FANDOM


800px-Jacques-Louis David 004 Thermopylae

Леонида у Термопилском кланцу , рад Жак-Луј Давида (1814), Лувр Париз

Битка код Термопила или Термопилска битка одиграла се августа 480. пре Христа између персијске војске под командом Ксеркса I и савеза грчких градова под командом спартанскога краља Леониде. Одиграла се у исто време када је била и поморска битка код Артемизија. Око 7.000 Грка под командом спартанскога краља Леониде блокирало је у уском Термопилском кланцу у централној Грчкој једини пут којим је могла да напредује огромна персијска војска под командом персијскога краља Ксеркса I. Према античким изворима персијска војска бројала се милионима, а према модерним проценама бројке су се кретале између 100.000 и 300.000. Грци су седам дана држали Термопилски кланац. Сама битка трајала је три дана. Пуна два дана много мања војска под командом Леониде успевала је да одбија нападе персијске војске. Трећега дана Грк Ефијалт одао је Персијанцима планински пут, којим је део персијске војске зашао иза грчких линија. Свестан опкољавања Леонида је распустио већину снага и остао је у кланцу са 300 Спартанаца, 700 Теспијаца, 400 Тебанаца и нешто других. Борили су док сви нису изгинули, укључујући и Леониду. Освајање Термопилскога кланца дало је Персијанцима прилику да освоје области све до Коринта, а посебно им је дало могућност напада на Атину. Грчка морнарица се повукла до Саламине.

Друга персијска инвазија на Грчку Уреди

Након четири године припрема[1] Ксеркс I је 481. пре Христа почео да сакупља војску за Другу инвазију Грчке. Персијска војска се у лето и јесен 481. пре Христа окупила у Малој Азији. У пролеће 480. пре Христа[2] Ксеркс је са војском кренуо према Абиду. Преко Хелеспонта је прешао на два понтонска моста. [3] Персијска војска је 3 месеца путовала од Хелеспонта до Терма. На том путу од 600 километара није се суочила са отпором. Зауставили су се у Дориску, где им се придружила морнарица. Грци, који су се спремали за одбрану Грчке састали су се у Коринту.[4] Представници Тесалије тражили су да се Грчка брани у Олимпијском кланцу, између Македоније и Тесалије, да би Тесалија била заштићена.[5] Пошто су претили да ће у супротном прећи на страну Персијанаца у помоћ им је стигло 10.000 хоплита и запосели су Олимијски кланац. Када су им од македонскога краља стигле вести о јачини персијске војске и о могућности да би персијска војска могла да прође други пролазом онда су се Грци повукли. Тесалци су након тога прешли на персијску страну.[6] Након Тесалије много градова северно од Термопила покорило се Персијанцима.

Termopile i Salamina 480.g.pne

Двојна стратегија Уреди

На саветовању у Коринту Темистокло је предложио да Грци запоседну кланац Термопиле. Ксерксова војска је могла да дође до јужне Грчке (Беотије, Атике и Пелопонеза) само кроз Термопилски кланац. Кланац се могао лако блокирати, тако да непријатељу не вреди много што има много пута већу војску. Да би спречили персијску моирнарицу да прођу морским путем грчка морнарица је блокирала мореуз код Артемизија. На коринтском конгресу донешена је одлука да се копненом војском брани Термопилски кланац, а Артемизиј грчком морнарицом.[7]

