао да би хтео да буде принцип, али да није дорастао тој дужности.[7]

Долазак Тиберија на власт Уреди

Након Августове смрти 14. године предложио је да Августова погреба поворка прође кроз тријумфалну капију. [8] Када је Тиберије требао да наследи Августа он се претварао и оклевао је, па су га сенатори молили да се прими дужности, али он је говорио о својим скромним снагама у успоредби са Августом.[9] Како су наставили да га моле Тиберије је рекао да није дорастао целом царству, него само једном делу који би му поверили.[10] Асиније Гал је тада збунио Тиберија питајући га директно који део ће да одабере, јер сви су знали да Тиберије жели да влада целим царством,[11] Тиберије је био увређен, а Гал је уочио да би могао да се нађе у опасности, па је рекао да је питањем само доказао да је држава јединствена целина и да треба да влада један човек.[12][13] Иако се тако извукао Гал није ублажио Тиберијев гнев, јер Тиберије га одавно није трпио понајвише због Випсаније Агрипине.[14]

Активан члан сената Уреди

Током 15. године избили су немири у позоришту, па је на седници сената предложено да се преторима да право да батинају глумце.[15] Асиније Гал је био један од главних заговорника кажњавања глумаца, али Тиберије је сматрао да треба да се држе Октавијанова правила да се глумци не кажњавају батинама.[16] Марко Ливије Либон Друз је 16. био оптужен да је припремао преврат и убио се пред окончање сенатске истраге.[17] Асиније Гал је тада са још неколико сенатора предложио да се дан када се Либон убио 13. септембар прогласи државним празником.[18]

У сенату су биле донесене одлуке да се не производи посуђе од злата, а када је предложено да се ограничи и количина сребренога посуђа, покућство и број слугу јавио се Асиније Гал, који се успротивио закону против луксуза.[19] Када је Тиберије требао да буде ван Рима Гнеј Калпурније Пизон је сматрао да ће то бити држави на част да сенат расправља и у цареву одсуству.[20] Међутим Асиније Гал је тврдио да истинску вредност имају само оне сенатске расправе, које се воде у Тиберијеву присуству.[21] Гал је предлагао да се магистрати бирају пет година унапред. Пошто би тај предлог окрњио царску власт Тиберије се успротивио не наводећи праве разлоге.[22] Кад би се магистрати изабрали пет година унапред могли би током дуљег периода да се измакну контроли Тиберија и да буду независни.[23] Са изборима сваке године могао је да контролише кандидате знајући како су се понашали у последње време.

421px-Tiberius NyCarlsberg01.jpg

Тиберије

Учешће у прогонима Уреди

Гнеј Калпурније Писон је био оптужен да је 20. године отровао Германика, а Асиније Гал је заједно са још неколико сенатора одбио да га брани.[24] Током 24. Тиберије и Сејан су нашли начин да се свете Агрипини Старијој, па су се окомили на њену пријатељицу Сосију Галу и њенога супруга Гаја Силија.[25] Гај Силије је извршио самоубојство пре краја монтиранога суђења, а онда је на предлог Асинија Гала Сосија Гала била осуђена на прогонство.[26] Асиније Гал је предложио да јој се конфискује имовина, а да се један део остави деци.[27] Када је Тиберије тражио начин да казни Вибија Серена и Асиније Гал је тада предложио да се прогна на Гијар или Донусу, као два острва оскудна водом, али Тиберије је био умеренији.[28] Тиберије је током 28. сенату послао писмо тврдећи да му је угрожен живот и да се мора чувати непријатеља.[29] Иако није поменуо на кога мисли знало се да мисли на Агрипину Старију и Нерона.[30] Асиније Гал је тражио да Тиберије јавно изнесе ко су му непријатељи.[31] То је наљутило Тиберија, који није желео да открива на кога мисли.[32] Тиберије је много касније након смрти Агрипине Старије тврдио да је Асиније Гал био њен љубавниик.[33]

Галова осуда Уреди

Гај Асиније Гал је посећивао Сејана, указујући му поштовање као најмоћнијем после Тиберија.[34] Могуће је да је очекивао да ће Сејан бити нови цар или да нађе заштиту од Тиберија.[35] Предложио је да се Сејану укажу још веће почасти. Тиберије је играо дволично и претварао се да је Галов пријатељ и позвао је Гала код себе на ручак,[36] а истовремено је послао поруку сенату тврдећи да је Гал љубоморан због Сејановога пријатељства са Тиберијем.[37] Гал није знао за поруку, тако да је био изненађен, када га је сенат осудио на смрт, а претор одводио на погубљење.[38] Међутим Тиберије није желео да га погубе, него је наредио да га без окова чувају под стражом, али без слугу.[39] Ником није дозвољено да прича са њим, а хранили су га изузетно оскудно.[40] Умро је 33. од глади.[41]

ЛитератураУреди

  • Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
  • Касије Дион
  • Светоније
  • Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
  • Levick Barbara , Tiberius the Politician, Routledge (1999), ISBN 0415217539
  • Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297

РеференцеУреди

  1. Тацит 1.76
  2. Тацит 1.12
  3. Касије Дион 55.5
  4. Касије Дион 55.5
  5. Касије Дион 55.5
  6. Тацит 1.13
  7. Тацит 1.13
  8. Тацит 1.8
  9. Тацит 1.11
  10. Тацит 1.12
  11. Тацит 1.12
  12. Тацит 1.12
  13. Касије Дион 57.2
  14. Тацит 1.12
  15. Тацит 1.77
  16. Тацит 1.77
  17. Тацит 2.31
  18. Тацит 2.32
  19. Тацит 2.33
  20. Тацит 2.35
  21. Тацит 2.35
  22. Тацит 2.36
  23. Seager стр. 106
  24. Тацит 3.11
  25. Тацит 4.19
  26. Тацит 4.20
  27. Тацит 4.20
  28. Тацит 4.30
  29. Тацит 4.70
  30. Тацит 4.20
  31. Тацит 4.71
  32. Тацит 4.71
  33. Тацит 6.25
  34. Касије Дион 58.3
  35. Касије Дион 58.3
  36. Seager стр. 178
  37. Касије Дион 58.3
  38. Касије Дион 58.3
  39. Касије Дион 58.3
  40. Касије Дион 58.3
  41. Тацит 6.23

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.