FANDOM


Битка код Тицина одвијала се новембра 218. пре Христа између римске војске под командом Публија Корнелија Сципиона с једне стране и војске Картагине под Ханибаловом командом са друге стране. Битка се одиграла на северу Италије на десној обали реке Тицин, северно од њеног ушћа у реку По. Била је то прва битка Другога пунскога рата на италијанском тлу одмах након Ханибалова преласка преко Алпа. Обе стране су ангажовале само део својих снага, углавном коњицу. Ханибалова победа у тој бици охрабрила је Гале да се придруже победнику.

Ticin3.JPG

Увод Уреди

Ханибал је 218. пре Христа кренуо из Нове Картагине ( Картагене ) у поход на Италију 90.000 војника и 12.000 коњаника.[1] Прешао је реку Ебро и након двомесечне кампање покорио је подручје између Пиринеја и река Ебро и Сикле. Дипломатским потезима Ханибал је пацифицирао племена са француске стране Пиринеја. Публије Корнелије Сципион је добио 2 римске и 3 савезничке легије и 60 транспортних бродова са циљем да нападне Ханибала. У то време галска племена Боји и Инсубри напали су римске колоније Плацентију и Кремону, па су колонисти побегли у Мутину. Луције Манлије Вулсон је дошао да им помогне, али и он се код Мутине нашао под опсадом, па је Сенат једну од Сципионових легија послао према Мутини.

Ханибалов прелаз преко Роне и Алпа Уреди

Публије Корнелије Сципион је са својом војске дошао до Масилије (Марсеља), где је очекивао Ханибала. Масилија и Гали у том подручју били су римски савезници. Ханибал је одлучио да избегне римску војску и да Рону пређе 4 дана хода северније. Када је дошао до реке Роне Ханибал је имао 38.000 пешака и 8.000 коњаника. Победио је Гале у бици за прелаз преко Роне, а наконн победе над Галима кретао се левом страном реке Изер, надајући се да ће наћи прелаз у Италију. Међутим Алоброги су блокирали планинске прелазе. Успео је ноћу да прође поред Алоборга, али они су даље ометали кретање Ханибалове војске за време успињала. Приликом силаска ометао их је снег и лавине, које су однеле део пута. Након 15 дана тешкога путовања стигли су на север Италије са 20.000 пешака и 6.000 коњаника.[2] Много војске Ханибал је изгубио пробијајућии се преко снежних Алпи.

HannibalTheCarthaginian.jpg

Ханибал

Долазак у Падску низију Уреди

Ханибал је знао да улазећи у Италију треба да осигура своју позадину. Ушао је у Италију у подручју између Инсубра и лигурскога племена Таурина. Таурини и Инсубри су били у међусобном рату,[3] али Ханибалова војска није била у позицији да се меша. Таурини нису били пријатељски наклоњени Картагини.[4] Ханибал је након опоравка своје војске Тауринима понудио споразум о формалном савезу. Када су они то одбили Ханибал је опколио њихово главно насеље, сравнио га са земљом и погубио главне противнике споразума.[5] То је био пример, који је требао да послужи да се застраше остала племена севера Италије.Одмах након тога осигурао је формални савез са другим Галима. Ханибал је тражио прилику за битку и победу, да би обезбедио подршку својих нових савезника. Ливије сматра да је Ханибалова војска ојачана Лигурима и Галима, тако да је укупно располагао са 80.000 војника и 10.000 коњаника.[6]

Сципион Уреди

Публије Корнелије Сципион је био изненађен Ханибаловим брзим преласком Алпи. Сципион је прешао реку По и након тога кретао се левом обалом. Журио је да се сукоби са Ханибаловом војском док се није опоравила од преласка Алпи.[7] Римски Сенат је наредио другом конзулу Тиберију Семпронију Лонгу да крене у помоћ Сциопиону у Цисалпинску Галију.[8]Тиберије је напред послао флоту, али војсци је требало доста времене да би стигла на север Италије.