Пред биткуУреди

У време када је персијска војска дошла до Грчке Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је забрањено да ратују.[8] Међутим спартански ефори су одлучили да због ванредних околности пошаљу као претходницу једну групу Спартанаца под водством једнога краља да блокира пролаз. Остали су требали да оду тек након свршетка Карнејских свечаности.[9] Краљ Леонида је са собом повео 300 истакнутих Спартијата, чланова краљевске гарде и поред њих помоћне војске из других делова Лакадемона. Други грчки градови имали су слична ограничења са олимпијским свечаностима, које су пале у то време, па су и они послали само претходнице.[10] На путу за Термопиле спартанској војсци придруживале су се јединице других грчких градова и било је око 5.000 војника у тренутку када су стигли у Термопилски кланац.[11] Према Диодоровим подацима било је око 7.400 грчких војника.[12] Леонида је одабрао најужи део Термопилскога кланца, као место где ће се бранити. Ту се налазио стари фокејски зид. Леонида је сазнао да постоји могућност да се планинском стазом непријатељска војска провуче преко планина, па је због тога око 1.000 Фокејаца распоредио на планину да чувају стазу.[13]

Бројност персијске војске Уреди

Херодот тврди да је копнене војске било 2.641.610 војника,[14] а да је било исто толико помоћног особља. Песник Симонид је говорио о 4 милиона Персијанаца, а Ктесија наводи 800.000 Персијанаца.[15] Сматрало се да су Херодот или његови извори имали приступ службеним персијским документима, али ипак модерни историчари сматрају да су те бројке претеране.[16] Сматра се да су победници увећали бројке или да су Персијанци лансирали претеране бројке као дезинформације пред почетак рата. Модерни историчари сматрају да је у Ксерксовом походу учествовало 200.000 до 250.000.[17]

Стратешка и тактичка разматрањаУреди

Са стратешке тачке гледишта обрана Термопила представљала је за Грке најбољи начин употребе њихових снага. Док год су могли да спречавају продор персијске војске на југ њима није била потребна одлучна битка, тако да су могли да остану у обрамбеној позицији. Обраном два уска пролаза (Артемизија на мору и посебно Термопила на копну) није више био проблематичан много мањи број грчких војника. Персијска војска се суочавала са проблемима снабдевања огромне војске, па због тога нису могли да остану дуго на истом месту. Персијанци су због тога морали да се или повуку или да напредују, а да би напредовали морали су да прођу кроз Термопиле. С тактичке тачке гледишта Термопилски пролаз је био идеалан за грчки начин ратовања. Хоплиска фаланга је била способна да лако блокира уски пролаз, без ризика да буде обухваћена коњицом са бокова. Персијска пешадија, која је била лаганије наоружана, није могла у уском пролазу да потисне хоплитску фалангу. Најслабија тачка грчке стране биле су тешко проходне планинске стазе, које су водиле преко висоравни, паралелно са Термопилским пролазом и преко којих се могло заћи иза леђа грчке војске у Термопилском кланцу. Иако тај пут није био проходан за коњицу, преко њега је могла да пређе персијска пешадија. Леонида је био свестан те опасности, па је једну јединицу Фокејаца распоредио по планинама са циљем да се блокирају планинске стазе.

Thermopylae map 480bc

Топографија бојиштаУреди

Термопилски пролаз састојао се од ускога пута дуж обале Малијскога залива. Пут је био тако узак, да кочије нису могле да се мимоиђу. Литице су надвисивале јужни крај пролаза, а са северне старне налазио се Малијски залив. Дуж пута био је низ од 3 ограничења или врата (pylai). Код централних врата Фокејци су током 6. века пре Христа изградили низак зид, да би се лакше бранили од инвазија из Тесалије. Назив Термопиле (врућа врата) долази од бање, која се налазила у близини. Садашња обала Малијскога залива разликује се од античке обале. Данас пролаз више није крај мора, него се налази неколико километара далеко од мора. Стари пут налазио се уз подножје планине. Истраживања седимената показују, да је пролаз био широк само 100 метара и да је вода долазила до врата. Пролаз још увек представља добру природну обрамбену позицију, тако да се користио и 1941. приликом немачке инвазије на Грчку.

