FANDOM


Брасида (грч. -{Βρασίδας}-, до 422. пре Христа) је био један од најзначајнијих спартанских војсковођа током Пелопонеског рата. Истакао се 424. пре Христа преотимањем атинских савезника на Халкидици и освајањем Амфипоља, Стагире и Аканта. Својом елоквенцијом, шармом и племенитошћу стекао је поштовање многих атинских савезника, па су они раскинули савез са Атином. Погинуо је 422. пре Христа у бици код Амфипоља.

795px-Peloponnesian War - North - Culture

Рани потхвати Уреди

Током прве године рата Брасида је био у војној јединици, која је контролисала хелоте на југозападу Пелопонеза. Први пут се истакао 431. пре Христа када су Атињани напали луку Метону и опсели град, који је био слабо брањен. Брасида је дошао у помоћ Метону са 100 хоплита, пробио се кроз атинску војску, која је опседала град и ушао је у Метону спасивши на тај начин град. При продору је изгубио неколико хоплита. Због исказане храбрости био је јавно похваљен у Спарти.[1]

Саветник Уреди

Током 429. пре Христа Спартанци су послали три саветника адмиралу Кнему. Међу њима је био Брасида.[2] Учествовао је са Кнемом у неуспелом покушају да се заузме Пиреј.[3] Током 428. пре Христа био је Алкидин саветник.[4] Пратио га је до Коркире. Узалуд је саветовао Алкиду да одмах нападну град након победе у првом окршају.

Battle of sphacteria

Рањен у бици код код ПилосаУреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Пилоса

Атински војсковођа Демостен заузео је Пилос 425. пре Христа. Пилос је представљао корисну базу на југозападу Пелопонеза одакле су се могли изводити напади по Пелопонезу, а охрабривали су се и спартански државни робови хелоти да беже. Спарта је била узнемирема. Под заповедништвом Трасимелида и Брасида Спартанци су истовремено напали и са копна и са мора. Спартанац Трасимелида је заповедао са 43 спартанска брода и покушао је са искрцавањем на месту на коме је Демостен то очекивао.[5] Није било могуће да пристане више бродова, па су Спартанци поделили флоту, па су се једни одмарали, а други су покушавали да се искрцају. Највише се истицао Брасида, који је био заповедник једне триреме. Он је остале саветовао да не штеде бродове, него да се силом искрцавају, макар и разбили бродове.[6] Брасида је гонио остале, а и свог кормилара да се искрцају. Када је Брасида покушао да се искрца био је тешко рањен. [7]

Спречио је да Атина освоји Мегару Уреди

Атињани су 424. пре Христа напали Мегару, намеравајући да је освоје. Већ су били заузели мегарску луку Низеју и срушили су дуге зидине од Мегаре до Низеје. Брасида се за то време налазио код Сикиона и Коринта и припремао се за поход на Тракију.[8] Заповедао је са 2.700 коринтских хоплита, 400 флијских , 600 сикионских и још властитих војника. Молио је Мегаране да га приме у град, али пошто су били подељени одбили су да га приме. По Брасидином позиву брзо је стигла и војска из Беотије, њих око 2.200 хоплита и 600 коњаника.[9] Мегарани су чекали која страна ће победити. Атињани су изашли пред зидине, али нису нападали ни они ни Пелопонежани. После тога обе стране су се вратиле на полазне позиције и тек тада су се Мегарани охрабрили и пустили Брасиду у град.

Поход у Тракију и Македонију Уреди

Брасида је првенствено кренуо према Тракији и Македонији да ствара невоље Атини у време када се Спарта налазила у невољи на самом Пелопонезу. Осим тога и Халкиђани су желели Брасиду да им помогне против Атињана.[10] Брасиду је звао и македонски краљ Пердика II да би му Брасида помогао да потчини линачког краља Арабеја.[11]

Брасида је стигао са 1.700 хоплита. Део Халкиде је успешно побунио против Атине, а део је заузео издајом. Брасиду су веома ценили због племенитости и разума. Био је први од Спартанаца кога су упознали, па су његове особине допринеле угледу Спарте.[12] Чим је стигао до Македоније Пердика II га је наговарао да му помогне да потчини линачког краља Арабеја. Линкестија је била област око данашње Битоле. Најпре је са Пердиком кренуо на краља линачких Македонаца Арабеја.[13] Када су били близу града Линка (крај Битоле) Брасида је кренуо да посредује и склопио је споразум са Арабејем. То је увредило Пердику, па је отада спартанској војсци смањио снабдевање. Смањио је и учешће у рату који је Брасида водио у Халкиди. Брасида и Халкиђани су освојили Акант,Стагиру, Торону и Амфипољ, као и много мањих градова

Осваја Амфипољ 424/423 пре ХристаУреди

Током зиме 424/423 пре Христа напао је Амфипољ,[14] атинску колонију у Тракији на реци Струми (Стримону). Због издаје Брасида је лако прешао преко моста и заузео је вањске поседе Амфипоља. Град је бранио атински генерал Еукло, који је затражио помоћ од историчара и генерала Тукидида , који се тада налазио крај Тасоса.[15] Чим је примио поруку Тукидид је пожурио са седам бродова да стигне пре него што се град преда.

