FANDOM


Вавилонска подела представља поделу царства након смрти Александра Великога 323. пре Христа у Вавилону.

800px-Diadochi satraps babylon

Вавилонска подела

Могући наследнициУреди

Када је умро Александар Македонски 323. пре Христа иза њега није остало живих наследника. Ипак његова жена Роксана била је у шестом (или осмом) месецу трудноће. Није се знало да ли ће се дете уопште родити живо, а и ако се роди да ли ће бити мушко. Роксана је већ раније родила једнога сина, али он је умро кратко након рођења. Иза Александра је остао један син Херакле, али сматрао се нелегитимним, јер његова мајка Барсина није била Александрова законита жена. Једини, који је могао да полаже право на трон био је Филип III Аридеј преживели син Филипа II Македонскога. Међутим Филип III Аридеј је био малоуман и неспособан да влада.

Предао је прстен ПердикиУреди

Александар је пред смрти предао свој прстен Пердики. Када су га питали коме предаје краљевство рекао је најбољем. Међутим реч најбољем била је слична речи "Кратеру", па је касније Кратер сматрао да он има извесна права.

АнтипатарУреди

Када је Александар Македонски умро у Вавилону нису се сви важни генерали ту налазили, али ту је била већина, укључујући и седам телохранитеља. Други велики центар власти био је Антипатар, који је контролисао Македонију и војску, која се ту налазила.

Кратер у КиликијиУреди

Трећа велика и значајна група генерала, која је у тренутку Александрове смрти била ван Вавилона налазила се у Киликији. Кратер се са 10.000 ветерана враћао у Европу. Кратер је био веома успешан и веома популаран војсковођа. Добио је од Александра задатак да замени Антипатра на положају регента Македоније. Добио је и задатак да припреми флоту у Киликији. Кратер је имао огромну војну силу на располагању, имао је много новца и Александров налог да влада као регент у Македонији. Кратер је био веома моћан и могао да уздрма и супростави се Вавилонској подели. Са Кратером су тада били Бели Клит, Полиперхон, Горгија и Антиген.

Извори Уреди

Сам процес Вавилонских преговора историчари су доста шкрто описали. Диодор од Сицилије је све описао веома кратко. Главни историјски извори за тај период су Квинт Курције Руф и Јустин. Дају описе догађаја, али међусобно су контрадикторни.

Руфов опис Уреди

У Вавилону су Александрови телохранитељи сазвали његове главне пријатеље и генерале.[1] Пердика је сазваном скупу изложио краљевски трон, дијадему, одећу и оружје.[2] На то је ставио прстен, који му је Александра дао претходнога дана.[3] Пердика је рекао да њима свима враћа прстен, као симбол краљевскога ауторитета.[4] Пердика се први обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.[5] Роксан је била у шестом месецу трудноће.Скупу се након тога обратио Неарх, који је рекао да није прикладно да чекају краља, који се још није родио, када већ имају једно Александрово дете, које је родила Барсина.[6] Међутим нико се није сложио са Неархом, па су показивали незадовољство лупајући о штитове.[7]

Птолемеј Сотер се јавио и рекао да ни син од Роксане ни од Барсине није добро решење и да не би били одговарајући владари за Македонце због свога персијскога порекла.[8] Птолемеј је сматрао да треба да влада група Александрових генерала и официра и да се одлуке требају да доносе већином..[9] Део присутних се сложио са Птолемејем, али више њих се слагало са Пердикиним предлогом. Аристон је рекао да је Александар изразио жељу да треба да влада најбољи и да је прстен предао Пердики, кога је сматрао најбољим.[10] Присутни су након тога тражили да иступи и узме прстен.[11]

Мелеагеров иступУреди

Док је Пердика оклевао јавио се Мелеагер, који се успротивио да Пердика узме прстен.[12] Рекао је да је Пердика предложио нерођено дете да би он владао у његово име. Мелеагер је рекао да ако је Александар одредио Пердику, да га он онда неће послушати. Око Мелеагера се окупило доста војника, а скуп је све више био праћен великом галамом са могућношћу побуне. Након тога јавио се један од Македонаца, који је рекао да нема смисла да се почиње са грађанским ратом када већ имају краља Филипа III Аридеја.[13] Након тога смирила се галама: После тога узвикивали су да се треба позвати Филип III Аридеј. Онда је Питон почео да говори кроз сузе критикујући оне, који се на овакав начин боре за трон. Присутни се нису много слагали са Питоном и наредили су да се позове Филип III Аридеј. Мелеагер је због мржње против Пердике брзо довукао Филипа III Аридеја.[14]