Први дан биткеУреди

Петог дана након персијскога доласка код Термопила Ксеркс I је одлучио да коначно нападне Грке. Био је то фактички први дан битке. До тада се Ксеркс надао да ће Грци сами да побегну из пролаза.[18] Најпре је Међане и Кисијце послао против Грка са наређењем да их заробе и доведу пред њега.[19] Напали су грчку хоплитску фалангу, која се налазила испред фокејскога зида, на најужем делу Термопилскога кланца. Диодор помиње да су Грци стајали у позицији раме уз раме и да су били надмоћнији у војној вештини и због много већих штитова.[20] Тај Диодоров опис се слаже са описом стандардне грчке хоплитске фаланге, у којој војска чини зид од преклопљених штитова, испред којих су усмерена копља. Фаланга је била ефикасна док год је покривала ширину Термопилскога кланца. Слабији штитови и краћа копља онемогућавали су персијску пешадију да се ефиксно бори против грчких хоплита у фаланги. Херодот спомиње да је сваки град био на окупу у својој јединици и да су се јединице ротирале, тако да би једно време биле распоређене напред, а касније одотрага, са циљем да се одморе.[21] То говори да је грчка страна имала довољно војске за блокаду пролаза и да је имала на располагању стално одморне јединице. Грци су за време првога дана убили тако много Међана да је наводно краљ Ксеркс три пута скакао са свога седишта страхујући за своју војску.[22] Према Ктесији први персијски вал је сасечен, а при томе су погинула само 2 или три Спартанца. Према Диодору и Херодоту персијски краљ је након тога одлучио да у битку убаци своју најбољу војску, Персијске бесмртнике, елитну јединицу од 10.000 војника.[23][24] Међутим ни бесмртници нису успели да се пробију кроз грчку фалангу. Спартанци су показали кавим ратним вештинама располажу, када су почели тобоже да беже, па би се онда вратили и у контранападау побили много Персијанаца.[25]

800px-Thermopylae ancient coastline large

Други дан биткеУреди

Другога дана Ксеркс је поново слао пешадију да упорно напада, пошто се надао да ће међу малобројним Грцима бити све више рањених и да ће онда обрана морати да попусти.[26] Ипак и другога дана персијска војска није имала никаквих резултата сем великога броја погинулих. Ксеркс I је на крају обуставио нападе и повукао се у логор.[27] Касније док је Ксеркс I разматрао шта да предузме стигао му је трахинијски издајник Ефијалт, који је краљу открио стазу која кроз планине води до Термопила.[28] Ефијалт је открио стазу надајући се великој награди од краља.[29] Због тога акта издаје Ефијалт је постао архетипски издајник у грчкој култури. Ксеркс је онда увече послао Хидарна са војском да по тој заобилазној стази стигне до Термопила.[30] Према Диодору Хидарн је на располагању имао 20.000 војника за ту мисију.[31] Стаза је водила источно од персијскога логора до гребена планине Аноп. С десне стране су им били обронци планине Ете, а са леве Трехинска брда. Стаза се гранала, па је један крак водио до Алпена.

Трећи дан биткеУреди

Стражу на стази држали су Фокејци, које је ту распоредио Леонида. Фојејци су по великом шуштању лишћа сазнали да се Персијанци пењу стазом.[32]Обе стране су биле изненађене изненадним сусретом. Хидарн се бојао да се ради о Спартанцима, али Ефијалт му је објаснио да се ради о Фокејцима. Фокејци су сматрали да је велика персијска војска кренула на њих, па су се под кишом стрела повукли на врх планине, где су се припремили да се одупру.[33] Персијанцима је била отворена стаза, па су онда могли неометано да крену према главној грчкој војсци на Термопилама.[34] Леонида је преко ноћи сазнао најпре од пребега да су Персијанци кренули кроз брда, а ујутро су га обавестили извиђачи, да Фокејци нису задржали персијску војску и да прети опасност. Одмах је сазвано ратно веће на коме су једни били за повлачење, али Леонида је био за то да остану.[35] Већина грчких савезничких јединица одлучила је да се повуче, а Херодот је ту несигуран да ли су то учинили својевољно, или уз Леонидино одобрење.[36] Остало је 700 Теспијаца, под командом Демофила, 400 Тебанаца, Спартанци и део хелота, који их је пратио.[37]

