FANDOM


300px-Talamone - Vista dalla giannella.JPG

Теламон у Тоскани

Битка код Теламона одиграла се 225. пре Христа крај Теламона у Тоскани између римске војске на једној страни и савеза галских племена Боја, Гесата, Инсубра и Тауриска на другој страни. Римску војску предводили су конзули Гај Атилије Регул и Луције Емилије Пап. Битка се окончала одлучујућом римском победом над Галима и означава почетак римске хегемоније у Падској низији, односно у Цисалпинској Галији.

Увод Уреди

Цисалпинска Галија је била мирна око 45 година.[1] Око 237. пре Христа краљеви Боја позвали су без знања становништва Трансалпинске Гале, који су дошли све до Ариминија. Међутим племе Боја се није слагало са својим вођама, па су устали против Трансалпинских Гала и победили их у великој бици.[2] Римљани су били алармирани инвазијом Гала и послали су једну легију усусрет њима, али на путу су сазнали да је инвазија окончана. Током 232. пре Христа Римљани су покварили односе са Галима настојећи да реше социјалне проблеме настале осиромашењем због Првога пунскога рата.[3] На територији галскога племена Сенона у Пиценуму поделили су земљу својим грађанима, а Сеноне су протерали.[4]

Гали крећу у Етрурију 225. пре Христа Уреди

Галска племена Боји и Инсубри су били незадовољни таквом римском политиком. Сумњали су у империјалистичке намере Рима, па су 225. пре Христа одлучили да крену у рат против Римске републике.[5] Поред мобилизације Гала из Цисалпинске Галије унајмили су Гесате, ратничко племе Трансалпских Гала.[6] Потакли су краљеве Гесата да им се придруже перспективом великога ратнога плена у случају победе над Римом. Венети и Циномани су стали на страну Римљана, па су Боји и Инсумбри морали да део снага оставе у падској низији да би се заштитили од њих. Галска војска бројала је 50.000 пешака и 20.000 коњаника и кренула је према Етрурији.[7] Због галске претње Римљани су склопили споразум са картагињанским војсковођом Хасдрубалом Лепим дајући му одрешене руке да преузме контролу над областима јужно од реке Ебро. Римљани су позвали у помоћ све своје савезнике.

Бројно стање римске војске Уреди

Римски конзул Луције Емилије Пап окупио је 22.000 војника распоређених у четири легије, а поред тога располагао је са 32.000 савезничких војника.[8] Своју војску распоредио је крај Ариминија, где је чекао галску војску.[9] Други конзул Гај Атилије Регул налазио се на Сардинији са својим легијама ради гушења побуне. Поред тога Етрурци и Сабињани су дошли у помоћ Римљанима са 54.000 војника.[10] Венети, Ценомани, Умбри и Сарсинати са укупно око 40.000 војника требали су да нападну земљу Боја.[11] Сам Рим бранило је 21.500 римских и 32.000 савезничких војника.

Пораз римске војске код Фестуле Уреди

Гали су са својом војском успели да неометано пређу Апенине, уђу у Етрурију, где су пустошили и пљачкали све до Клузија, који се налазио на три дана хода од Рима.[12] Ту је предвече римска војска под командом претора срела галску војску, па су се увече улогорили. Гали су извели ратну варку. Преко ноћи су оставили логорске ватре и повукли су пешадију до Фесуле, где су припремили замку. Ујутро се повлачила и галска коњица, па су Римљани помислили да галска војска бежи. Због тога су их прогонили док нису упали у галску замку код Фестуле.[13] Код Фестуле је дошло до битке, у којој је погинуло око 6.000 Римљана.[14] Након пораза преостали део римске војске повукао се на једно брдо, где су се нашли под опсадом.[15]

Гали се повлаче кроз Етрурију Уреди

Убрзо је стигао конзул Луције Емилије Пап са другом римском војском, па је због тога краљ Гесата Анероест предлагао да се Гали повуку.[16] Сматрао је да не треба да ризикују битку, кад су већ препуни ратнога плена.[17] Гали су се сложили са Анероестовим предлогом, па су кренули да се повлаче дуж обала Етрурије.[18] Луције Емилије Пап их је следио и нападао им позадину, али није хтео да рискира одлучну битку са њима. Други конзул Гај Атилије Регул се због рата са Галима враћао са војском са Сардиније и крај Теламона у Етрурији, у подручју званом Кампо Регио, његова војска наишла је на галску претходницу и заробила је.[19]

Коњичка битка око брда Уреди

Галска војска се случајно нашла између две римске конзуларне војске. Гај Атилије Регул је хтео да њему припадне слава, па уопште није обавестио другога конзула. Пожурио је и са коњицом је заузео брдо изнад пута, којим су Гали требали да прођу. Гали су мислили да се ради о делу Папове војске, па су послали коњицу и нешто лаке пешадије да расшисти пут.[20] Када су Гали сазнали да се ради о Гају Атилију послали су пешадију. Када је Пап сазнао да се Регул налази у опасности на брду послао је коњицу у помоћ. Гасате су се током битке борили голи. Битка се у почетку одвијала око брда на коме је био Регул. У насталом метежу погинуо је Регул, али римска коњица је након упорне борбе успела да задржи контролу над брдом.[21]

Пешадијска биткаУреди

Права велика битка започела је сукобом пешадија. Гали су Гесате и Инсумбре распоредили против Луција Емилија Папа, а Тауриске и Боје против Регула.[22] На галским крилима била је коњица и бојна кола. Римљани су битку започели засипајући Гале кишом копаља. У томе нападу највише су страдали Гесати, који су се борили голи и са малим штитовима, који нису покривали тело попут римских штитова.[23] Након тога дошло је до борбе прса о прса. Римљани су имали веће штитове и кратке мачеве, који су били прикладнији за блиску борбу. Осим тога нападали су са вишега терена. Битку је окончала римска коњица нападом на галске бокове са узвишенога терена. Галска пешадија је сасечена, а коњица је умакла. Погинуло је 40.000 Гала, а заробљено је бар 10.000.[24]

Покоравање Падске низије Уреди

Убрзо након битке Луције Емилије Пап је спровео казнену експедицију против Боја и опустошио им земљу. Током 224. пре Христа Боји су били потпуно покорени. Та победа охрабрила је Римљане у намери да Гале потпуно истерају из Падске низије.[25] Након две године рата Инсубри су били поражени 222. пре Христа и након тога се повукли предајући територију Римљанима. Током 221. пре Христа сва племена Падске низије покорила су се Римљанима. Једини изузетак су били Лигурци, који су се још држали у планинским утврђењима.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 2.21
  2. Полибије 2.21
  3. Полибије 2.21
  4. Полибије 2.21
  5. Полибије 2.22
  6. Полибије 2.22
  7. Полибије 2.23
  8. Полибије 2.24
  9. Полибије 2.23
  10. Полибије 2.24
  11. Полибије 2.22
  12. Полибије 2.25
  13. Полибије 2.25
  14. Полибије 2.25
  15. Полибије 2.25
  16. Полибије 2.26
  17. Полибије 2.26
  18. Полибије 2.27
  19. Полибије 2.27
  20. Полибије 2.27
  21. Полибије 2.28
  22. Полибије 2.28
  23. Полибије 2.30
  24. Полибије 2.31
  25. Полибије 2.31

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.