FANDOM


Artemisium.JPG

Битка код Саламине је поморска битка између персијске флоте и флоте савеза грчких градова. Битка се одиграла септембра 480. пре Христа у теснацима између копна и острва Саламине у Саронском заливу крај Атине. Та битка представљала је једну од прекретница Друге персијске инвазије на Грчку. Након битке код Темопила персијска војска је освојила Беотију и Атику са Атином. Грчки савезници су се повукли на Пелопонез, који су били спремни да бране на Коринтској превлаци. Грчка флота се повукла крај острва Саламине у Саронском заливу. Атински војсковођа Темистокло је наговорио грчке савезнике да персијску флоту увуку у поморски сукоб у теснацима код Саламине, где не долази до изражаја бројчана надмоћ персијске флоте. Персијски краљ Ксеркс I није могао да изврши поморски десант на Пелопонез, а да пре тога не однесе одлучујућу победу над грчком морнарицом. У бици код Саламине грчка флота је искористила прилику и узак простор и победила је персијску флоту уништивши око 300 персијских бродова. Ксеркс се због тога пораза са већином своје војске повукао у Азију, а у Европи је оставио Мардонија са довољно великом војском. Током 479. пре Христа Мардоније је поражен у бици код Платеје. Битка код Саламине представљала је прекретницу Друге персијске инвазије на Грчку, јер након тога грчка војска углавном је била у офанзиви.

УводУреди

Након битке код Термопила и битке код Артемизија грчка војска се повукла, па је персијска војска напредовала кроз Беотију и Атику. Грци нису могли да обране Атину, па су се одлучили да евакуишу Атину. Грчка флота помагала је евакуацију Атињана на Саламину. Темистокло је иза себе свуда остављао натписе позивајући Јонске Грке да издају персијскога краља Ксеркса. Првенствено се обраћао морнарици. Након Термопила персијска војска је спалила и опљачкала градове, који се нису предали, а радило се о Платеји и Теспији. Након освајања Беотију кренуи су на Атику, која је већ била евакуисана. Грчки савезници су одлучили да бране Пелопонез на Коринстској превлаци, коју су добро утврдили. Та стратегија имала је своје слабе тачке, јер персијска војска је могла уз помоћ морнарице да пребаци војску на Пелопонез. На ратном саветовању коринтски адмирал Адимант је саветовао да флота брани Пелопонез, а Темистокло је предлагао офанзивнију стратегију, са циљем да се потпуно уништи персијска флота. Истицао је пример битке код Артемизија, где је грчка флота била успешна, јер се борила на уском простору.[1] Истицао је да би грчка флота крај Пелопонеза била на отвореном мору, па би због тога била у опасности. Грци су због тога прихватили Темистоклов савет. Персијски краљ Ксеркс је одржао саветовање свога ратнога већа. Краљица Карије Артемизија покушавала је да наговори Ксеркса да сачека и да се не упушта у сувише ризичну битку код Саламине. Међутим Ксеркс I и Мардоније су инзистирали на бици.

Temistocle.jpg

Темистокле

Грчка морнарицаУреди

Херодот тврди да је грчка флота имала 378 трирема и након тога наводи колико је који града дао бродова (према табели), али збројено добија се 366. Могуће је да разлику чини 12 бродова, који су остављени крај Егине. Два брода су пребегла на грчку страну, тако да то повећава број на 368. Према Есхилу грчка флота је имала 310 бродова. Према Хипериду грчка флота имала је 220 бродова. Грчком флотом стварно је командовао Темистокло, али номинално комндовао је спартански војсковођа Еурибијад.

ГрадБродова ГрадБродоваГрадБродова
Атина 180[2] Коринт 40[3][4] Егина 30[5]
Халкида 20[6] Мегара 20[7][8] Сикион 15[9]
Спарта 16[10] Епидаур 10[11] Еретрија 7[12]
Амбракија 7[13] Трезен 5[14] Наксос 4[15]
Леукада 3[16] Хермиона 3[17] Стира 2[18]
Китнос 1(1)[19] Кеос 2[20] Мелос 2[21]
Сифнус (1)[22] Серифос (1)[23] Кротон 1[24]
Укупно366 или 378 (5

Персијска морнарица Уреди

Према Херодоту персијска флота имала је у почетку 1.207 трирема.[25] Међутим изгубили су трећину флоте крај обала Магнезије,[26] па још 200 у олуји крај Еубеје[27] и још око 50 у бици код Артемизија.[28] Иако Херодот тврди да су они потпуно надокнадили све те губитке,[29] он само помиње 120 бродова, који су стигли као појачање.[30] Есхил се борио код Саламине и помиње 1.207 ратних бродова и међу њима 207 брзих бродова.[31] Диодор и Лисија тврде да је у пролеће 480. пре Христа у Дориску било 1.200 бродова.[32][33] Ефор помиње 1.207 бродова, а Исократ тврди да је у Дориску било 1.300, а код Саламине 1.200 бродова. Ктесија помиње 1.000 бродова. Због тако доброга слагања античких извора многи историчари прихватају тај број као тачан.[34] Међутим други део историчара тврди да је то био састав укупне флоте и да је крај Саламине било 600-800 бродова.[35] То отприлике одговара и када се персијској флоти након Артемизија (око 550 бродова) дода појачање од 120 бродова.

