FANDOM


Битка на Еуримедону
Део Грчко-персијски ратови
250px-Eurymedon Bridge, Aspendos, Turkey. Pic 01
Мост на реци Еуримедон
Време: 469. или 466. пре Христа
Локација: Еуримедон, Памфилија
Резултат: победа Делског савеза
Сукобљене стране
Делски савез Персија
Заповедници
Кимон Тифраст
Фередат
Јачина
200 бродова 350 бродова
Губици
непознат 200 бродова уништено или заробљено

Битка на Еуримедону представљала је копнену и поморску битку између Делског савеза и Персије. Догодила се 469. или 466. пре Христа у близини ушћа реке Еуримедон у Памфилији у Малој Азији. Битка представља део Ратова Делског савеза, али и део Грчко-персијских ратова. Персијанци су 469. или 466. сакупили велику војску и морнарицу за офанзиву против Грка. Сакупили су се близу Еуримедона. Могући циљ им је био да јонске Грке врате под персијску власт и да освоје поморске базе одакле би могли да покрећу офанзиве у Егејском мору. Када је чуо за персијске припреме Кимон је са 200 трирема напао и победио персијску флоту код Еуримедона. Поражена персијска флота се повукла. Након тога уследила је копнена битка у којој је Делски савез победио Персијанце. Била је то значајна победа за Делски савез и вероватно је окончала опасност персијске инвазије Грчке. Након тога Персијанци више нису ратовали у Егеју све до 451. пре Христа.

Увод Уреди

Персијанци су у биткама код Саламине и код Платеје избачени из Грчке. Након тога одржавали су се још у Тракији. Атина се сматрали угроженијом од Персијског царства, пошто је имала широке трговачке интересе по целом Егејском мору, па је настојала да елиминише све могуће персијске базе на источној обали Егејског мора. Осим тога на источној обали Егеја живели су Грци Јоњани, који су били сродници Атињана. Атина је основала Делски савез у који су ушли готово сви грчки полиси и острва Егејског мора. Под Кимоновим вођством Атињани су освојили трачке градове Ајон и Амфипољ, па онда и острво Скирос. Освајање Скироса било је значајно, јер су ослободили Егеј пирата.

Проблеми хронологијеУреди

Тукидид наводи главне догађаје између Друге персијске инвазије и избијања Пелопонеског рата, али не даје никакве хронолошки значајне информације. Један од догађаја за који се сматра да је хронолошки добро утврђен је почетак опсаде Тасоса 465. пре Христа. Битка код Еуримедона датирана је као 469. пре Христа на основу Плутархове анегдоте о архонту Апсефиону (469/468) , који је одабрао Кимона и његове генерале као судије у једном такмичењу.[1] По томе изгледа да је Кимон победио у некој великој бици. Ипак пошто се битка код Еуримедона десила након атинске опсаде Наксоса, али пре опсаде Тасоса датум битке код Еуримедона одређује датум опсаде Наксоса. Једни сматрају да је опсада Наксоса била 469. пре Христа или раније, а други сматрају да се десила 467. пре Христа. Због свега тога историчари су подељени, па једни сматрају да се битка десила 469. пре Христа, а други 466. пре Христа.

Kimon

Кимонов кип у Ларнаци

Супростављене снагеУреди

Грци Уреди

Према Плутарху атинска флота је имала 200 трирема. [2] Тровесларке је Темистокло добро конструисао да буду брзе и да добро маневришу, а Кимон их је учинио стабилнијим и ширим и ставио је мостове између њихових палуба да би их хоплити лакше могли да користе приликом пребацивања на противнички брод.[3] Стандардно је било да једна трирема прима 200 људи, укључујући 14 морнара. Током Друге персијске инвазије на Грчку сваки персијски брод имао је додатних 30 морнара. Хијски бродови током Битке код Лада носили су 40 морнара. Због тога се може закључити да је трирема могла да носи максимално 40-45 војника. Већи број би дестабилизовао флоту. Изгледа да је флота Делског савеза имала око 5.000 хоплита.

ПерсијанциУреди

Постоји неколико различитих процена персијске флоте. Тукидид говори да је било 200 персијских бродова[4] и то је вероватно најпоузданији извор. Плутарх спомиње два извора. По једном било је 350 бродова, а по другом 600 бродова.[5] Плутарх говори и како је персијска флота чекала долазак 80 феничанских бродова са Кипра.[6] Нема античких процена о величини персијске копнене војске. Број персијских војника, који су пратили флоту био је вероватно исти као код Атињана.

