FANDOM


Битка код Туниса
Део Први пунски рат
800px-First Punic War Africa 256-255BC.svg

Битке у Африци током Првога пунскога рата. Битка код Туниса означена је са 5.
Време: 255. пре Христа
Локација: Тунис
Резултат: Победа Картагињана
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Марко Атилије Регул заробљен Ксантип
Јачина
14.000 пешака
500 коњаника
12.000 пешака
4.000 коњаника
100 слонова
Губици
12.000 мртвих
500 заробљених
800 мртвих


Битка код Туниса је позната и као Битка код Баграде, а одиграла се 255. пре Христа између Римске републике и Картагине за време Првога пунскога рата. Римском војском командовао је Марко Атилије Регул, а картагињанском војком заповедао је Ксантип од Картагине. Битка се окончала одлучном победом Картагињана и уништењем римске експедиције у Северној Африци. Картагина више није била непосредно угрожена, а тежиште рата се поново преселило на Сицилију.

Увод Уреди

Римљани су заузели највећи део Сицилије захваљујући надмоћи своје копнене војске. Међутим Картагињани су имали надмоћнију морнарицу, па се на тај начин одржавала одређена равнотежа између римске копнене и картагињанске поморске надмоћи. Након великога пораза картагињанске флоте у бици код Екнома 256. пре Христа Римљани су одлучили да изврше инвазију Картагине. Експедицију на Картагину водили су конзули Марко Атилије Регул и Луције Манлије Вулсон Лонг. Римска експедиција је успешно напредовала и пустошила је територије око главнога града. Римљани су у прво време неометано пустошили и освајали небрањена насеља. У првој великој бици код Адиса 255. пре Христа Картагињани су били тешко поражени. Након пораза дошло је до устанка Нумиђана против картагињанске власти,[1] а због пустошења великога територија становништво је бежало у главни град, у коме се нашло превише становништва. Картагињани су били спремни да се предају и уследили су преговори. Марко Атилије Регул је поставио сувише оштре услове предаје, на које Картагињани нису пристали, па се због тога рат наставио.[2]

Ксантипова реорганизација картагињанске војске Уреди

Картагињани су довукли доста најамника из Грчке, а међу њима је био војсковођа Ксантип од Картагине,[3] који је изгледа био из Спарте. Ксантип је кренуо да реорганизује војску Картагине. Најпре је темељито изучио њихов дотадашњи начин ратовања и средства којима располажу. Ксантип је дошао до закључка да су Картагињани дотада губили битке због неспособних генерала.[4] Схватио је да нису довољно користили своју предност у коњици и слоновима. Поверено му је заповедништво над војском.[5] Ксантип је имао на располагању 12.000 пешака, 4.000 коњаника и близу 100 слонова.[6] За своју војску одабрао је нови борбени поредак и почео је да их обучава маневрисању у том поретку.[7] Војска је била охрабрена променом и спремна за сукоб са Римљанима.

Почетни распоредУреди

Римљани су били изненађени да су се Картагињани одлучили на бој и да су изашли на отворено поље. Ксантип од Картагине је испред своје војске развио слонове у једној линији, а иза њих је распоредио фалангу градске милиције.[8] Најамничку пешадију распоредио је на десној страни, а елитну коњицу поставио је на крила.[9] Римљани су због напада слонова своју лаку пешадију велите распоредили испред легија.[10] Коњицу су поставили на оба крила. Легије су биле много дубље него иначе због напада слонова, али њихова линија је због тога била краћа.

Битка Уреди

Одмах на почетку битке бројчано надмоћнија картагињанска коњица растерала је римску коњицу.[11] Напад слонова је блокирао римску пешадију. Једино је римска пешадија са левога крила била успешна. Разбила је непријатељско десно крило и гањала га до логора. Слонови су газили прве редове римских легија, али главнина војске била је поштеђена због велике дубине римских редова.[12] Међутим картагињанска коњица их је опколила са свих страна и нападала.[13] Неколико изолованих јединица пробило се кроз ред слонова али у сукобу са картагињанском фалангом били су брзо поражени. Римска војска је свуда имала велике губитке. Слонови су прегазили много војника, а преостали су углавном страдали од многобројне коњице. Веома мало Римљана је успело да побегне. Током битке Картагињани су изгубили 800 најамника, који су се сукобили са римским левим крилом.[14] Битку је преживело само 2.000 римских војника, који су након победе над најамницима изашли из битке.[15] Остали су или погинули или заробљени. Око 500 њих је заробљено заједно са Марком Атилијем Регулом.[16] О Регулу постоје контрадикторне информације у античким изворима. Једни помињу да је прегажен током битке, а други да је у учествовао у картагињанској мировној делегацији у Римуз 250. пре Христа и да је након тога погубљен.

Последице Уреди

Након битке преживели Римљани окупили су се код Асписа.[17] Картагињани су их једно време неуспешно опседали. Преживелима Римљанима дошла је у помоћ римска флота од 350 бродова.[18] Након победе над картагињанском флотом превезли су преживеле до близу Сицилије. Ту их је задесила велика олуја, у којој је спашено само 80 бродова.[19] Том приликом вероватно се подавило око 25.000 војника и 70.000 морнара. Након уништења римске флоте Картагињани су се поново охрабрили и послали су Хасдрубала са војском на Сицилију.[20]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.31
  2. Полибије 1.31
  3. Полибије 1.32
  4. Полибије 1.32
  5. Полибије 1.32
  6. Полибије 1.32
  7. Полибије 1.32
  8. Полибије 1.33
  9. Полибије 1.33
  10. Полибије 1.33
  11. Полибије 1.34
  12. Полибије 1.34
  13. Полибије 1.34
  14. Полибије 1.34
  15. Полибије 1.34
  16. Полибије 1.34
  17. Полибије 1.36
  18. Полибије 1.36
  19. Полибије 1.37
  20. Полибије 1.38

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.