FANDOM


Битка код Утике
Део Други пунски рат
{{{слика}}}
{{{о слици}}}
Време: 203. пре Христа
Локација: крај Утике, Тунис
Резултат: Победа Рима
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Сципион Африканац Хасдрубал Гискон
Софакс
Јачина
око 25.000 много већа од римске војске
Губици
занемариви десеци хиљада мртвих

Битка код Утике (203. пре Христа) одвијала се крај Утике између римске војске под командом Сципиона Африканца и картагињанске војске под командом Хасдрубала Гискона. Обе стране имале су нумиђанске савезнике. Римљанима је помагао Масиниса, а Картагињанима Софакс. Изненадним ноћним нападом Публије Корнелије Сципион Африканац успео је да уништи бројну војску Картагињана и њихових нумиђанских савезника. Том победом Сципион је осигурао стратешку предност, јер се тежиште рата преселило из Италије и Иберије на афричко тло. Победа код Утике утрла је пут коначној победи Рима у Другом пунском рату.

Увод Уреди

Римљани су по први пут извршили инвазију Африке током Првога пунскога рата и тај поход се окончао тешким поразом. Инвазија Африке у Другом пунском рату уследила је педесет година касније. Инвазија је била саставни део римских планова на почетку Другога пунскога рата, али Ханибал је преласком Пиринеја и Алпи 218. пре Христа спречио остварење тих планова. Конзул Тиберије Семпроније Лонг, коме је био поверен задатак да изврши инвазију Африке морао је да се са својом војском враћа са Сицилије у Цисалпинску Галију да би бранио Рим са севера од Ханибала. Уследила је битка код Требије и низ других римских пораза, па је Апенинско полуострво више од деценије било главно поприште рата. Ситуација се касније променила. Римљани су 207. пре Христа победили Хасдрубала Барку у бици код Метаура. До 205. пре Христа Ханибалова војска је остајала без савезника. Освајањем Сиракузе и преотимањем делова Сицилије Римљани су створили базу за поморске нападе на афричку обалу.[1][2][3]

Scipio

Сципион Африканац на златном печатном прстену из Капуе

План Сципиона Африканца Уреди

Сципион Африканац је 206. пре Христа након победе у бици код Илипа истерао Картагињане из Иберије. Почео је да планира инвазију Африке и Картагине. Изабран је 205. пре Христа за конзула, али имао је проблема у Сенату са својим политичким противницима, а у првом реду са Квинтом Фабијем Максимом Кунктатором. Фабије Максим је сматрао да је поход у Африку превише ризичан и сматрао је да је главни задатак да се Ханибал избаци из Брутијума. Ипак када је Сципион коначно добио одобрење Сената за инвазију Африке, [4] онда није добио довољна средства, па је целу годину дана провео у припремама. Долазак Гаја Лелија и његово пустошење области око Хипо Регија[5] 205. пре Христа упозорио је Картагињане на опасност велике инвазије, па су подузели различите мере да је спрече. Међутим, нису успели да наговоре македонскога краља Филипа V Македонскога да нападне Сицилију, а ни појачања, која су послали у Брутиј и Лигурију нису била довољна да се распламса рат на Апенинском полуострву. Једини већи успех постигао је Хасдрубал Гискон наговарајући краља западних Нумиђана Софакса да пређе на страну Картагињана дајући му своју ћерку за жену.[6]

Почетак инвазије и битка за УтикуУреди

Сципионова инвазија АфрикеУреди

Инвазија Африке почела је 204. пре Христа. Неколико стотина транспортних бродова превезло је до 32.000 римских војника[7] до рта Фарина, на око 35 километара западно од Картагине. Римско искрцавање изазвало је панику, па је Сципион Африканац искористио метеж да заузме неколико градова и да пустоши околиш.[8][9] Хасдрубал Гискон је командовао одбраном и послао је много коњице да би зауставио Сципионово напредовање и ограничио кретање римских снага. Римљани су успели да униште те коњичке снаге близу Салека,[10][11] па је Сципион имао привремену предност. Долазак Масинисе ојачао је римске снаге.[12][13] Картагињански савезник Софакс није одмах пружио помоћ Картагињанима, па су Римљани могли да некажњено пустоше картагињанским територијама.[14]

Опсада УтикеУреди

Сципион Африканац је сакупио велики плен и много робова, па је ујесен 204. пре Христа кренуо на Утику. Циљ му је био да заузме древни феничански град и да од њега створи базу за римске операције.[15][16] Сципион је са флотом и са опсадним справама покушао да заузме град, али пошто није успео у директном нападу започео је опсаду Утике.[17] У то време дошао је Софакс са великом нумиђанском војском и Хасдрубал Гискон са великом картагињанском војском, па је Сципион Африканац био присиљен да оконча опсаду Утике.[18] Према Ливију и Полибију Хасдрубал је имао 33.000 војника, а Софакс 60.000 војника,[19][20] али модерни историчари сматрају да су ти бројеви преувеличани. Ипак Сципион је пред бројчано надмоћнијом војском био присиљен да се повуче на један рт недалеко од Утике. Утврдио је узак појас, који је водио до зимовника и ослањао се на снабдевање морем са Сицилије, Сардиније и Иберије. Хасдрубал Гискон и Софакс поставили су своје логоре недалеко од римскога зимовника.[21]

