FANDOM


Галаћански рат представља рат који се одвијао 189. пре Христа између Галаћана с једне стране и Римске републике и Пергама са друге стране. Рат се водио у Галатији, у централном делу Мале Азије. Римљани су након победе над Антиохом Великим у Римско-сиријском рату обратили пажњу на галска племене насељена у Галатији. Конзул Гнеј Манлије Вулсон је без одобрења Сената започео рат са Галаћанима под изговором да су помагали Антиоха током његовога рата са Римљанима. Римској војсци се придружила војска Пергама, па су победили Галаћане у бици на Олимпији, а након тога победили су већу галаћанску војску крај Анкире. Галаћани су након пораза молили за мир, а римска војска се вратила на обалу Мале Азије. Гнеј Манлије Вулсон је по повратку у Рим био оптужен због угрожавања мировнога споразума са Антиохом Великим. Ипак ослобођен је оптужби и одобрен му је тријумф.

Galatia war.png

Вулсонов галаћански поход

Увод Уреди

Антиох Велики је 192. пре Христа извршио инвазију Грчке.[1] Римска војска се умешала и победила је селеукидску војску у бици код Термопила 191. пре Христа.[2] Након пораза селеукидска војска се повукла у Малу Азију,[3] а римска војска је кренула за њима и заједно са војском Пергама победила је Антиоха Великога у бици код Магнезије 190. пре Христа.[4] Антиох је тражио мир и о мировном споразуму је преговарао са Луцијем Корнелијем Сципионом Азијатиком.[5] Током 189. пре Христа стигао је нови конзул Гнеј Манлије Вулсон и преузео је војску од Сципиона.[6] Требао је и да закључи споразум, о коме је Сципион преговарао. Пошто није био задовољан са датим задатком, почео је да планира нови рат.[7]

Гнеј Манлије Вулсон Уреди

Обратио се својим војницима и честитао им на победама и предложио је нови рат са Галаћанима.[8] Као изговор за рат са Галаћанима навео је да су они Антиоху слали војнике пре битке код Магнезије.[9] Главни разлог рата са Галаћанима била је Манлијева жеља да се домогне блага, које су Галаћани нагомилали око сто година пљачкајући околне народе и градове у Малој Азији. Био је то први рат, који је започео римски генерал без одобрења Сената или народа и као такав представљао је опасан преседан, а постаће и узор за будућност. Гнеј Манлије Вулсон је започео ратне припреме позивајући Пергам да му пружи подршку.[10] Краљ Пергама Еумен II је тада био у Риму, па је његов брат Атал II као регент преузео заповедништво над војском.[11] Придружио се римској војсци са 1.000 војника и 500 коњаника.[12]

Путовање у унутрашњост мале Азије Уреди

Римска војска и 1.500 пергамских војника кренули су из Ефеза. Прошли су крај Магнезије на Меандру и зашли су у територију Алабанде, где им се придружило 1.300 војника, које је предводио Аталов брат Атенеј.[13] Код Антиохије на Меандру Антиохов син Селеук IV Филопатор снабдео их је по споразуму житом. Док су се кретали долином горњега Меандра и кроз Памфилију регрутовали су војску без значајнијега супростављања.[14] Када су дошли на територију окрутнога тирана Моагета он се представљао као римски савезник и тражио је од Римљана да му не пустоше територију.[15] Поред тога обећао им је и 15 таланата.[16] Гнеј Манлије Вулсон је Моагатовим изасланицима поручио да му је познато да је тиранин био један од највећих римских непријатеља и да заслужује прописну казну. Након тога Моагат се појавио пред Вулсоном тражећи опроштај и нудећи 50 таланата, али Вулсон је тражио 500 таланата претећи у супротноме пљачком његова града.[17] На крају су склопили споразум, по коме је тиранин платио 100 таланата и 1.000 медимни пшенице.[18]

Долазак до Галатије Уреди

Када је прешао реку Колобат изасланици Синде из Писидије тражили су да им Вулсон помогне, пошто је сем главнога града целу њихову територију освојио град Термес.[19] Гнеј Манлије Вулсон је онда присилио Термес да се повуче из Синда и да плати 50 таланата. Након тога заузео је Кирмасу у Писидији и добио велики ратни плен.[20] Заузео је и Лисиноју, а од Сагаласа је добио 50 таланата и 20.000 медимни јечма.[21] Коначно се нашао на граници са Толистобогима, једним од три галаћанска племена. Гнеј Манлије је послао изасланике до Епосогната, јединога поглавице Тектосага, који је био у пријатељским оденосима са Пергамом. Епосогнат је молио Римљане да не нападају и обећавао је да ће покушати да наговори остале поглавице да се покоре.[22] Римска војска је ишла даље и улогорила се крај галаћанскога упоришта Кубалума. Галаћанска коњица је напала римску претходницу и нанела јој велике губитке. Римска коњица је извела протунапад и Галаћани су били потиснути уз велике губитке.[23] Након тога римска војска је опрезно кренула напред.