Битка на ЕуримедонуУреди

Плутархова верзијаУреди

Кимон је након ослобађања Грчке нападао, освајао, пљачкао све док није ослободио Малу Азију од Јоније до Памфилије. Пошто је знао да персијски генерали вребају око Памфилије са много бродова и великом војском, желео је да их заплаши да се не крећу западно од Хелидонских острва.[7] Због тога је запловио 466. пре Христа од Книда и Триопија са 200 трирема.[8] Град Фазелис био је грчки град, али били су верни Персији, па их је Кимон напао. Међутим код Кимона је било Кијана, који су били пријатељи Фазелиса, па су помоћу стрела грађанима Фазелиса послали поруке и Фазелис је пристао да плати 10 таланата и да уђе у савез против Персијанаца. Персијанац Ариоманд је држао беспослену флоту крај реке Еуримедон, не желећи да се упушта у окршај са Кимоном. Чекао је да му дође појачање од 80 феничанских бродова са Кипра.[9] Кимон је желео да спречи спајање те две флоте. Персијска флота је била на ушћу Еуримедона, а када је атинска флота пришла они су се развили у бојни поредак. По једном историчару имали су 600, а по другом 350 бродова.[10] Међутим та флота није пружила неки отпор, него је одмах побегла. Побегли су уз реку, због тога јер их је ту штитила копнена војска. Ипак Атињани су заробили 200 бродова.[11] Персијска копнена војска је претећи кренула према мору, а Кимон је најпре сматрао да не треба да се бори против бројнијег и одморнијег непријатеља. Пошто је видео да му је војска осокољена победом ипак је искрцао хоплите.[12]Персијанци су чврсто стајали и примили хоплитски напад. Тада је пало много истакнутих Атињана, али након дуге борбе Атињани су победили Персијанце, заробили их, заузели им логор, који је био пун блага.[13] Пошто је Кимон чуо да долази 80 феничанских бродова са Кипра одмах је након битке покренуо бродове. Феничани су јурили у помоћ персијској флоти, али нису знали за персијски пораз код Еуримедона. Били су изненађени када су угледали атинску флоту. У бици, која је уследила потопљени су сви феничански бродови, са којих се спасило мало морнара.[14] Продајом ратних трофеја и ратног плена омогућена је изградња јужнога зида Акропоља.[15]

Диодорова верзијаУреди

Кимон је са 300 бродова стигао у Малу Азију.[16] У Карији је побунио грчке градове да се одметну од Персије. Сили је прибегао у случају градова са персијским гарнизонима. Након покоравања Карије покорио је и Ликију. Стално је добијао нове бродове и флота му је постајала све већа. Персијанци су сакупили морнарицу из Феникије, Кипра и Киликије под заповедништвом Титрауста.[17] Када је Кимон сазнао да је персијска флота код Кипра он је ту отпловио и започео је поморску битку са 250 својих бродова против 350 персијских бродова. [18] Атињани су победили у тој бици и заробили су више од 100 бродова и потопивши много персијских бродова. Остали бродови су побегли на Кипар, посаде су се искрцале и оставиле бродове Атињанима.[19] Након те битке Кимон је отпловио до реке Еуримедон, где се налазила персијска копнена војска.[20] Да би преварио Персијанце, он је на заробљене персијске бродове поставио своје људе и обукао их да личе на Персијанце.[21] Са таквим бродовима дошли су до Персијанаца, који су их примили, ништа не сунњајући. Када је пала ноћ Атињани су са тих бродова напали персијски логор.[22] Тада је погинуо један од персијских команданата Фередат, краљев нећак. Персијанци су били изненађени ноћним нападом и дали су се у бег. Много Персијанаца је убијено током напада.[23]

ПоследицеУреди

Према Плутарху персијски цар је био толико понижен тим поразом да је касније потписао чувени споразум, по коме ће:

  • бити удаљен од грчког мора толико колико коњаник може прејахати за један дан
  • неће пловити западно од Кијанских и Хелидонских острва са наоружаним бродовима[24]

С друге стране Плутарх наводи и друге изворе (Калистена) који тврде да није било таквог споразума, него да су се понашали као да је склопљен такав споразум.[25] Већина модерних историчара сматрају мало вероватним да је у то време склопљен такав споразум.[26] Ипак поједини историчари сматрају да је тада склопљен Калијин мир, који је обновљен 449. пре Христа.[27] Еуримедон је био значајна победа за Делски савез и вероватно је окончао опасност персијске инвазије Грчке. Све до 451. пре Христа није било никаквих нових персијских покушаја да поново освоје Јонију. Након те победе Делском савезу приступило је више полиса Мале Азије. Уследило је затишје између Персије и Делског савеза.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Кимон 8
  2. Плутарх, Кимон 12
  3. Плутарх, Кимон 12
  4. Тукидид 1.100
  5. Плутарх, Кимон 12
  6. Плутарх, Кимон 12
  7. Плутарх, Кимон 12
  8. Плутарх, Кимон 12
  9. Плутарх, Кимон 12
  10. Плутарх, Кимон 12
  11. Плутарх, Кимон 12
  12. Плутарх, Кимон 13
  13. Плутарх, Кимон 13
  14. Плутарх, Кимон 13
  15. Плутарх, Кимон13
  16. Диодор 11.60
  17. Диодор 11.60
  18. Диодор 11.60
  19. Диодор 11.60
  20. Диодор 11.61
  21. Диодор 11.61
  22. Диодор 11.61
  23. Диодор 11.60
  24. Плутарх, Кимон 13
  25. Плутарх, Кимон 13
  26. Коквел стр. 281
  27. Коквел стр. 281

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.