Мировни преговори Уреди

Током зиме Картагињани су наставили да унапређују своју војску, па су изградили флоту са циљем да поморским путем блокирају снабдевање римске војске.[22][23] Осим тога чекали су да им дођу најамници из Иберије и Лигурије. Дошло је до примирја захваљујући Софаксовим напорима да преговорима наведе две стране на окончање рата. Хасдрубал Гискон је прихватио основне мировне предлоге, по којима су Римљани требали да повуку своју војску из Африке, а Ханибал је требао да се повуче из Италије. Ипак мировни преговори нису обуставили војне припреме две стране за наставак рата. Сципион Африканац није ни намеравао да пристане на такве мировне предлоге, а преговоре је у почетку користио само да би покушао да Софакса наговори да пређе на страну Римљана. Пошто у томе није успео наставио је да шаље преговараче, чиме је са једне стране заваравао противника, а са друге стране преговарачи су имали прилику да извиђају положај и организацију картагињанске и нумидијске војске. Сципион је од својих преговарача сазнао да су колибе у картагињанском и нумиђанском логору направљене од дрвета, трске и другога запаљивога материјала. [24]

Спаљивање логораУреди

Користећи те информације Сципион је испланирао напад. Знао је да се Картагињани спремају да нападну римско упориште, па је одлучио да почетком пролећа 203. пре Христа изведе превентивни напад. Према Ливију и Полибију Сципион је распоредио око 2.000 војника на брду изнад Утике са циљем да завара непријатељску извидницу да припремају напад на Утику.[25][26] Једну јединицу оставио је да брани логор против могућега напада. Главнина римске војске прешла је ноћу преко 10 километара и пре зоре су стигли до Софаксовога и Хасдрубаловога логора.[27] Сципион је поделио војску на два дела. Гај Лелије и Масиниса су требали да нападну и потпале Софаксов логор.[28] Софаксови Нумиђани су били ухваћени неспремни на спавању. Римска војска је пре напада опколила логор не остављајући много шанси за бег. Запалили су најпре колибе ван палисада, а ватра се раширила у логор и брзо се раширила по целом логору.[29] Римљани су блокирали све излазе, па су побили много Нумиђана, који су ненаоружани побегли од ватре.[30] Војска у Хасдрубаловоме логору пробудила се вестима о палежу Софаксовога логора. Многи су ненаоружани појурили да угасе ватру у нумиђанскоме логору, сматрајући да се ради о случајном палежу.[31] Сципион је чекао управо тај тренутак, па је напао неорганизоване Картагињане, који нису могли да пруже организован отпор.[32] У том препаду погинуо је највећи део картагињанске војске. Ипак Хасдрубал Гискон и Софакс успели су да побегну.

GM Massinissa

Масиниса

Апијанова верзијаУреди

Апијан има другачију верзију догађаја. Према Апијану Сципион Африканац послао је само Масинису и своју коњицу да спрече Софакса да дође у помоћ Хасдрубалу.[33] Са римским легијама Сципион је изненада напао Хасдрубалов логор и побио је готово сву војску. Покушај бега спречавала је римска коњица. Када је Софакс сазнао шта се дешава послао је јединицу коњице да помогне Хасдрубалу, али Масиниса је пресрео и потукао ту јединицу. Бојећи се да ће након победе над Хасдрубалом Сципион кренути са војском на њега, Софакс је напустио свој логор и повукао се.[34]

ПоследицеУреди

Картагињани су имали огромне губитке и готово да су остали без војске. Неки антички аутори се суздржавају од навођења специфичних бројки, а други наводе 30.000[35] или 40.000 погинулих[36] и око 5.000 заробљених.[37] Готово сви извори (сем Касијуса Диона[38]) слажу се да су римски губици били минимални. Полибије је писао: "Зато се ова несрећа не може упоредити ни са једном другом, па ма колико преувеличаном, јер је ужасом превазишла све раније забележене догађаје."[39] Те године уследила је Битка на Великим равницама, која се окончала још једним тешким поразом Хасдрубала Гискона и Софакса. Картагина је онда морала да позове Ханибала да се врати из Италије за коначни обрачун у бици код Заме 202. пре Христа, када је Картагина била поражена и услед тога окончао се Други пунски рат.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 27.29
  2. Ливије 28.4
  3. Ливије 29.3
  4. Ливије 28.40-45
  5. Ливије 29.3
  6. Ливије 29.23-24
  7. Ливије 29.25
  8. Ливије 29.28-29
  9. Касијус Дион 17.63-64
  10. Ливије 29.34
  11. Касијус Дион 17.65-66
  12. Ливије 29.29
  13. Апијан Пунски ратови 3.14
  14. Касијус Дион 17.64,67-68
  15. Ливије 29.35
  16. Касијус Дион 17.68
  17. Апијан Пунски ратови 3.16
  18. Касијус Дион 17.69
  19. Полибије 14.1
  20. Ливије 29.35
  21. Ливије 29.35
  22. Полибије 14.1
  23. Ливије 30.3
  24. Полибије 14.1
  25. Полибије 14.2
  26. Ливије 30.4
  27. Полибије 14.4
  28. Полибије 14.4
  29. Полибије 14.4
  30. Полибије 14.4
  31. Полибије 14.5
  32. Полибије 14.5
  33. Апијан Пунски ратови 4.20
  34. Апијан Пунски ратови 4.21-22
  35. Апијан Пунски ратови 4.23
  36. Ливије 30.6
  37. Ливије 30.6
  38. Касијус Дион 17
  39. Полибије 14.5

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.