Историјска енциклопедија
Don't have an account?
Register
Advertisement
Register
in: Vojskovođe Peloponeskog rata, Spartanski vojskovođa, Stranice s čarobnim ISBN vezama
Ћир./lat.

Brasida

Edit

Brasida (grč. Βρασίδας, do 422. pre Hrista) je bio jedan od najznačajnijih spartanskih vojskovođa tokom Peloponeskog rata. Istakao se 424. pre Hrista preotimanjem atinskih saveznika na Halkidici i osvajanjem Amfipolja, Stagire i Akanta. Svojom elokvencijom, šarmom i plemenitošću stekao je poštovanje mnogih atinskih saveznika, pa su oni raskinuli savez sa Atinom. Poginuo je 422. pre Hrista u bici kod Amfipolja.

795px-Peloponnesian War - North - Culture

Rani pothvati[]

Tokom prve godine rata Brasida je bio u vojnoj jedinici, koja je kontrolisala helote na jugozapadu Peloponeza. Prvi put se istakao 431. pre Hrista kada su Atinjani napali luku Metonu i opseli grad, koji je bio slabo branjen. Brasida je došao u pomoć Metonu sa 100 hoplita, probio se kroz atinsku vojsku, koja je opsedala grad i ušao je u Metonu spasivši na taj način grad. Pri prodoru je izgubio nekoliko hoplita. Zbog iskazane hrabrosti bio je javno pohvaljen u Sparti.[1]

Savetnik[]

Tokom 429. pre Hrista Spartanci su poslali tri savetnika admiralu Knemu. Među njima je bio Brasida.[2] Učestvovao je sa Knemom u neuspelom pokušaju da se zauzme Pirej.[3] Tokom 428. pre Hrista bio je Alkidin savetnik.[4] Pratio ga je do Korkire. Uzalud je savetovao Alkidu da odmah napadnu grad nakon pobede u prvom okršaju.

Battle of sphacteria

Ranjen u bici kod kod Pilosa[]

Vista-xmag Za više informacija pogledajte Bitka kod Pilosa

Atinski vojskovođa Demosten zauzeo je Pilos 425. pre Hrista. Pilos je predstavljao korisnu bazu na jugozapadu Peloponeza odakle su se mogli izvoditi napadi po Peloponezu, a ohrabrivali su se i spartanski državni robovi heloti da beže. Sparta je bila uznemirema. Pod zapovedništvom Trasimelida i Brasida Spartanci su istovremeno napali i sa kopna i sa mora. Spartanac Trasimelida je zapovedao sa 43 spartanska broda i pokušao je sa iskrcavanjem na mestu na kome je Demosten to očekivao.[5] Nije bilo moguće da pristane više brodova, pa su Spartanci podelili flotu, pa su se jedni odmarali, a drugi su pokušavali da se iskrcaju. Najviše se isticao Brasida, koji je bio zapovednik jedne trireme. On je ostale savetovao da ne štede brodove, nego da se silom iskrcavaju, makar i razbili brodove.[6] Brasida je gonio ostale, a i svog kormilara da se iskrcaju. Kada je Brasida pokušao da se iskrca bio je teško ranjen. [7]

Sprečio je da Atina osvoji Megaru[]

Atinjani su 424. pre Hrista napali Megaru, nameravajući da je osvoje. Već su bili zauzeli megarsku luku Nizeju i srušili su duge zidine od Megare do Nizeje. Brasida se za to vreme nalazio kod Sikiona i Korinta i pripremao se za pohod na Trakiju.[8] Zapovedao je sa 2.700 korintskih hoplita, 400 flijskih , 600 sikionskih i još vlastitih vojnika. Molio je Megarane da ga prime u grad, ali pošto su bili podeljeni odbili su da ga prime. Po Brasidinom pozivu brzo je stigla i vojska iz Beotije, njih oko 2.200 hoplita i 600 konjanika.[9] Megarani su čekali koja strana će pobediti. Atinjani su izašli pred zidine, ali nisu napadali ni oni ni Peloponežani. Posle toga obe strane su se vratile na polazne pozicije i tek tada su se Megarani ohrabrili i pustili Brasidu u grad.

