FANDOM


Битка у Каудијскоме кланцу одвијала се 321. пре Христа између војске Римске републике и Самнита. Представљала је кључни догађај Другога самнитскога рата. Тај догађај назива се само формално битка, иако није било непосредне борбе, а ни губитака. Самнити су лукавим маневром намамили две римске конзулске војске у клопку. Опкољена римска војска је на крају морала да се преда и да потпише Каудијски мир. Римска војска је била изложена понижењу проласка испод јарма, а након тога Самнити су их пустили. Према аналистичкој традицији из Ливија Римљани нису поштовали склопљени споразум и успешно су наставили рат. Модерни историчари сматрају да је Каудијски мир трајао до 316. пре Христа и да су аналисти измислили многе догађаје да би опрали срамоту римскога тешкога пораза. Тај пораз је за Римљане био понижавајући попут битке код Алије и касније битке код Кане.

Kaudijski klanac.JPG

Увод Уреди

Други Самнитски рат започео је 327. пре Христа. Самнити су били поражени 322. пре Христа и тада су пристали на низ понижавајућих услова. Предали су Римљанима тела виновника рата, вратили су Римљанима сав плен. Самнити су се надали да ће добити статус римских савезника и покушали су 321. пре Христа да склопе мир са Римљанима. Самнитски командант Гај Понтије послао је посланике у Рим, али ни након бројних самнитских уступака Римљани нису пристајали на мир.[1] Римски конзули те године били су Тит Ветурије Калвин и Спурије Постумије Албин.[2]

Улазак римске војске у клопку Уреди

Самнитски командант Гај Понтије смислио је варку, којом је римску војску навукао у клопку. Преко пастира и заробљеника намерно је раширио лажну причу да Самнити великим снагама опседају Луцерију у Апулији.[3] До Луцерије Римљани су могли да дођу двама правцима. Један пут је био дужи и безбеднији, а водио је поред Јадранскога мора. Други пут је био краћи, а водио је кроз Каудијски кланац.[4] Два римска конзула су одабрала краћи пут кроз Каудијски кланац и кренули су са две конзулске војске. Каудијски кланац се састојао од две дубоке уске клисуре, између којих се налазила затворена раван.[5] Када је римска војска прошла кроз прву клисуру, нашла се у затвореној равни и кренула према другој клисури наишли су на пут затворен барикадама.[6] Нису више могли да се врате, јер је и кланац, којим су ушли исто тако био забарикадиран.

Капитулација римске војске и Каудијски мир Уреди

Римска војска је направила логор усред кланца, а након бројних покушаја да се пробију остали су без хране.[7] Послали су Самнитима посланике тражећи мир. Самнити су од њих тражили:

  • да прођу разоружани испод јарма у доњој одећи
  • да се повуку са самнитске територије
  • да повуку римске колонисте са самнитске територије.[8]

Римски конзули су пристали на самнитске услове и са Гајом Понтијем постигли су договор. Јемци уговора су требали да буду конзули, легати, квестори и војни трибуни, а тражено је и да 600 коњаника буду таоци.[9] Јарам испод којега је римска војска прошла састојао се од три копља. Два су била пободена у земљу, а испод трећега копља изнад ова два требало је да се прође.

Гај Понтије одабире средњи пут Уреди

Гај Понтије је одмах након упадања римске војске у клопку питао свога оца, искуснога Херенија Понтија шта да учини са Римљанима.[10] Хереније Понтије му је први пут саветовао да пропусти римску војску да би тако постигао са њима мир. Пошто је Гај одбио први савет Хереније Понтије му је саветовао да онда побије све Римљане[11] и тако их ослаби да неколико генерација не буду претња. Гај Понтије се није сложио ни са тим решењем, па је питао шта ће бити ако римску војску пусти, али након наметања воље победника. Хереније му је дао до знања да тако може само да разјари Римљане да се освете.[12]

Battle of the Caudine Forks.jpg

Повратак у Рим Уреди

Римска војска, укључујући и оба конзула, морала је да прође разоружана и без оружја испод јарма.[13] Након тога пуштени су да иду кући. Најпре су отишли код савезника у Капуу, а одатле у Рим. Када су у Риму сазнали за клопку, у којој се налазиле две конзулске војске они су одмах вршили регрутацију, али регрутовање се окончало кад су сазнали за срамну предају. У Риму је владала жалост, која се јавно исказивала. Конзули су тражили да се ослободе функције и да се именује диктатор, да би се изабрали нови конзули.[14]

Каудијски мир Уреди

Према Ливију Сенат је одбио договор, који су конзули склопили са Самнитима и рат се наставио. Међутим модерни историчари сматрају да су Римљани поштовали Каудијски мир, а да Ливијев опис представља плод анлистичких фабриковања, са циљем да се умањи римски пораз.[15] Према Ливију рат се наставио и Римљани су успели да оперу срамоту Каудијскога пораза. Међутим сматра се да су аналисти исфабриковали лажне римске победе.[16] Тит Ливије помиње да је 318. пре Христа закључен мир између Самнита и Римљана, који је трајао до 316. пре Христа. Вероватније је да су Римљани поштовали одредбе Каудијскога мира од 321. пре Христа до 316. пре Христа.[17]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 9.1
  2. Ливије 9.1
  3. Ливије 9.2
  4. Ливије 9.2
  5. Ливије 9.2
  6. Ливије 9.2
  7. Ливије 9.4
  8. Ливије 9.4
  9. Ливије 9.5
  10. Ливије 9.3
  11. Ливије 9.3
  12. Ливије 9.3
  13. Ливије 9.6
  14. Ливије 9.7
  15. Форсајт 299-301
  16. Форсајт 299-301
  17. Форсајт 299-301

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.