Мелеагер контролише краља и палату Уреди

Војска се залагала за Филипа III Аридеја, али истакнутији људи су имали другачије мишљење. Питон се залагао да:

  • Пердика и Леонат буду чувари будућега Роксанинога сина.[15] Тај предлог је значио да они буду регенти.
  • Кратер и Антипатар управаљају пословима у Европи.[16]
  • се сви закуну на верност будућем Александрову сину[17]

Мелеагер се повукао са својим људима, јер се бојао да га не казне.[18] Са собом је водио Филипа Аридеја. Међу скупом у Александровим краљевским одајама мањи део је био да се Пердики дају сва овлаштења, а али више њих је било за Филипа Аридеја. Међутим расположење се мењало, Мелеагер је обукао заштитни оклоп и понашао се као члан краљеве пратње, а уз њих су ишли војници фаланге ударајући у штитове и спремни да се обрачунају.[19]

Пердика је био преплашен и дао је да се закључају краљевске одаје, где је било Александрово тело.[20] Са њим је било 600 истакнутих Македонаца, што краљевских пажева и дворјана са Птолемејем Сотером. Међутим неколико хиљада војника је било против њих, па су лако разбили браву.[21] Предводио их је Мелеагер, а са њима је био и краљ Филип Аридеј. Дошло је до сукоба у коме су војници бацали копља на Пердику и његове људе и позивали су га да се преда.[22] Пердика је први положио оружје, а онда и остали. Након тога побегли су из краљевских одаја. Са Пердиком и Леонатом отишли су младићи, коњаници из племићких породица.[23] Коњица је имала намеру да оде из Вавилона, али Пердика је знао да пешадија неће са њима, па је одлучио да остане.[24]

Пердика и коњица контролишу околину Вавилона Уреди

Мелеагер је упозоравао краља да је опасно да Пердика остане жив.[25] Краљево ћутање је протумачио као прећутну подршку, па је у име краља тражио Пердику да се појави пред краљем.[26] Пердика је одбијао да послуша, а тражио је и помоћ од Леоната. Дошло је до побуне коњице, која је била уз Пердику.

Док је Мелеагер контролисао краљевску палату Пердика је преузео контролу равнице око Вавилона и блокирао је снабдевање Вавилона житом.[27] Уследила је несташица, па и глад. Македонска војска у граду се препала могуће побуне покореног домаћега становништва, па су одлучили да пошаљу делегацију коњици да би преговарали о окончању спора. Коњица је одговорила да ће положити оружје када краљ казни оне одговорне за почетак сукоба. Када је пешадија у Вавилону чула одговор настала је галама и војска је сама узела оружје. Краљ је рекао да можда могу да их одобровоље другом делегацијом. Краљ Филип III Аридеј је са сузама у очима понудио своју круну и молио војску да изабере бољега човека.[28] Тим поступком смирио је масу.

Помирење и споразумУреди

Ново изасланство отишло је код Пердике са предлогом да Мелеагер буде трећи генерал.[29] Пердика је то прихватио и након тога коњица и пешадија су се поново помириле и сјединиле. По томе споразуму генерали су били Пердика, Мелеагер и Кратер. Леонат више није био корегент, него је постао стратег Хелеспонтске Фригије. Ипак та тројица нису били једнаки, јер је Пердика био хилијарх. Мелеагер је био његов претпостављени.

Погубљење Мелеагера и 300 његових присташа Уреди

Пердика је почео да планира да уклони Мелеагра. Припремао је превентивни удар.[30] Пердика је тајно потицао појединце да се жале да је Мелеагер постао једнак Пердики. Мелеагер се жалио због тих гласина, па је Пердика обећао хапшење тих појединаца. Током церемоније прочишћавања војске краљ је био на једној страни са коњицом и слоновима, а на другој страни је био Мелеагер са пешадијом.[31] Када се покренула коњица пешадија се препала да се ради о нападу. Краљ је са Пердиком јахао према коњици и на Пердикин наговор тражио је погубљење криваца за претходне свађе.[32] Претио је да ће напасти коњицом и слоновима, ако не послушају. Пешадија се није усудила да се сукоби, а Пердика је онда похапсио 300 људи највернијих Мелеагру, па је дао да их баце под слонове.[33] Мелеагер је цело време био пасиван, а онда је побегао безуспешно тражећи уточиште у храму.