Битка на ОлимпијиУреди

Када је римска војска дошла до Гордија град је био напуштен.[24] Стигао је до њих један Епосогантов курир, који је поручио да није успео да наговори остале вође.[25] Толистобоги су се окупили на планини Олимпији, с Тектосаги и Трокми су отишли на другу планину.[26] Галаћани су се утврдили на Олимпији.[27] Римљани су два дана извиђали планину, а трећи дан су напали Галаћане.[28] У почетку битке ниједна страна није била у предности, али када је дошло до борбе прса о прса дошло је до изражаја надмоћније римско оружје и оклоп.[29] Након тога Римљани су напали галаћански логор, где је дошло до великога крвопролића. Погинуло је 10.000 Галаћана, а 40.000 их је заробљено.[30]

737px-Dying gaul.jpg

Гал на самрти

Битка код АнкиреУреди

Након победе Римљана у бици на Олимпији Тектосаги су молили да их Римљани не нападну и тражили су да преговарају са конзулом на пола пута између логора и Анкире.[31] Циљ преговора је био да Тектосаги добију на времену да могу да евакуишу жене и децу преко реке Халис.[32] Други циљ је био да за време преговора убију Гнеја Манлија Вулсона.[33] Док су ишли на преговоре галаћанска коњица је напала и успела је да надвлада Манлијеву гарду.[34] Међутим стигла је једна римска јединица, која је успела да присили Галаћане на повлачење.[35] Римљани су након тога два дана извиђали околину, а трећи дан су напали војску од 50.000 Галаћана.[36] Галаћански центар је био разбијен већ у првом нападу, па су побегли према логору.[37] Крила галаћанске војске су се држе одржавала, али и они су касније присиљени на повлачење.[38] Римљани су их следили, па су преживели Галаћани побегли преко реке, где су им биле жене, деца и племе Трокмија.[39]

ПоследицеУреди

Галаћани су након два тешка пораза били присиљени да моле за мир.[40] Римска војска и Гнеј Манлије Вулсон су се много обогатили током тога похода, јер су опљачкали велики део блага,[41] који су Галаћани око 100 година пљачкали и отимали од других у Малој Азији. Галаћани су од конзула тражили мир, али пошто се приближавала зима Манлије Вулсон се журио да се врати у Ефез, па је тражио од њих да дођу у Ефез.[42] Манлије је остао у Малој Азији још годину дана након окончања мандата. У то време са Антиохом Великим заклључио је споразум у Апамеји.[43] Поделио је и обалу Мале Азије између Родоса и Пергама.[44] Када су дошли представници Галаћана Вулсон је рекао да ће им одредбе мировнога споразума диктирати Еумен II, када се врати из Рима.[45] Вулсон се вратио у Рим 187. пре Христа и тада је био јако критикован јер је водио рат са Галаћанима без одобрења народа или Сената.[46] Ипак успео је да се обрани и Сенат му је одобрио тријумф.[47]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 35.43
  2. Ливије 36.19
  3. Ливије 36.21
  4. Ливије 37.44
  5. Ливије 37.45
  6. Ливије 38.12
  7. Ливије 38.12
  8. Ливије 38.12
  9. Ливије 38.12
  10. Ливије 38.12
  11. Ливије 38.12
  12. Ливије 38.12
  13. Ливије 38.13
  14. Полибије 21.34
  15. Полибије 21.34
  16. Полибије 21.34
  17. Полибије 21.34
  18. Полибије 21.34
  19. Полибије 21.35
  20. Полибије 21.36
  21. Полибије 21.36
  22. Ливије 38.18
  23. Ливије 38.18
  24. Ливије 38.18
  25. Ливије 38.18
  26. Ливије 38.19
  27. Ливије 38.20
  28. Ливије 38.21
  29. Ливије 38.21
  30. Ливије 38.23
  31. Ливије 38.25
  32. Ливије 38.250
  33. Ливије 38.25
  34. Ливије 38.25
  35. Ливије 38.25
  36. Ливије 38.26
  37. Ливије 38.26
  38. Ливије 38.26
  39. Ливије 38.26
  40. Ливије 38.27
  41. Ливије 38.27
  42. Ливије 38.27
  43. Ливије 38.38
  44. Ливије 38.39
  45. Ливије 38.37
  46. Ливије 38.45
  47. Ливије 38.50

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.