Неке недоумице о поступцима Леониде, Тебанаца и ТеспијацаУреди

О Леонидином поступку да се не повуче много се дискутовало. Обично се тврди да су Спартанци спроводили спартанске законе, по којима се не смеју повлачити, али изгледа да је Леонидино одбијање да се повуче из Термопилскога кланца довело до тога да се сматра да се Спартанци никад не повлаче.[38] Могуће је и да је Леонида био вођен пророчанством, по коме ће или Персијанци заузети Спарту или спартански краљ погинути, али ипак то не објашњава зашто је онда поред себе Леонида жртвовао 1.500 бораца.[39] Највероватнија теорија је да је Леонида изабрао да буде заштитница грчким савезницима, да се повуку у реду.[40][41] Да се цела грчка војска повукла из Термопилскога кланца тада би после кланца персијска коњица могла да потуче грчку војску.[42] Да су сви остали у кланцу били би опкољени и побијени. Покривајући повлачење и настављајући да блокира кланац Леонида је по свој прилици спасио 3.000 грчких војника.[43] Питање Тебанаца је такође нејасно. Херодот спомиње да су они били таоци, да би се осигурало добро понашање Тебе.[44] Плутарх се са друге стране пита како то да их Леонида није послао са осталим грчким савезницима кад су већ били таоци.[45] Вероватно је да се радило о тебанским лојалистима, који су за разлику од већине Тебанаца били против персијске хегемоније.[46] Као антиперсијски расположени по свој прилици одлучили су да остану да не би Персијанци заузели Беотију и Тебу, јер за њих тада не би било места у таквој Теби.[47] Теспијци су одлучили да остану са Леонидом да би заштитили свој град, који се међу првима налазио на удару персијске војске по излазу из Термопилскога кланца. Ипак то не објаашњава њихов останак, пошто се остатак Теспијаца повукао из града пре доласка персијске војске. Изгледа да у Теспијсци одлучили да се саможртвују. а радило се о војсци, која је обухватала баш све хоплите из Теспије. Теспијци су се и касније у историји два пута борили до задњега.

400px-Leonidas evlahos

Леонидин споменик на Термопилама

Погибија Леониде и Спартанаца Уреди

Ксеркс I је причекао јутро дајући времена персијској војсци да силази са планина и онда је покренуо напад.[48] Грци су иступили испред зида много више него раније и дочекали су Персијанце на ширем делу кланца, па су у првом нападу побили много више непријатељских војника.[49] Настављали су борбу знајући да их чека смрт, када сиђе друга персијска војска са планина. Када су се многима поломила копља наставили су да се боре само мачевима.[50] У тој борби погинули су Аброком и Хиперант, два Ксерксова брата. Леонида је погинуо у нападу, а око његовога леша развила се борба две стране.[51] На крају су Грци успели да се изборе за Леонидин леш и 4 пута су Персијанце натерали у бекство. Успешно су задржавали своје положаје, све док им се иза леђа није појавила персијска војска са Хидарном и Ефијалтом.[52] Након тога Грци су се повукли у ужи део кланца. Тебанци су се тада издвојили и предали Персијанцима.[53] Преостали Грци су се повукли на брежуљак и ту се борили до задњега. Персијанци су порушили зид, опколили су их са свих страна и засипали стрелама док их све нису побили. Херодот је писао о киши стрела, које су заклониле сунце, а археолог Спиридон Маринатос је 1939. ископао у Термопилском кланцу велики број врхова стрела. Персијанци су коначно могли да прођу кроз Термопилски кланац, а у борби су изгубили 20.000 војника.[54] Грчки губици су вероватно били око 2.000 војника током сва три дана битке.[55] Херодот помиње 4.000 војника, али та бројка изгледа да је претерано висока, јер би значила да су убијени сви Грци, који су били у кланцу.[56]