Договор о подели Александрова царства Уреди

Одлучено је да је:[34]

  • Птолемеј Сотер сатрап Египта и афричких народа
  • Лаомедон је сатрап Сирије и Феникије
  • Филота је сатрап Киликије
  • Антигон Монофталмос је добио Ликију, Памфилију и Велику Фригију
  • Касандар добија Карију
  • Менандер добија Лидију
  • Леонат постаје сатрап Хелеспонтске Фригије
  • Еумен добија Кападокију и Пафлагонију
  • Питон постаје сатрап Медије
  • Лизимах постаје сатрап Тракије и понтских племена
  • сатрапи Индије, Бактрије, Согдије и других источних народа се не мењају
  • Пердика остаје са краљем и командује војском која прати краља

Јустинова варијантаУреди

Пердика је предложио да сачекају да се роди Александрово дете са Роксаном. Према Јустину Мелеагер се јавио и рекао да не требају чекати да се роди краљ, кад већ заправо имају краља.[35] Имају једнога дечака Херкулеса, Александрова сина са Барсином.[36] Поред њега постоји и Александров полубрат Филип III Аридеј. Мелеагер је њега посебно истицао. Рекао је и да је није законито да македонски краљеви имају персијске крви, а Роксана је била Персијанка.[37] Птолемеј Сотер је замерао предлогу да Филип III Аридеј буде краљ, јер није способан за функцију и неко би у име њега морао да одлучује. Прихваћен је Пердикин предлог да сачекају док Роксана не роди дете, па ако се роди дечак да његови регенти буду Леонат, Пердика, Кратер и Антипатар.[38] Сви су се сложили и заклели. Пешадија се није слагала са договором, па су прогласили Филипа III Аридеја за краља. Коњица је послала Мелеагера и Атала да смире побуну, али они су се придружили пешадији.[39] Пешадија је са оружјем упала у краљевску палату, а коњица је избегла сукоб и побегла из Вавилона.[40] Покушали су и атентат на Пердику.

СпоразумУреди

Пердика се обратио пешадији и успео је да помири пешадију и коњицу. Као компромис коњица и Пердика прихватили су Филипа III Аридеја за краља.[41] Други краљ је требао да буде Александров син ако се роди дечак. Антипатар је био прогалшен стратегом Македоније и Грчке. Кратер је добио царску благајну. Пердика и Мелеагер су постали главни команданти македонске војске. Пердика је одредио један дан за лустрацију (чишћење) македонске војске. Успео је да казни главне кривце за нереде. Сатрапије је поделио тако да је уклонио своје главне ривале.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. К.К.Руф 10.6.1
  2. К.К.Руф 10.6.4
  3. К.К.Руф 10.6.4
  4. К.К.Руф 10.6.5
  5. К.К.Руф 10.6.8-9
  6. К.К.Руф 10.6.10-11
  7. К.К.Руф 10.6.12
  8. К.К.Руф 10.6.13-14
  9. К.К.Руф 10.6.15
  10. К.К.Руф 10.6.16-17
  11. К.К.Руф 10.6.18
  12. К.К.Руф 10.6.20-21
  13. К.К.Руф 10.7.2
  14. К.К.Руф 10.7.7
  15. К.К.Руф 10.7.8
  16. К.К.Руф 10.7.9
  17. К.К.Руф 10.7.9
  18. К.К.Руф 10.7.10
  19. К.К.Руф 10.7.14
  20. К.К.Руф 10.7.16
  21. К.К.Руф 10.7.17
  22. К.К.Руф 10.7.18
  23. К.К.Руф 10.7.20
  24. К.К.Руф 10.7.21
  25. К.К.Руф 10.8.1
  26. К.К.Руф 10.8.2
  27. К.К.Руф 10.8.11
  28. К.К.Руф 10.8.18
  29. К.К.Руф 10.8.22
  30. К.К.Руф 10.9.7
  31. К.К.Руф 10.9.13
  32. К.К.Руф 10.9.16
  33. К.К.Руф 10.9.18
  34. К.К.Руф 10.10.1-4
  35. Јустин 13.2
  36. Јустин 13.2
  37. Јустин 13.2
  38. Јустин 13.2
  39. Јустин 13.3
  40. Јустин 13.3
  41. Јустин 13.4

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.