Wikia

Историјска енциклопедија

Bitka kod Termopila

Talk0
704pages on
this wiki

sr | Ћирилица | Latinica

800px-Jacques-Louis David 004 Thermopylae
Leonida u Termopilskom klancu , rad Žak-Luj Davida (1814), Luvr Pariz
VerlorDodao/-la Verlor

Bitka kod Termopila ili Termopilska bitka odigrala se avgusta 480. pre Hrista između persijske vojske pod komandom Kserksa I i saveza grčkih gradova pod komandom spartanskoga kralja Leonide. Odigrala se u isto vreme kada je bila i pomorska bitka kod Artemizija. Oko 7.000 Grka pod komandom spartanskoga kralja Leonide blokiralo je u uskom Termopilskom klancu u centralnoj Grčkoj jedini put kojim je mogla da napreduje ogromna persijska vojska pod komandom persijskoga kralja Kserksa I. Prema antičkim izvorima persijska vojska brojala se milionima, a prema modernim procenama brojke su se kretale između 100.000 i 300.000. Grci su sedam dana držali Termopilski klanac. Sama bitka trajala je tri dana. Puna dva dana mnogo manja vojska pod komandom Leonide uspevala je da odbija napade persijske vojske. Trećega dana Grk Efijalt odao je Persijancima planinski put, kojim je deo persijske vojske zašao iza grčkih linija. Svestan opkoljavanja Leonida je raspustio većinu snaga i ostao je u klancu sa 300 Spartanaca, 700 Tespijaca, 400 Tebanaca i nešto drugih. Borili su dok svi nisu izginuli, uključujući i Leonidu. Osvajanje Termopilskoga klanca dalo je Persijancima priliku da osvoje oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Grčka mornarica se povukla do Salamine.

Druga persijska invazija na Grčku Edit

Nakon četiri godine priprema[1] Kserks I je 481. pre Hrista počeo da sakuplja vojsku za Drugu invaziju Grčke. Persijska vojska se u leto i jesen 481. pre Hrista okupila u Maloj Aziji. U proleće 480. pre Hrista[2] Kserks je sa vojskom krenuo prema Abidu. Preko Helesponta je prešao na dva pontonska mosta. [3] Persijska vojska je 3 meseca putovala od Helesponta do Terma. Na tom putu od 600 kilometara nije se suočila sa otporom. Zaustavili su se u Dorisku, gde im se pridružila mornarica. Grci, koji su se spremali za odbranu Grčke sastali su se u Korintu.[4] Predstavnici Tesalije tražili su da se Grčka brani u Olimpijskom klancu, između Makedonije i Tesalije, da bi Tesalija bila zaštićena.[5] Pošto su pretili da će u suprotnom preći na stranu Persijanaca u pomoć im je stiglo 10.000 hoplita i zaposeli su Olimijski klanac. Kada su im od makedonskoga kralja stigle vesti o jačini persijske vojske i o mogućnosti da bi persijska vojska mogla da prođe drugi prolazom onda su se Grci povukli. Tesalci su nakon toga prešli na persijsku stranu.[6] Nakon Tesalije mnogo gradova severno od Termopila pokorilo se Persijancima.

Termopile i Salamina 480.g.pne
VerlorDodao/-la Verlor

Dvojna strategija Edit

Na savetovanju u Korintu Temistoklo je predložio da Grci zaposednu klanac Termopile. Kserksova vojska je mogla da dođe do južne Grčke (Beotije, Atike i Peloponeza) samo kroz Termopilski klanac. Klanac se mogao lako blokirati, tako da neprijatelju ne vredi mnogo što ima mnogo puta veću vojsku. Da bi sprečili persijsku moirnaricu da prođu morskim putem grčka mornarica je blokirala moreuz kod Artemizija. Na korintskom kongresu donešena je odluka da se kopnenom vojskom brani Termopilski klanac, a Artemizij grčkom mornaricom.[7]

