Битка код Саламине 306. пре Христа представља поморску битку , која се водила крај Саламине на Кипру између морнарице Деметрија Полиоркета и Птолемеја Сотера. Деметрије Полиоркет је након велике победе заузео цели Кипар, који је био под његовом влашћу све до 295/294. пре Христа.
Саламина
Извори[]
Главни извори за ову поморску битку су Историјска библиотека Диодора са Сицилије и Плутархова биографија Деметрија Полиоркета.
Деметрије Полиоркет
Антигон позива Деметрија да нападне Птолемејеву флоту на Кипру[]
Антигон и Птолемеј су се више пута сукобљавали. Птолемеју је нарочито био битан Кипар и Киликија, као стратешки значајна места. Више пута Киликија је прелазила из једне руке у другу. Током 307. пре Христа Антигонов син Деметрије Полиоркет ослободио је Атину и поново у њој успоставио демократију. Антигон га је 306. пре Христа звао да дође са флотом на Кипар и да се обрачуна са Птолемејевим генералима.[1] На путу према Кипру Деметрије је свратио до Родоса и покушао је да их наговори да му дају војску. Родос је био у савезу са Антигоном, али био је наклоњен Птолемеју, па је одбио да му да војску.[2] У Киликији је сакупио додатну војску и бродове. Кренуо је на Кипар са 15.000 пешака, 400 коњаника и 110 брзих тријера, 53 спорија брода и велики број транспортних бродова.[3] Најпре је заузео Уранију и Карпасију, па је кренуо на Саламину.
Опсада Саламине[]
Птолемејев брат Менелај био је стратег Кипра и окупио је 12.000 пешака и 800 коњаника. У првој копненој бици крај Саламине Деметрије Полиоркет је победио и заробио је 3.000 војника.[4] Менелају је погинуло 1.000 војника, па се након пораза повукао у Саламину и тражио је од Птолемеја да му пошаље помоћ. Саламина је била добро утврђен град, па је Деметрије почео да гради много опсадних справа и катапулта. Саградио је и хелеполис (освајач градова), висок 42 метра и базе од 21 метар.[5] Хелеполис је имао десет спратова и по њима је распоредио катапулте. Направио је и огромне овнове. Са овновима је уздрмао зидове, а катапултима са хелеполиса порушио је грудобране на градским бедемима. Менелајева војска је ипак запаљеним стрелама успела да запали хелеполис.[6]
Птолемеј Сотер
Долазак Птолемеја[]
Птолемеј је дошао у помоћ из Египта са великим снагама. Имао је укупно 140 бродова, а Менелај је имао 60 бродова.[7] Птолемеј је тражио од Менелаја да му пошаље бродове из Саламине, али Деметрије Полиоркет је блокирао улаз у луку од Саламине, па су Менелајеви бродови били блокирани.
Битка[]
Деметрије Полиоркет је укупно имао 180 бродова. На левом крилу било је 7 феничанских и 30 атинских тријера под заповедништвом Медија.[8] Лево крило је ојачао са 10 хексера и 10 пентера, које је поставио позади. Деметрије се налазио на левом крилу и распоредио је своју флоту испред Саламине, а Птолемеј је запловио према Саламини. Деметрије је на свом левом крилу победио и натерао је у бег десно непријатељско крило, а онда и бродове из центра.[9] За то време Птолемеј је заповедао левим крилом, где су му се налазили највећи бродови. Птолемеј је победио на свом крилу и део противничких бродова потопио, а део заробио. Када се Птолемеј вратио у битку видео је да му је разбијено и лево крило, али и центар,[10] па је након тога побегао у Китиј (Ларнака на Кипру). Када се Менелај пробио из Саламине битка је већ била окончана, а он се онда вратио у Саламину, где се касније предао.[11] Предао је 60 бродова и 8.000 војника.[12]
Губици две стране[]
У поморској бици је заробљено преко 100 транспортних бродова са 8.000 војника.[13] Заробљено је и 40 ратних бродова, а потопљено је 80. [14] Деметрије је изгубио 20 бродова.
Последице[]
Птолемеј се након битке вратио у Египат, а Деметрије Полиоркет је заузео све градове на Кипру. Заробљених 16.000 војника укључио је у своју војску. После велике победе Антигон је узео краљевску дијадему и почео је да се назива краљем, а за краља је прогласио и свога сина Деметрија. Након тога и остали дијадоси Касандар, Птолемеј, Лисимах и Селеук су се прогласили краљевима.
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Плутарх, Деметрије
- Richard A. Billows,Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society),University of California Press 1997, ISBN 0520208803
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]