Брасида се журио да заузме град пре него што стигне Тукидид, који је имао право искориштавања златних рудника у том крају Тракије. Због тога је онима становницима Амфипоља који желе напустити град понудио слободан пролаз, а осталима је гарантовао сигурност имовине.[16] Становници Амфипоља су пристали да се предају не слушајући Еуклеа.[17] Тукидид је касно стигао, али са својим бродовима је бар спречио да Брасида не заузме Ејон.

Напад на Линк са Пердиком Уреди

Након пада Амфипоља побунили су се многи атински савезници у том подручју. Када су Спарта и Атина склопили мир 423. пре Христа онда је Брасида имао слободне руке, па га је Пердика наговорио да му помогне у рату са Арабејем. На Арабеја и његов Линк кренуло је 3.000 хоплита, око 1.000 коњаника и много других.[18] У првој бици побили су много Линчана, а након тога чекали су да им стигне помоћ од Илира. Међутим Илири су издали Пердику и прешли Арабеју.[19] Због илирске издаје македонску војску је ухватила паника, па су присилили Пердику да се нагло повуку. Пердика је на тај начин оставио Брасиду и његову војску у великој опасности.[20] Брасида и Спартанци су остали сами на ратишту, али вештином и хладнокрвношћу Брасида је своју војску извукао у поретку.

Након тога Спартанци су били љути на Пердику и Македонце, а свој бес су искаљивали на неколико места у Македонији.[21] До краја године Пердика је напустио савез са Спартом и склопио је мир са Атињанима 423. пре Христа.[22]

Погибија Брасиде у бици код Амфипоља Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Амфипоља

Брасида је имао 2.000 хоплита, 300 коњаника те још војске у Амфипољу.[23] Најпре је чекао атинску војску код Кердилија, на узвишици недалеко од Амфипоља.[24] Чим је Брасида угледао Атињане како се крећу према граду вратио се у Амфипољ.[25] Клеон је кренуо према Амфипољу, припремајући се за битку. Брасида није изашао из града да дочека Клеона, јер се није поуздавао у своју војску, сматрајући да су слабији, не бројем, него квалитетом[26]. Брасида се спремао да се користи лукавством и да изненада нападне.[27] Док је Брасида припремао коњанике за провалу стигла је до Клеона вест да се припрема провала из града.[28] Клеон је дао знак за повлачење. Најпре су се повлачили левим крилом према Ејону, али како му се то чинило споро, сам је заокренуо десно крило тако да је отворио бок непријатељу.[29] Брасида је искористио ту повољну прилику и у том тренутку је изашао из Анфипоља и напао је дезорганизовану атинску војску.[30] Најпре је са својим одабраним војницима ударио по средини атинске војске и натерао их у бег. Након тога из Амфипоља је на другој капији изашао Клеарида са много више војске и тај напад са две стране потпуно је смео Атињане.[31] Лево атинско крило, које је већ било поодмакло дало се у бег. Брасида је након тога напао десно крило, али онда је био смртно рањен.[32] Десно атинско крило се дуже држало, а Клеон је одмах побегао, али током бега је погинуо. Цела атинска војска је побегла у Ејон, а 600 њих је било путем погинуло. Само седам Спартанаца је погинуло у тој бици.[33] Брасиду су још живога унели у град. Сазнао је за победу и онда је умро. Град Амфипољ га је сматрао својим другим оснивачем.

ЛитератураУреди

  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић ,Admiral Books , Београд 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • -{Donald Kagan, The Archidamian War. Ithaca, NY: Cornell University Press 1990, ISBN 0-8014-9714-0}-
  • -{Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0}-

РеференцеУреди

  1. Тукидид 2.25
  2. Тукидид 2.85
  3. Тукидид 2.93
  4. Тукидид 3.69
  5. Тукидид 4.11
  6. Тукидид 4.11
  7. Тукидид 4.12
  8. Тукидид 4.70
  9. Тукидид 4.72
  10. Тукидид 4.81
  11. Тукидид 4.79
  12. Тукидид 4.81
  13. Тукидид 4.83
  14. Тукидид 4.102
  15. Тукидид 4.104
  16. Тукидид 4.105
  17. Тукидид 4.106
  18. Тукидид 4.124
  19. Тукидид 4.125
  20. Тукидид 4.125
  21. Тукидид 4.128
  22. Тукидид 4.128
  23. Тукидид 5.6
  24. Тукидид 5.6
  25. Тукидид 5.8
  26. Тукидид 5.8
  27. Тукидид 5.8
  28. Тукидид 5.10
  29. Тукидид 5.10
  30. Тукидид 5.10
  31. Тукидид 5.10
  32. Тукидид 5.10
  33. Тукидид 5.11

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.