Pohod u Trakiju i Makedoniju[]

Brasida je prvenstveno krenuo prema Trakiji i Makedoniji da stvara nevolje Atini u vreme kada se Sparta nalazila u nevolji na samom Peloponezu. Osim toga i Halkiđani su želeli Brasidu da im pomogne protiv Atinjana.[10] Brasidu je zvao i makedonski kralj Perdika II da bi mu Brasida pomogao da potčini linačkog kralja Arabeja.[11]

Brasida je stigao sa 1.700 hoplita. Deo Halkide je uspešno pobunio protiv Atine, a deo je zauzeo izdajom. Brasidu su veoma cenili zbog plemenitosti i razuma. Bio je prvi od Spartanaca koga su upoznali, pa su njegove osobine doprinele ugledu Sparte.[12] Čim je stigao do Makedonije Perdika II ga je nagovarao da mu pomogne da potčini linačkog kralja Arabeja. Linkestija je bila oblast oko današnje Bitole. Najpre je sa Perdikom krenuo na kralja linačkih Makedonaca Arabeja.[13] Kada su bili blizu grada Linka (kraj Bitole) Brasida je krenuo da posreduje i sklopio je sporazum sa Arabejem. To je uvredilo Perdiku, pa je otada spartanskoj vojsci smanjio snabdevanje. Smanjio je i učešće u ratu koji je Brasida vodio u Halkidi. Brasida i Halkiđani su osvojili Akant,Stagiru, Toronu i Amfipolj, kao i mnogo manjih gradova

Osvaja Amfipolj 424/423 pre Hrista[]

Tokom zime 424/423 pre Hrista napao je Amfipolj,[14] atinsku koloniju u Trakiji na reci Strumi (Strimonu). Zbog izdaje Brasida je lako prešao preko mosta i zauzeo je vanjske posede Amfipolja. Grad je branio atinski general Euklo, koji je zatražio pomoć od istoričara i generala Tukidida , koji se tada nalazio kraj Tasosa.[15] Čim je primio poruku Tukidid je požurio sa sedam brodova da stigne pre nego što se grad preda.

Brasida se žurio da zauzme grad pre nego što stigne Tukidid, koji je imao pravo iskorištavanja zlatnih rudnika u tom kraju Trakije. Zbog toga je onima stanovnicima Amfipolja koji žele napustiti grad ponudio slobodan prolaz, a ostalima je garantovao sigurnost imovine.[16] Stanovnici Amfipolja su pristali da se predaju ne slušajući Euklea.[17] Tukidid je kasno stigao, ali sa svojim brodovima je bar sprečio da Brasida ne zauzme Ejon.

Napad na Link sa Perdikom[]

Nakon pada Amfipolja pobunili su se mnogi atinski saveznici u tom području. Kada su Sparta i Atina sklopili mir 423. pre Hrista onda je Brasida imao slobodne ruke, pa ga je Perdika nagovorio da mu pomogne u ratu sa Arabejem. Na Arabeja i njegov Link krenulo je 3.000 hoplita, oko 1.000 konjanika i mnogo drugih.[18] U prvoj bici pobili su mnogo Linčana, a nakon toga čekali su da im stigne pomoć od Ilira. Međutim Iliri su izdali Perdiku i prešli Arabeju.[19] Zbog ilirske izdaje makedonsku vojsku je uhvatila panika, pa su prisilili Perdiku da se naglo povuku. Perdika je na taj način ostavio Brasidu i njegovu vojsku u velikoj opasnosti.[20] Brasida i Spartanci su ostali sami na ratištu, ali veštinom i hladnokrvnošću Brasida je svoju vojsku izvukao u poretku.