Pred bitkuEdit

U vreme kada je persijska vojska došla do Grčke Spartanci su slavili Karnejske svečanosti, a tokom toga perioda po spartanskim zakonima bilo im je zabranjeno da ratuju.[8] Međutim spartanski efori su odlučili da zbog vanrednih okolnosti pošalju kao prethodnicu jednu grupu Spartanaca pod vodstvom jednoga kralja da blokira prolaz. Ostali su trebali da odu tek nakon svršetka Karnejskih svečanosti.[9] Kralj Leonida je sa sobom poveo 300 istaknutih Spartijata, članova kraljevske garde i pored njih pomoćne vojske iz drugih delova Lakademona. Drugi grčki gradovi imali su slična ograničenja sa olimpijskim svečanostima, koje su pale u to vreme, pa su i oni poslali samo prethodnice.[10] Na putu za Termopile spartanskoj vojsci pridruživale su se jedinice drugih grčkih gradova i bilo je oko 5.000 vojnika u trenutku kada su stigli u Termopilski klanac.[11] Prema Diodorovim podacima bilo je oko 7.400 grčkih vojnika.[12] Leonida je odabrao najuži deo Termopilskoga klanca, kao mesto gde će se braniti. Tu se nalazio stari fokejski zid. Leonida je saznao da postoji mogućnost da se planinskom stazom neprijateljska vojska provuče preko planina, pa je zbog toga oko 1.000 Fokejaca rasporedio na planinu da čuvaju stazu.[13]

Brojnost persijske vojske Edit

Herodot tvrdi da je kopnene vojske bilo 2.641.610 vojnika,[14] a da je bilo isto toliko pomoćnog osoblja. Pesnik Simonid je govorio o 4 miliona Persijanaca, a Ktesija navodi 800.000 Persijanaca.[15] Smatralo se da su Herodot ili njegovi izvori imali pristup službenim persijskim dokumentima, ali ipak moderni istoričari smatraju da su te brojke preterane.[16] Smatra se da su pobednici uvećali brojke ili da su Persijanci lansirali preterane brojke kao dezinformacije pred početak rata. Moderni istoričari smatraju da je u Kserksovom pohodu učestvovalo 200.000 do 250.000.[17]

Strateška i taktička razmatranjaEdit

Sa strateške tačke gledišta obrana Termopila predstavljala je za Grke najbolji način upotrebe njihovih snaga. Dok god su mogli da sprečavaju prodor persijske vojske na jug njima nije bila potrebna odlučna bitka, tako da su mogli da ostanu u obrambenoj poziciji. Obranom dva uska prolaza (Artemizija na moru i posebno Termopila na kopnu) nije više bio problematičan mnogo manji broj grčkih vojnika. Persijska vojska se suočavala sa problemima snabdevanja ogromne vojske, pa zbog toga nisu mogli da ostanu dugo na istom mestu. Persijanci su zbog toga morali da se ili povuku ili da napreduju, a da bi napredovali morali su da prođu kroz Termopile. S taktičke tačke gledišta Termopilski prolaz je bio idealan za grčki način ratovanja. Hopliska falanga je bila sposobna da lako blokira uski prolaz, bez rizika da bude obuhvaćena konjicom sa bokova. Persijska pešadija, koja je bila laganije naoružana, nije mogla u uskom prolazu da potisne hoplitsku falangu. Najslabija tačka grčke strane bile su teško prohodne planinske staze, koje su vodile preko visoravni, paralelno sa Termopilskim prolazom i preko kojih se moglo zaći iza leđa grčke vojske u Termopilskom klancu. Iako taj put nije bio prohodan za konjicu, preko njega je mogla da pređe persijska pešadija. Leonida je bio svestan te opasnosti, pa je jednu jedinicu Fokejaca rasporedio po planinama sa ciljem da se blokiraju planinske staze.

Thermopylae map 480bc
VerlorDodao/-la Verlor

Topografija bojištaEdit

Termopilski prolaz sastojao se od uskoga puta duž obale Malijskoga zaliva. Put je bio tako uzak, da kočije nisu mogle da se mimoiđu. Litice su nadvisivale južni kraj prolaza, a sa severne starne nalazio se Malijski zaliv. Duž puta bio je niz od 3 ograničenja ili vrata (pylai). Kod centralnih vrata Fokejci su tokom 6. veka pre Hrista izgradili nizak zid, da bi se lakše branili od invazija iz Tesalije. Naziv Termopile (vruća vrata) dolazi od banje, koja se nalazila u blizini. Sadašnja obala Malijskoga zaliva razlikuje se od antičke obale. Danas prolaz više nije kraj mora, nego se nalazi nekoliko kilometara daleko od mora. Stari put nalazio se uz podnožje planine. Istraživanja sedimenata pokazuju, da je prolaz bio širok samo 100 metara i da je voda dolazila do vrata. Prolaz još uvek predstavlja dobru prirodnu obrambenu poziciju, tako da se koristio i 1941. prilikom nemačke invazije na Grčku.