Стратешка и тактичка разматрањаУреди

Општа персијска стратегија инвазије 480. пре Христа била је да прегазе Грчку огромном војском и да окончају освајање Грчке у једној сезони. Грци су настојали да најбоље искористе своје много мање војне снаге, па су бранили ограничена подручја и настојали су да задржавају персијску војску што могу дуже. По свој прилици персијски краљ Ксеркс I није предвидио такав отпор, јер би у супротном стигао раније. Време је постало од кључног значаја за персијску војску. Огромна војска није се могла бесконачно дуго снабдевати у Грчкој, а ни Ксеркс није желео да остане дуго на граници царства. Битка код Термопила је показала да је бескорисан напад на добро утврђену грчку линију. Пошто су грчки савезници били добро утврђени дуж Коринтске превлаке биле су мале шансе да се копненом операцијом освоји остатак Грчке. Међутим, како се већ показало у Термопилском кланцу Грци су могли да се заобиђу и опколе, што је омогућавало уништење њихове мање војске. Да би се заобишла грчка војска, која се налазила на Коринтској превлаци било је нужно да се користи персијска морнарица, која је морала пре тога да уништи грчку савезничку флоту. У случају уништења грчке морнарице Ксеркс би дошао у позицију да присили Грке на предају и то му је представљало једини начин на који је могао да оконча рат током те сезоне. Грци су се надали да ће избећи пораз, ако успеју да спрече уништење флоте, а Темистокло се надао да ће осакатити персијску флоту и тако спречити попуно персијско освајање Грчке.

Bitka kod Salamine.gif

Ипак за персијску морнарицу није било нужно да се стварно бори код Саламине. Према Херодоту краљица Карије Артемизија указала је Ксерксу пре битке код Саламине да ризикује без потребе. “Ако се пак не будеш дао натоциљати да се упустиш у поморску битку, него останеш са флотом ту поред обале, или са њом отпловиш на Пелопонез, лако ћеш, господару, постићи оно због чега си и дошао овамо. Хелени, наиме, нису у стању да ти се дуже времена одупру, него ће, кад их будеш распарчао, побећи сваки својој кући.[36]

Персијска флота је још увек била довољно велика, да је могла да блокира савезничку флоту у теснацима Саламине и да поред тога другим делом флоте пошаље копнене снаге на Пелопонез. Ипак након коначнога разматрања обе стране су биле припремљене да све реше једном одлучном поморском битком, надајући се да ће та битка одлучити даљњи ток рата. Персијанци су били у значајној тактичкој предности, јер су имали много више бродова, а поред тога имали су боље посаде. Уобичајена поморска тактика била је да се чеони напад или искрцавање на противнички брод. Персијанци и азијски Грци су у то време почели да користе специјални маневар, који је захтевао добре поморске вештине, али грчки савезници су успели да развију контратактику.

Доста је било расправа и поређења савезничке и персијске флоте. Постојала је једна Херодотова примедба, по којој би изгледало да су бродови грчких савезника били тежи, па суслед тога мање покретљиви. Не зна се који је био разлог те тежине, па постоји могућност да грађа за бродове није била довољно осушена, јер су Атињани изградили током зиме нову флоту. Постоји и могућност да је тежина хоплитске опреме изазвала већу тежину бродова. У случају да је савезничка флота била много слабије покретљива, тада су могли да користе једино тактику искрцавања на противнички брод. Пошто Херодот стварно помиње да су Грци заробили, а не потопили персијске бродове[37] изгледа да се стварно радило већином о искрцавању.

С тактичке тачке гледишта Персијанци су имали и бројчану предност и обученију посаду. Грци су могли да се надају победи само у случају да навуку персијску флоту у ограничен простор где бројчана надмоћ не долази до изражаја. Битка код Артемизија представљала је покушај да се умањи персијска бројчана предност, али грчки савезници су схватили да им је потребан још мањи простор, у коме би могли да победе персијску флоту. Улазак персијске флоте у теснаце Саламине да би се напала грчка флота представљало је баш оно чему се Темистокло надао. Вероватно Персијанци то не би учинили да нису били исувише уверени да ће грчка флота да буде поражена. Битка код саламине била је за Перзијанце непотребан битка и велика стратешка грешка.