Artemisium

Последице Уреди

Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на колац.[57] Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце, који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро погинулим непријатељима.[58] Ипак Ксеркс је био познат по свом бесу, нпр. када је наредио да се бичује Хелеспонт, јер га није послушао.[59] Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их на брежуљку. По окончању персијске инвазије на Термопилама је подигнут камени лав да би се обележило место погибије славнога Леониде. Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.[60] Пошто се персијска војска пробила кроз Термопилски кланац више није био од значај наставак блокаде пролаза код Артемизија, па се онда грчка морнарица након битке код Артемизија повукла у добром поретку до Саронскога залива. Превезли су преостале Атињане на острво Саламину.[61] Персијска војска је након освајања Термопила спалила и опљачкала градове Теспију и Платеју у Беотији.[62] Након тога кренули су према већ испражњеној Атини. У међувремену су Грци, тј. углавном Пелопонежани, одлучили да се бране на Коринтској превлаци, па су разровали пут и саградили зид, како би на најужем делу спречили продор персијске војске на Пелопонез.[63] Међутим ефикасна стратегија захтевала је да грчка морнарица истовремено блокира персијску морнарицу у Саронском заливу, јер би у супротноме претила опасност да морнарица пребаци персијску војску на Пелопонез.[64] Уместо чисте блокаде Темистокле је наговорио Грке да траже одлучну поморску битку против персијске морнарице. Темистокле је намамио велики део персијске флоте код Саламине, где је грчка морнарица потопила највећи део персијске флоте у бици код Саламине. Ксеркс се након пораза код Саламине бојао да би грчка флота могла да нападне мостове на Хелеспонту и да зароби његову војску у Европи, па је био присиљен да се повуче у Азију. Иза себе је оставио Мардонија са бираном војском.

ЗначајУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот, 7.20
  2. Херодот, 7.37
  3. Херодот, 7.35
  4. Херодот, 7.172
  5. Херодот, 7.172
  6. Херодот, 7.174
  7. Херодот, 7.175
  8. Херодот 7.206
  9. Херодот 7.206
  10. Херодот 7.206
  11. Херодот 7.206
  12. Диодор 11.4
  13. Холанд стр. 262-264
  14. Херодот, 7.185
  15. Ктесија 26
  16. Де Соуза стр.41
  17. Де Соуза стр.41
  18. Херодот 7.210
  19. Херодот 7.210
  20. Диодор 11.7
  21. Херодот 7.212
  22. Херодот 7.212
  23. Диодор 11.7
  24. Херодот 7.211
  25. Херодот 7.210
  26. Херодот 7.212
  27. Херодот 7.212
  28. Херодот 7.213
  29. Херодот 7.210
  30. Херодот 7.215
  31. Диодор 11.8
  32. Херодот 7.218
  33. Херодот 7.218
  34. Херодот 7.218
  35. Херодот 7.219
  36. Херодот 7.220
  37. Херодот 7.222
  38. Лазенбај стр.144-145
  39. Лазенбај стр.144-145
  40. Лазенбај стр.144-145
  41. Холанд стр. 294
  42. Холанд стр. 291-293
  43. Холанд стр. 294
  44. Херодот 7.205
  45. Лазенбај стр.144-145
  46. Лазенбај стр.144-145
  47. Холанд стр. 291-293
  48. Херодот 7.223
  49. Херодот 7.223
  50. Херодот 7.224
  51. Херодот 7.224-225
  52. Херодот 7.225
  53. Херодот 7.233
  54. Херодот 8.24
  55. Холанд стр. 397
  56. Лазенбај стр.148
  57. Херодот 7.238
  58. Херодот 7.238
  59. Херодот 7.35
  60. Паусанија 3.14
  61. Холанд стр. 284
  62. Херодот 8.50
  63. Херодот 8.71
  64. Холанд стр. 299-303

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.