Prvi dan bitkeEdit

Petog dana nakon persijskoga dolaska kod Termopila Kserks I je odlučio da konačno napadne Grke. Bio je to faktički prvi dan bitke. Do tada se Kserks nadao da će Grci sami da pobegnu iz prolaza.[18] Najpre je Međane i Kisijce poslao protiv Grka sa naređenjem da ih zarobe i dovedu pred njega.[19] Napali su grčku hoplitsku falangu, koja se nalazila ispred fokejskoga zida, na najužem delu Termopilskoga klanca. Diodor pominje da su Grci stajali u poziciji rame uz rame i da su bili nadmoćniji u vojnoj veštini i zbog mnogo većih štitova.[20] Taj Diodorov opis se slaže sa opisom standardne grčke hoplitske falange, u kojoj vojska čini zid od preklopljenih štitova, ispred kojih su usmerena koplja. Falanga je bila efikasna dok god je pokrivala širinu Termopilskoga klanca. Slabiji štitovi i kraća koplja onemogućavali su persijsku pešadiju da se efiksno bori protiv grčkih hoplita u falangi. Herodot spominje da je svaki grad bio na okupu u svojoj jedinici i da su se jedinice rotirale, tako da bi jedno vreme bile raspoređene napred, a kasnije odotraga, sa ciljem da se odmore.[21] To govori da je grčka strana imala dovoljno vojske za blokadu prolaza i da je imala na raspolaganju stalno odmorne jedinice. Grci su za vreme prvoga dana ubili tako mnogo Međana da je navodno kralj Kserks tri puta skakao sa svoga sedišta strahujući za svoju vojsku.[22] Prema Ktesiji prvi persijski val je sasečen, a pri tome su poginula samo 2 ili tri Spartanca. Prema Diodoru i Herodotu persijski kralj je nakon toga odlučio da u bitku ubaci svoju najbolju vojsku, Persijske besmrtnike, elitnu jedinicu od 10.000 vojnika.[23][24] Međutim ni besmrtnici nisu uspeli da se probiju kroz grčku falangu. Spartanci su pokazali kavim ratnim veštinama raspolažu, kada su počeli tobože da beže, pa bi se onda vratili i u kontranapadau pobili mnogo Persijanaca.[25]

800px-Thermopylae ancient coastline large
VerlorDodao/-la Verlor

Drugi dan bitkeEdit

Drugoga dana Kserks je ponovo slao pešadiju da uporno napada, pošto se nadao da će među malobrojnim Grcima biti sve više ranjenih i da će onda obrana morati da popusti.[26] Ipak i drugoga dana persijska vojska nije imala nikakvih rezultata sem velikoga broja poginulih. Kserks I je na kraju obustavio napade i povukao se u logor.[27] Kasnije dok je Kserks I razmatrao šta da preduzme stigao mu je trahinijski izdajnik Efijalt, koji je kralju otkrio stazu koja kroz planine vodi do Termopila.[28] Efijalt je otkrio stazu nadajući se velikoj nagradi od kralja.[29] Zbog toga akta izdaje Efijalt je postao arhetipski izdajnik u grčkoj kulturi. Kserks je onda uveče poslao Hidarna sa vojskom da po toj zaobilaznoj stazi stigne do Termopila.[30] Prema Diodoru Hidarn je na raspolaganju imao 20.000 vojnika za tu misiju.[31] Staza je vodila istočno od persijskoga logora do grebena planine Anop. S desne strane su im bili obronci planine Ete, a sa leve Trehinska brda. Staza se granala, pa je jedan krak vodio do Alpena.

Treći dan bitkeEdit

Stražu na stazi držali su Fokejci, koje je tu rasporedio Leonida. Fojejci su po velikom šuštanju lišća saznali da se Persijanci penju stazom.[32]Obe strane su bile iznenađene iznenadnim susretom. Hidarn se bojao da se radi o Spartancima, ali Efijalt mu je objasnio da se radi o Fokejcima. Fokejci su smatrali da je velika persijska vojska krenula na njih, pa su se pod kišom strela povukli na vrh planine, gde su se pripremili da se odupru.[33] Persijancima je bila otvorena staza, pa su onda mogli neometano da krenu prema glavnoj grčkoj vojsci na Termopilama.[34] Leonida je preko noći saznao najpre od prebega da su Persijanci krenuli kroz brda, a ujutro su ga obavestili izviđači, da Fokejci nisu zadržali persijsku vojsku i da preti opasnost. Odmah je sazvano ratno veće na kome su jedni bili za povlačenje, ali Leonida je bio za to da ostanu.[35] Većina grčkih savezničkih jedinica odlučila je da se povuče, a Herodot je tu nesiguran da li su to učinili svojevoljno, ili uz Leonidino odobrenje.[36] Ostalo je 700 Tespijaca, pod komandom Demofila, 400 Tebanaca, Spartanci i deo helota, koji ih je pratio.[37]