Распоред снагаУреди

Атински бродови су били распоређени на левој страни, а на десној страни вероватно су били спартански бродови, а други контингенти су били у средини.[38] Диодор с друге стране помиње да су бродови Мегаре и Егине били на десној страни. [39] Савезничка флота била је распоређена изгледа у две линије. [40] Херодот помиње да су били распоређени у смеру север-југ, тако да је северни бок вероватно био крај онбале острвцета Ајос Георгис, а јужни бок крај обале рта Вавари. [41] Према Дидоровом опису грчка флота је била распоређена у смеру исток-запад, али није било вероватно, да један бок стоји крај територије, коју су држали Персијанци.[42]

Пре битке персијска флота је требала да блокира излаз из теснаца. Херодот је веровао да су Персијанци током ноћи ушли у теснаце, са циљем да ухвате непријатељску флоту док бежи.[43] Савремени историчари су о томе много расправљали и неки од њих истицали су проблеме маневрирања ноћу у суженом простору, а други су прихватили Херодотову верзију.[44][45] Постоје могућност да су Персијанци током ноћи блокирали теснаце, а да су у њих ушли током дана, а друга могућност је да су током ноћи блокирали и ушли у теснац.[46][47] Без обзира када су ушли они су били око рта Варварија, тако да су од почетнога распореда исток-запад , којим су блокирали излаз, обиласком према приложеном дијаграму дошли у позицију север-југ. [48] Персијска флоат је била распоређена у три линије. [49] Моћна феничка морнарица распоређена је на десном крилу, јонска флота на левом крилу, а други контингенти у средини.[50] Диодор наводи да је египћанска флота била задужена да оплови Саламину и да блокира излазе са северне стране Саламине према Мегари.[51] Тај маневар је имао смисла у случају да Ксеркс намеравао да потпуно блокира грчку флоту. Међутим Херодот не помиње тај маневар, што је навело неке савремене историчаре да одбаце ту тврдњу,[52] док са друге стране други прихватају ту могућност. Ксеркс је распоредио 400 војника на острву Пситалији,[53] са задатком да заробе или убију Грке, који заврше на острву.

Почетна фазаУреди

Без обзира на то да ли су у теснаце ушли дању или ноћу Персијанци су сачекали дан за напад. Грци су се са друге стране током ноћи припремали за битку. Након Темистоклова говора укрцали су се на бродове.[54] Чим је грчка флота испловила напала их је персијска флота.[55] Есхил тврди да су Персијанци док су пловили у сусрет грчкој флоти чули Грке како певају ратничку химну паен.[56] Приближавајући се грчкој флоти Персијанци су закрчили мали простор и дошло је до нереда.[57][58] Грчка флота је била распоређена и спремно је очекивала непријатеља, али уместо да одмах нападну Грци су повлачили своје бродове, да изгледа као да се боје.[59] Према Плутарху циљ је био да се створи боља позиција и да се добије на времену, док не почне да дува рани јутарњи ветар.[60] Док су се савезници повлачили један брод се залетио у најближи персијски брод.[61] Након тога цела грчка линија је организовано напала неорганизовану персијску флоту.[62]

Главна биткаУреди

О главном делу битке нема много детаља делом и због тога јер ниједан од учесника није имао преглед целога бојишта. Триреме су биле опремљене великим кљуном, којим би се или забијале и потапале непријатељски брод или би онеспособљавали ред весала на једној страни брода. У случају неуспешнога забијања често би уследило пребацивање на непријатељски брод и битка би онда личила на копнену битку. Обе стране имале су на бродовима спремну војску у случају таквога развоја. Грци су на бродовима имали хоплите у пуној опреми, а Персијанци вероватно лакше наоружану пешадију. Када су грчки бродови потиснули прву персијску линију бродова, тада је напред кренула друга и трећа персијска линија,[63] које су се сударале са линијом у повлачењу. На персијској десној страни погинуо је Ксерксов брат Аријабигно,[64] па је та персијска страна остала без команданта и у нереду. Фенички бродови су изгледа били потиснути према обали, где су многи и завршили. У центру је грчки клин потискивао персијске линије поделивши им флоту на два дела.[65] Један атински брод гањао је брод у коме се налазила Артемизија од Карије.[66] Артемизија је потопила брод једнога од персијских савезника, па су Атињани одустали од потере за њеним бродом, сматрајући да се ради о савезничком броду. [67] Ксеркс је то посматрао и мислио је да је она потопила непријатељски брод, па је то коментарисао речима: "Моји су људи постали жене, а жене су постале људи."[68] Када је персијска флота на феничком крилу почела да се пред Атињанима повлачи према Фалерону Егињани су у теснацу направили заседу и ту су уништавали бродове, који су излазили на пучину.[69] Са преосталим бродовима персијска флота је побегла до Фалерона под заштиту копнене војске.[70] Аристид се са већим бројем хоплита искрцао на острву Пситалији и уништио је персијску јединицу, која је ту била остављена.[71] Херодот не помиње тачан број персијских потопљених или оштећених бродова, али тврдио је да је персијска флота следеће годоине располагала са 300 тровесларки.[72] По томе изгледа да су Персијанци изгубили 200-300 бродова. Према Херодоту Персијанци су имали много веће губитке у људству од Грка, највише због тога јер много Персијанаца није знало да плива.[73] Ксеркс је са узвишенога места на обали посматрао битку. Када су капетани са потопљених феничких бродова покушали да оптуже Јоњане за кукавичлук, Ксеркс их је погубио, јер је управо тада присуствовао јуначком подвигу једне јонске посаде.[74]

