FANDOM


1000px-Pydna.svg

Црвеним тачкама су означени покрети македонске војске. Зеленим тачкама означени су покрети римске војске. Јачим тачкама означени су покрети главнина две војске, а слабијим тачкама покрети Сципиона Насике Коркула и Милона око Олимпа

Битка код Пидне одиграла се 22. јуна 168. пре Христа између римске војске под командом Луција Емилија Паула Македонца на једној страни и македонске војске под командом краља Персеја на другој страни. Римском победом у бици код Пидне окончан је Трећи македонски рат. Након македонскога пораза Римљани су укинули краљевину Македонију заменивши је са четири клијентске државице.

Увод Уреди

Трећи македонски рат између Римске Републике и Македоније почео је 171. пре Христа. Персеј је те године победио у мањој коњичкој бици код Калиника. Римљани су током 169. пре Христа најпре победили у низу мањих битака, али крајем године ситуација се изменила и Персеј је побеђивао римску војску повративши већину изгубљених територија, укључујући и значајан верски центар Дион. Након тога Персеј се учврстио на неосвојивом положају у подножју планине Олимп на реци Елпеј у северозападној Грчкој.[1] Током 168. пре Христа команду над римском војском преузео је Луције Емилије Паул Македонац, који је те године био именован за конзула. Емилије Паул је нашао начин како да сатера Персеја са његовога добро одабранога положаја. Послао је према обали мању војску од 8.300 војника под командом Публија Корнелија Сципиона Насике Коркула,[2] а циљ је био Персеј помисли да се против њега спрема маневар обухватања са морске стране. Међутим Сципион Насика је своју војску повео јужно и преко планина западно од римске и македонске војске. Дошли су до Питија, а онда су окренули североисточно, са циљем да нападну македонску војску одострага.[3]

Пред битку Уреди

Један римски дезертер је дошао до македонскога логора са вестима о римској војсци, која намерава да нападне заобилазећи Олимп са запада.[4] Персеј је онда послао Милона са 12.000 војника и задатком да заузме планинске прелазе и спречи напредовање Сципиона Насике.[5] Дошло је до сукоба две војске на планинским превојима, а Милонова војска је након сукоба побегла у расулу према главном македонском логору.[6] Након тога Персеј је са својом војском кренуо према северу, где се улогорио крај Катеринија, села јужно од Пидне. То место било је у прилично равно и погодно за развој македонске фаланге.[7] Сципионова војска се након победе вратила до своје главнине, а Персеј се припремио за напад римске војске са југа. Римска војска кренула је према Персеју, који се налазио на северној страни реке Есон. Када су дошли близу македонске војске нашли су је у развијеном борбеном поретку. Уместо да започне битку Емилије Паул одлучио је да одмори војску од марша, да успостави логор[8] и да преноће на западним подножјима планине Олокрус. Ноћ пред битку 21. јуна 168. пре Христа дошло је до помрачења месеца, што је у македонској војсци било протумачено као веома лош предзнак.

Бројни састав и почетни распоред снага Уреди

Римска војска је имала 29.000 војника, а од тога је било 24.500 пешака и 3.500 коњаника. Македонска војска је бројала 44.000 војника, а од тога је 21.000 војника била у саставу македонске фаланге. Македонска војска имала је око 4.000 коњаника.[9] Римском војском командовао је конзул Луције Емилије Паул Македонац, а македонском војском командовао је македонски краљ Персеј. Римљани су у средину свога бојнога поретка распоредили две легије, а савезничку латинску, италијанску и грчку пешадију распоредили су са стране. Коњицу су распоредили на крилима, а римско десно крило било је ојачано и са 22 слона. У средишту македонске линије налазила се македонска фаланга, а елитна јединица пешадије ( агема ) од 3.000 војника била је распоређена на левом крају фаланге. Лаки пелтасти, најамници и трачка пешадија штитиле су оба крила фаланге. Македонска коњица се по свој прилици налазила на крилима. Персеј се налазио на десној страни, где је лично командовао тешком коњицом.

Битка Уреди

Битка је почела поподне 22. јуна 168. пре Христа. Римске легије напале су македонску фалангу, али нису могли да се пробију. Били су немоћни пред наступом македонске фаланге са истуреним дугим копљима. Неуспешно су покушавали да склоне дуга копља, да их потисну штитовима или да их обухвате.[10] Нису могли да се пробију кроз густо шибље македонских копаља, а када је прва римска линија била исечена онда су почели да се у поретку повлаче.[11] Како је македонска фаланга напредовала за њима наишла је на неравнији терен, па је борбена линија на местима губила своју кохезију.[12] Луције Емилије Паул Македонац је онда наредио својим кохортама, да разбијени на мање јединице нападну места где су се створиле омање празнине у фаланги.[13] Римска војска је онда почела да се убацује у омање празнине и фаланги и на тим местима нападали су и секли постранично војску унутар фаланге.[14] Оклоп наиме није штитио војску унутар фаланге од постраничних удараца. Дошло је до битке изблиза у којој су војници унутар фаланге били немоћни пред римским кратким мачевима и великим штитовима.[15] Фаланга је постала немоћна, распала се и дала се у бег. На попришту битке остало је 3.000 бираних војника агеме, који су се борили у поретку све док нису били исечени.[16] Према Плутарху погинуло је 25.000 македонских војника.[17]

Алтернативни приказУреди

Према Фронтинију македонска фаланга није изгубила кохезију док је гањала римску војску.[18] Пошто Емилије Паул на тај начин није успео да разбије кохезију македонске фаланге наредио је коњаницима да са подигнутим штитовима јашу паралелно са фронталном линијом фаланге.[19] Штитовима је на тај начин успео да преломи врхове дугих копаља, па су Македонци остали без копаља и морали су да беже.

Последице Уреди

Персеј је побегао, али касније се предао Емилију Паулу. Краљевина Македонија је укинута и разбијена на четири републике. Често се битка описује као победа флексибилности римске легије у односу на нефлексибилност фаланге. Ипак неки пораз приписују Персеју и коњаницима пратиоцима, који се нису ангажовали за време битке. Битка код Пидне била је једина битка у којој је римска легија успела да разбије фалангу у фронталном судару. Битка код Пидне означила је крај македонске независности.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Емилије 13
  2. Плутарх Емилије 15
  3. Плутарх Емилије 15
  4. Плутарх Емилије 16
  5. Плутарх Емилије 16
  6. Плутарх Емилије 16
  7. Плутарх Емилије 16
  8. Плутарх Емилије 17
  9. Плутарх Емилије 13
  10. Плутарх Емилије 20
  11. Плутарх Емилије 20
  12. Плутарх Емилије 20
  13. Плутарх Емилије 20
  14. Плутарх Емилије 20
  15. Плутарх Емилије 20
  16. Плутарх Емилије 21
  17. Плутарх Емилије 20
  18. Frontinus, Stratagems, II.iii.20
  19. Frontinus, Stratagems, II.iii.20

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.