Neke nedoumice o postupcima Leonide, Tebanaca i TespijacaEdit

O Leonidinom postupku da se ne povuče mnogo se diskutovalo. Obično se tvrdi da su Spartanci sprovodili spartanske zakone, po kojima se ne smeju povlačiti, ali izgleda da je Leonidino odbijanje da se povuče iz Termopilskoga klanca dovelo do toga da se smatra da se Spartanci nikad ne povlače.[38] Moguće je i da je Leonida bio vođen proročanstvom, po kome će ili Persijanci zauzeti Spartu ili spartanski kralj poginuti, ali ipak to ne objašnjava zašto je onda pored sebe Leonida žrtvovao 1.500 boraca.[39] Najverovatnija teorija je da je Leonida izabrao da bude zaštitnica grčkim saveznicima, da se povuku u redu.[40][41] Da se cela grčka vojska povukla iz Termopilskoga klanca tada bi posle klanca persijska konjica mogla da potuče grčku vojsku.[42] Da su svi ostali u klancu bili bi opkoljeni i pobijeni. Pokrivajući povlačenje i nastavljajući da blokira klanac Leonida je po svoj prilici spasio 3.000 grčkih vojnika.[43] Pitanje Tebanaca je takođe nejasno. Herodot spominje da su oni bili taoci, da bi se osiguralo dobro ponašanje Tebe.[44] Plutarh se sa druge strane pita kako to da ih Leonida nije poslao sa ostalim grčkim saveznicima kad su već bili taoci.[45] Verovatno je da se radilo o tebanskim lojalistima, koji su za razliku od većine Tebanaca bili protiv persijske hegemonije.[46] Kao antipersijski raspoloženi po svoj prilici odlučili su da ostanu da ne bi Persijanci zauzeli Beotiju i Tebu, jer za njih tada ne bi bilo mesta u takvoj Tebi.[47] Tespijci su odlučili da ostanu sa Leonidom da bi zaštitili svoj grad, koji se među prvima nalazio na udaru persijske vojske po izlazu iz Termopilskoga klanca. Ipak to ne objaašnjava njihov ostanak, pošto se ostatak Tespijaca povukao iz grada pre dolaska persijske vojske. Izgleda da u Tespijsci odlučili da se samožrtvuju. a radilo se o vojsci, koja je obuhvatala baš sve hoplite iz Tespije. Tespijci su se i kasnije u istoriji dva puta borili do zadnjega.

400px-Leonidas evlahos
Leonidin spomenik na Termopilama
VerlorDodao/-la Verlor

Pogibija Leonide i Spartanaca Edit

Kserks I je pričekao jutro dajući vremena persijskoj vojsci da silazi sa planina i onda je pokrenuo napad.[48] Grci su istupili ispred zida mnogo više nego ranije i dočekali su Persijance na širem delu klanca, pa su u prvom napadu pobili mnogo više neprijateljskih vojnika.[49] Nastavljali su borbu znajući da ih čeka smrt, kada siđe druga persijska vojska sa planina. Kada su se mnogima polomila koplja nastavili su da se bore samo mačevima.[50] U toj borbi poginuli su Abrokom i Hiperant, dva Kserksova brata. Leonida je poginuo u napadu, a oko njegovoga leša razvila se borba dve strane.[51] Na kraju su Grci uspeli da se izbore za Leonidin leš i 4 puta su Persijance naterali u bekstvo. Uspešno su zadržavali svoje položaje, sve dok im se iza leđa nije pojavila persijska vojska sa Hidarnom i Efijaltom.[52] Nakon toga Grci su se povukli u uži deo klanca. Tebanci su se tada izdvojili i predali Persijancima.[53] Preostali Grci su se povukli na brežuljak i tu se borili do zadnjega. Persijanci su porušili zid, opkolili su ih sa svih strana i zasipali strelama dok ih sve nisu pobili. Herodot je pisao o kiši strela, koje su zaklonile sunce, a arheolog Spiridon Marinatos je 1939. iskopao u Termopilskom klancu veliki broj vrhova strela. Persijanci su konačno mogli da prođu kroz Termopilski klanac, a u borbi su izgubili 20.000 vojnika.[54] Grčki gubici su verovatno bili oko 2.000 vojnika tokom sva tri dana bitke.[55] Herodot pominje 4.000 vojnika, ali ta brojka izgleda da je preterano visoka, jer bi značila da su ubijeni svi Grci, koji su bili u klancu.[56]