После битке Уреди

Одмах након битке код Саламине Ксеркс је покушао да изгради понтонски мост преко теснаца, са циљем да копненом војском нападне Атињане на Саламини, али грчка флота га је спречила у томе науму.[75] Ксеркс се плашио да би Грци могли да поруше мостове на Хелеспонту и да тако персијска војска остане одсечена у Европи. [76] На ратном саветовању Мардоније је предложио да нападну Пелопонез, а ако намеравају да се повуку, да тада њему оставе 300.000 војника, да са њима покори Грчку.[77] Ксеркс је донио одлуку да се он са већином војске повуче из Грчке, а Мардоније да остане са бираном војском у Грчкој. Мардоније је изабрао елитне јединице, које су са њим остале и са том војском зимовао је у Беотији и Тесалији.[78] Атињани су због тога могли да се врате у свој спаљени и порушени град. Током 479. пре Христа Мардоније је поново освојио Атину. Ипак грчки савезници су под притиском Атињана и под спартанским водством одлучили да прихвате битку ван Пелопонеза. У бици код Платеје 479. пре Христа грчка војска је однела одлучну победу, којом се окончала Друга персијска инвазија Грчке. У исто време одиграла се поморска битка код Микале, у којој је грчка флота уништила већи део преостале персијске флоте.

ЗначајУреди

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот 8.60
  2. Херодот 8.44
  3. Херодот 8.1
  4. Херодот 8.43
  5. Херодот 8.46
  6. Херодот 8.46
  7. Херодот 8.1
  8. Херодот 8.45
  9. Херодот 8.43
  10. Херодот 8.43
  11. Херодот 8.43
  12. Херодот 8.46
  13. Херодот 8.45
  14. Херодот 8.43
  15. Херодот 8.46
  16. Херодот 8.45
  17. Херодот 8.43
  18. Херодот 8.46
  19. Херодот 8.46
  20. Херодот 8.46
  21. Херодот 8.46
  22. Херодот 8.46
  23. Херодот 8.46
  24. Херодот 8.47
  25. Херодот 7.89
  26. Херодот 7.188
  27. Херодот 8.14
  28. Херодот 8.11,8.14
  29. Херодот 8.60
  30. Херодот 7.185
  31. Есхил Персијанци
  32. Диодор 11.3
  33. Лисија 2.27
  34. Холанд стр. 394
  35. Лазенбај стр.174
  36. Херодот 8.68
  37. Херодот 8.11
  38. Херодот 8.85
  39. Диодор 11.18
  40. Лазенбај стр.187
  41. Лазенбај стр.184-185
  42. Лазенбај стр.184-185
  43. Херодот 8.76
  44. Холанд стр. 320-326
  45. Лазенбај стр.181
  46. Холанд стр. 320-326
  47. Лазенбај стр.181
  48. Лазенбај стр.174-180
  49. Холанд стр. 310-315
  50. Херодот 8.85
  51. Диодор 11.17
  52. Лазенбај стр.174-180
  53. Херодот 8.76
  54. Херодот 8.83
  55. Херодот 8.83-84
  56. Холанд стр. 320-326
  57. Диодор 11.18
  58. Холанд стр. 320-326
  59. Херодот 8.84
  60. Плутарх Темистокле 14
  61. Херодот 8.84
  62. Херодот 8.86
  63. Херодот 8.89
  64. Херодот 8.89
  65. Холанд стр. 320-326
  66. Холанд стр. 320-326
  67. Херодот 8.87
  68. Херодот 8.88
  69. Херодот 8.91
  70. Херодот 8.92
  71. Херодот 8.95
  72. Херодот 8.130
  73. Херодот 8.89
  74. Херодот 8.90
  75. Херодот 8.97
  76. Херодот 8.97
  77. Херодот 8.100
  78. Херодот 8.113

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.