Битка код Потидеје | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Пелопонески рат | |||||||
{{{слика}}} {{{о слици}}} | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Атина | Коринт Потидеја | ||||||
Заповедници | |||||||
Архестрат Калија |
Аристеј | ||||||
Јачина | |||||||
70 бродова[1] 3.000 хоплита[2] 600 макед. коњаника савезници |
1.600 хоплита 400 лако наоружаних савезници | ||||||
Губици | |||||||
150 људи[3] | 300 људи[4] |
Битка код Потидеје одвијала се 432. пре Христа између Атине и комбиноване војске Коринта, Потидеје и савезника. Битка је завршила атинском победом. Заједно са битком код Сиботе представља је катализатор Пелопонеског рата.
Потидеја у Делском савезу[]
Потидеја је била коринтска колонија на полуострву Халкидики.[5] Била је чланица Делског савеза, па је плаћала данак Атини[6]. Након битке код Сиботе Атињани су се бојали да ће Коринт или Македонија наговорити Потидеју да се побуни и одметне.[7] Због тога је Атина захтевала од Потидеје да сруше зидине према Пелени, да дају таоце и да Коринћане протерају из града.
Пердика као атински непријатељ[]
Након битке код Сиботе Атина је била у свађи са Коринтом, а нови непријатељ постао им је и некадашњи савезник македонски краљ Пердика II.[8] Атињани су склопили савез са његовим братом Филипом, који је полагао право на трон. Због тога је Пердика постао непријатељ Атињана, па је покушавао да завади Пелопонежане и Атињане.[9] Преговарао је и са Коринтом и наговарао их да покушају побунити Потидеју. Преговарао је и са Халкиђанима на трачкој обали наговарајући их да се побуне против Атине.
Атињани су послали 30 бродова и 1.000 хоплита под заповедништвом Архестрата да ратују против Пердике.[10] Намеравали ад спрече побуну градова, па су наредили заповедницима бродова да узму таоце од Потидеје, да сруше зидине у Потидеји и да пазе на оближње градове да се не би одметнули.
Побуна Потидеје[]
Потидеја је послала изасланике у Атину и у Спарту. Покушала је да наговори Атињане да ништа не подузимају. Дуги преговори са Атином нису уродили плодом, а са друге стране Спарта је обећала да ће помоћи у случају да Атињани нападну Потидеју, да ће тада они напасти Атику.[11] Због свег тога заједнички су се побунили Потидеја, Халкиђани и Ботијеја. Пердика је наговорио Халкиђане да напусте градове на мору и да се преселе у Олинт и да га утврде.[12]
Атињани ратују против Пердике у Македонији[]
Када су Атињани стигли са својих 30 бродова на обалу Тракије већ су се побунили Потидеја и остали градови. Атињани нису могли да воде рат и са Пердиком и са одметнутим градовима, па су заједно са Филипом кренули у рат против Пердике.[13] Пошто је атинска војска угрожавала Потидеју и Пердику Коринт је послао своје и пелопонешке добровољце, укупно 1.600 хоплита и 400 лако наоружаних под заповедништвом Аристеја.[14] Атињани су сазнали да против њих долази пелопонешка војска под заповедништвом Аристеја. Због тога су Атињани послали нових 40 бродова и 2.000 хоплита под заповедништвом Калије.[15] Када је стигло појачање атинска војска је већ била заузела Терме и опседала је Пидну у Македонији. Ту су Атињани склопили споразум са Пердиком, да би могли да ратују против Аристеја и Потидеје.[16]
Атињани се враћају према Потидеји[]
Атињани су из Македоније кренули према Потидеји са 70 бродова, 3.000 хоплита, савезничком војском и 600 Филипових македонских коњаника.[17] Потидејани и Пелопонежани су се улогорили на превлаци код Олинта. Пердика је оставио Јолаја као регента у Македонији, а сам се придружио Пелопонежанима.[18]
Битка[]
Аристеј је одлучио да са већином војске чува превлаку, а да Халкиђани, савезници и 200 македонских коњаника остане у Олинту. План му је био да уколико Атињани ударе на већину војске на превлаци да их тада Халкиђани нападну с леђа из Олинта.[19] На тај начин Атињани би се нашли између две војске. Међутим атински заповедник Калија послао је македонске коњанике и део савезника према Олинту да би спречили напад из Олинта.[20] Калија је са већином војске кренуо на Потидеју. На превалци их је чекала непријатељска војска.
Аристејево крило са одабраном коринтском војском натерало је у бег атинску војска, која је била испред њих.[21] Прогонили су доста далеко поражени део атинске војске. Атињани су побеђивали на осталима деловима бојишта, па је поражена потидејска и пелопонешка војска побегла унутар зидина Потидеје.[22] Када се Аристеј враћао из гањања пораженог атинског крила видео је да су Атињани победили осталу његову војску.[23] Једва је побегао до Потидеје. Аристејева војска, коју је оставио у Олинту на почетку битке кренула је да помогне. Међутим македонска коњица их је спречила, а и сама битка је била брзо одлучена, тако да су се без боја вратили у Олинт. У бици је погинуло 300 Потидејана и њихових савезника.[24] Код Атињана било је 150 мртвих, а погинуо је и војсковођа Калија.[25]
После битке[]
Атињани су након тога затворили Потидеју зидом и са стране превлаке и са стране Палене. Затворили су Потидеју са стране Палене када им је стигао Формион са 1.600 хоплита. Након затварања Потидеје Формион је пустошио халкидску земљу. Опсада Потидеје је била повод Атињанима и Пелопонежанима за Пелопонески рат.[26] За време блокаде представници Атине и Спарте састали су се у Спарти и формално је проглашен рат. Опсада је финансијски много коштала Атину
Литература[]
Референце[]
- ↑ Тукидид 1.61
- ↑ Тукидид 1.61
- ↑ Тукидид 1.63
- ↑ Тукидид 1.63
- ↑ Тукидид 1.56
- ↑ Тукидид 1.56
- ↑ Тукидид 1.56
- ↑ Тукидид 1.57
- ↑ Тукидид 1.57
- ↑ Тукидид 1.57
- ↑ Тукидид 1.58
- ↑ Тукидид 1.58
- ↑ Тукидид 1.59
- ↑ Тукидид 1.60
- ↑ Тукидид 1.61
- ↑ Тукидид 1.61
- ↑ Тукидид 1.61
- ↑ Тукидид 1.62
- ↑ Тукидид 1.62
- ↑ Тукидид 1.62
- ↑ Тукидид 1.62
- ↑ Тукидид 1.62
- ↑ Тукидид 1.63
- ↑ Тукидид 1.63
- ↑ Тукидид 1.63
- ↑ Тукидид 1.66
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]