Artemisium
VerlorDodao/-la Verlor

Posledice Edit

Kada se persijski kralj Kserks domogao Leonidinoga leša u besu je naredio da mu se odseče glava i da se mrtav nabije na kolac.[57] Herodot primećuje da je to bilo neuobičajeno ponašanje za Persijance, koji su se do tada sa najvećim poštovanjem odnosili prema hrabro poginulim neprijateljima.[58] Ipak Kserks je bio poznat po svom besu, npr. kada je naredio da se bičuje Helespont, jer ga nije poslušao.[59] Nakon odlaska Persijanaca Grci su okupili svoje mrtve i sahranili ih na brežuljku. Po okončanju persijske invazije na Termopilama je podignut kameni lav da bi se obeležilo mesto pogibije slavnoga Leonide. Četrdeset godina nakon bitke Leonida je ekshumiran i ponovo sahranjen u Spartu, a njemu u čast održavale su se svake godine igre.[60] Pošto se persijska vojska probila kroz Termopilski klanac više nije bio od značaj nastavak blokade prolaza kod Artemizija, pa se onda grčka mornarica nakon bitke kod Artemizija povukla u dobrom poretku do Saronskoga zaliva. Prevezli su preostale Atinjane na ostrvo Salaminu.[61] Persijska vojska je nakon osvajanja Termopila spalila i opljačkala gradove Tespiju i Plateju u Beotiji.[62] Nakon toga krenuli su prema već ispražnjenoj Atini. U međuvremenu su Grci, tj. uglavnom Peloponežani, odlučili da se brane na Korintskoj prevlaci, pa su razrovali put i sagradili zid, kako bi na najužem delu sprečili prodor persijske vojske na Peloponez.[63] Međutim efikasna strategija zahtevala je da grčka mornarica istovremeno blokira persijsku mornaricu u Saronskom zalivu, jer bi u suprotnome pretila opasnost da mornarica prebaci persijsku vojsku na Peloponez.[64] Umesto čiste blokade Temistokle je nagovorio Grke da traže odlučnu pomorsku bitku protiv persijske mornarice. Temistokle je namamio veliki deo persijske flote kod Salamine, gde je grčka mornarica potopila najveći deo persijske flote u bici kod Salamine. Kserks se nakon poraza kod Salamine bojao da bi grčka flota mogla da napadne mostove na Helespontu i da zarobi njegovu vojsku u Evropi, pa je bio prisiljen da se povuče u Aziju. Iza sebe je ostavio Mardonija sa biranom vojskom.

ZnačajEdit

LiteraturaEdit

ReferenceEdit

  1. Herodot, 7.20
  2. Herodot, 7.37
  3. Herodot, 7.35
  4. Herodot, 7.172
  5. Herodot, 7.172
  6. Herodot, 7.174
  7. Herodot, 7.175
  8. Herodot 7.206
  9. Herodot 7.206
  10. Herodot 7.206
  11. Herodot 7.206
  12. Diodor 11.4
  13. Holand str. 262-264
  14. Herodot, 7.185
  15. Ktesija 26
  16. De Souza str.41
  17. De Souza str.41
  18. Herodot 7.210
  19. Herodot 7.210
  20. Diodor 11.7
  21. Herodot 7.212
  22. Herodot 7.212
  23. Diodor 11.7
  24. Herodot 7.211
  25. Herodot 7.210
  26. Herodot 7.212
  27. Herodot 7.212
  28. Herodot 7.213
  29. Herodot 7.210
  30. Herodot 7.215
  31. Diodor 11.8
  32. Herodot 7.218
  33. Herodot 7.218
  34. Herodot 7.218
  35. Herodot 7.219
  36. Herodot 7.220
  37. Herodot 7.222
  38. Lazenbaj str.144-145
  39. Lazenbaj str.144-145
  40. Lazenbaj str.144-145
  41. Holand str. 294
  42. Holand str. 291-293
  43. Holand str. 294
  44. Herodot 7.205
  45. Lazenbaj str.144-145
  46. Lazenbaj str.144-145
  47. Holand str. 291-293
  48. Herodot 7.223
  49. Herodot 7.223
  50. Herodot 7.224
  51. Herodot 7.224-225
  52. Herodot 7.225
  53. Herodot 7.233
  54. Herodot 8.24
  55. Holand str. 397
  56. Lazenbaj str.148
  57. Herodot 7.238
  58. Herodot 7.238
  59. Herodot 7.35
  60. Pausanija 3.14
  61. Holand str. 284
  62. Herodot 8.50
  63. Herodot 8.71
  64. Holand str. 299-303

Around Wikia's network

Random Wiki