Пре битке Уреди

Дан пре битке Публије Корнелије Сципион логоровао је у Плацентији (Пјаћенци ), где су колонисти намеравали да граде. То насеље било је смештено на десној обали реке По. Ту је изградио мост за прелазак на леву обалу реке По. Изградио је и мост преко реке Тицин, а након градње тога моста прешао га је и дошао је у низију и логоровао је 8 километара од Виктумуле, на територији Инсубра.[9] Сципион је као конзул био надређен преторима Луцију Манлију и Атилију. Имао је на располагању три легије са око 12.000 римских и неколико хиљада савезничких војника. Имали су на располагању вероватно укупно 20.000 војника и 4.000 коњаника. Док је Сципион припремао логор Ханибал је логоровао узводно од реке По. Нису знали једни за друге, па су обе стране послале коњичке јединице да пронађу и тестирају снагу непријатеља. Ханибал је изгледа узео целу своју коњицу, око 6.000 коњаника, који су му остали након преласка Алпа. Сципион је такође узео целу своју коњицу и мањи број велита ( лаконаоружане војске са копљима ). Две коњице се дуго нису виделе од прашине, а када су пришле једна близу другој зауставили су се да формирају бојни поредак. Ханибал се обратио својој војсци нудећи у случају победе земљу без пореза у Италији, картагињанско држављанство за савезнике и слободу за робове.

БиткаУреди

Ханибал је своју тешку коњицу распоредио у центар, а лаку и брзу нумиђанску коњицу је распоредио по крилима, са задатком да се пробију око непријатељских крила и нападну непријатеља са леђа.[10] Публије Корнелије Сципион је напред распоредио велите, који су требали након бацања копаља да се повуку иза коњице.[11] Напред је била и галска коњица, а иза остала коњица. На почетку битке коњица је тако брзо ушла у битку, да велити нису имали времена да баце копља.[12] Једно време ниједна страна није имала предност у коњичкој бици. Ипак римски велити, који су се повукли ометали су своју коњицу, па је део коњаника сјахао.[13] Битка је кренула другим током када је нумиђанска коњица обишла око римских крила и ударила иза леђа.[14] Најпре су прегазили велите, који су се повукли из битке. Римска коњица је током сукоба са Ханибаловом војском имала велике губитке, а напад нумиђанске коњице са леђа натерао их је у бег.[15] Разишли су се у свим смеровима.

Повлачење римске војске до Плацентије Уреди

Током повлачења Публије Корнелије Сципион је био рањен, а спасио га је његов син Публије Корнелије Сципион Африканац и вратио се са њим у логор уз подршку коњице.[16] Ханибал није одмах кренуо у велики напад на римску војску да их докрајчи вероватно зато што је рачунао да Римљани имају још много пешадије у логору. Након тога пораза Сципион је знао да због надмоћније противничке коњице не сме да ризикује битку у равници. Постојала је опасност да Ханибал распореди своју војску између мостова и римске војске, па се због тога римска војска вратила преко моста на десну обалу реке По све до Плацентије. Ханибал је заробио око 600 римских војника, али због страже са друге стране моста није могао да прелази на истом месту где су и Римљани прешли реку По.[17] Кренуо је уз реку да би тек за два дана нашао погодан прелаз за градњу понтонскога моста преко реке По.[18][19]

Последице Уреди

Побунило се око 2.000 галских пешака и 200 коњаника који су дотад боравили као савезници у римском логору. Напали су римске војнике унутар логора и са њиховим одсеченим главама прешли су Картагињанима. [20][21] Околни Гали су исто тако почели да прилазе победнику. Ханибал је послао изасланике код разних галских племена са циљем да се сви дигну против Римљана. Пошто се Ханибал приближио Плацентији Сципион је поново кренуо да бежи са својом војском до реке Требије, где се састао са другим конзулом Тиберијем Семпронијем Лонгом. Убрзо после тога уследила је нова и много већа битка код Требије.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 3.35
  2. Ливије 21.38
  3. Полибије 3.60
  4. Полибије 3.60
  5. Полибије 3.60
  6. Ливије 21.38
  7. Ливије 21.39
  8. Полибије 3.61
  9. Ливије 21.45
  10. Полибије 3.65
  11. Полибије 3.65
  12. Полибије 3.65
  13. Ливије 21.46
  14. Полибије 3.65
  15. Полибије 3.65
  16. Ливије 21.46
  17. Полибије 3.66
  18. Полибије 3.66
  19. Ливије 21.47
  20. Полибије 3.67
  21. Ливије 21.48

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.