Nakon toga Spartanci su bili ljuti na Perdiku i Makedonce, a svoj bes su iskaljivali na nekoliko mesta u Makedoniji.[21] Do kraja godine Perdika je napustio savez sa Spartom i sklopio je mir sa Atinjanima 423. pre Hrista.[22]

Pogibija Braside u bici kod Amfipolja[]

Vista-xmag Za više informacija pogledajte Bitka kod Amfipolja

Brasida je imao 2.000 hoplita, 300 konjanika te još vojske u Amfipolju.[23] Najpre je čekao atinsku vojsku kod Kerdilija, na uzvišici nedaleko od Amfipolja.[24] Čim je Brasida ugledao Atinjane kako se kreću prema gradu vratio se u Amfipolj.[25] Kleon je krenuo prema Amfipolju, pripremajući se za bitku. Brasida nije izašao iz grada da dočeka Kleona, jer se nije pouzdavao u svoju vojsku, smatrajući da su slabiji, ne brojem, nego kvalitetom[26]. Brasida se spremao da se koristi lukavstvom i da iznenada napadne.[27] Dok je Brasida pripremao konjanike za provalu stigla je do Kleona vest da se priprema provala iz grada.[28] Kleon je dao znak za povlačenje. Najpre su se povlačili levim krilom prema Ejonu, ali kako mu se to činilo sporo, sam je zaokrenuo desno krilo tako da je otvorio bok neprijatelju.[29] Brasida je iskoristio tu povoljnu priliku i u tom trenutku je izašao iz Anfipolja i napao je dezorganizovanu atinsku vojsku.[30] Najpre je sa svojim odabranim vojnicima udario po sredini atinske vojske i naterao ih u beg. Nakon toga iz Amfipolja je na drugoj kapiji izašao Klearida sa mnogo više vojske i taj napad sa dve strane potpuno je smeo Atinjane.[31] Levo atinsko krilo, koje je već bilo poodmaklo dalo se u beg. Brasida je nakon toga napao desno krilo, ali onda je bio smrtno ranjen.[32] Desno atinsko krilo se duže držalo, a Kleon je odmah pobegao, ali tokom bega je poginuo. Cela atinska vojska je pobegla u Ejon, a 600 njih je bilo putem poginulo. Samo sedam Spartanaca je poginulo u toj bici.[33] Brasidu su još živoga uneli u grad. Saznao je za pobedu i onda je umro. Grad Amfipolj ga je smatrao svojim drugim osnivačem.

Literatura[]

  • Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović ,Admiral Books , Beograd 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Donald Kagan, The Archidamian War. Ithaca, NY: Cornell University Press 1990, ISBN 0-8014-9714-0
  • Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0

Reference[]

  1. ↑ Tukidid 2.25
  2. ↑ Tukidid 2.85
  3. ↑ Tukidid 2.93
  4. ↑ Tukidid 3.69
  5. ↑ Tukidid 4.11
  6. ↑ Tukidid 4.11
  7. ↑ Tukidid 4.12
  8. ↑ Tukidid 4.70
  9. ↑ Tukidid 4.72
  10. ↑ Tukidid 4.81
  11. ↑ Tukidid 4.79
  12. ↑ Tukidid 4.81
  13. ↑ Tukidid 4.83
  14. ↑ Tukidid 4.102
  15. ↑ Tukidid 4.104
  16. ↑ Tukidid 4.105
  17. ↑ Tukidid 4.106
  18. ↑ Tukidid 4.124
  19. ↑ Tukidid 4.125
  20. ↑ Tukidid 4.125
  21. ↑ Tukidid 4.128
  22. ↑ Tukidid 4.128
  23. ↑ Tukidid 5.6
  24. ↑ Tukidid 5.6
  25. ↑ Tukidid 5.8
  26. ↑ Tukidid 5.8
  27. ↑ Tukidid 5.8
  28. ↑ Tukidid 5.10
  29. ↑ Tukidid 5.10
  30. ↑ Tukidid 5.10
  31. ↑ Tukidid 5.10
  32. ↑ Tukidid 5.10
  33. ↑ Tukidid 5.11

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]

Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.
Advertisement

Fan Feed

More Историјска енциклопедија