FANDOM


Битка код Описа била је велика битка између Персијског царства и Нововавилонског царства (Халдејског царства), која се одиграла септембра 539. пре Христа за време персијске инвазије на Мезопотамију. Персијску војску предводио је персијски цар Кир Велики, а вавилонску Набонид. У то време Вавилонија је била последња велика сила у западној Азији, која још није пала под персијску контролу. Битка се одвијала близу стратешки важнога града Описа, северно од Вавилона. Битка се окончала одлучном победом Персијанаца. Неколико дана након битке град Сипар се предао Персијанцима и Персијанци су изгледа ушли у Вавилон без борбе. Кир Велики је проглашен краљем Вавилоније. Нововавилонско царство постало је део Персијског царства.

661px-Cyrus invasion of Babylonia.svg

Кирово освајање Вавилоније

Положај Уреди

Место на коме се одвијала битка био је антички град Опис на реци Тигар, око 80 километара северно од данашњег Багдада. Ксенофонт је описивао мост који је омогућавао прелаз преко Тигра, па изгледа да је град имао стратешки значај због тога моста. Сматра се да се битка одиграла у рану јесен, јер тада је најнижи водостај река, па се најлакше могу да пређу. Опис је био град великог стратешког значаја, јер не само да је имао важан мост, него је ту завршавао и Медијски зид. Медијски зид је представљао фортификацију северно од Вавилона, која је изграђена у доба Набукодоносора II. Контрола над Описом омогућавала би Киру Великом да се пробије кроз Медијски зид и да има отворен пут до главнога града Вавилоније.

Историјски извори Уреди

Главни извор информација о Кировом походу у Мезопотамији 539. пре Христа су Набонидове хронике. Набонидове хронике су део много веће збирке глинених плочица познатих као Вавилонске хронике. Киров цилиндар представља додатни извор информација. Херодот и Ксенофонт описују Кирове походе, али не спомињу поименично битку код Описа. Већина модерних историчара користи Набонидове хронике као главни извор информација за битку код Описа.

Иако је већина Набонидових хроника у фрагментима онај део који се односи на последњу годину Набонидове владавине остао је готово потпуно сачуван. Ипак Набонидове хронике описују догађаје значајне за Вавилонију и њене владаре, тако да дају мало информација о Кировим активностима неколико година пре кључне битке. О догађајима ван Вавилоније хронике дају само кључне догађаје. Нема много информација о догађајима у периоду од 547-539. пре Христа.

800px-Ancient near east 540 bc.svg

ПозадинаУреди

У време битке код Описа Персијско царство било је водећа сила Блиског Истока. Персијски цар Кир Велики освојио је велике територије Медијског и Лидијског царства и Персија је постала највећа држава антике. Обухватала је осим данашњег Ирана, Турску, Јерменију, Азербајџан, Киргистан и Афганистан. Једина значајна сила на Блиском Истоку било је Нововавилонско царство (Халдејско царство). Вавилонија је контролисала и вазалне краљевине Сирију, Јудеју, Феникију и делове Арабије. Пре тога Вавилонија је била у савезу са многим персијским непријатељима, попут краља Лидије, Креза, чије краљевство је Кир Велики освојио неколико година пре тога.

Вавилонија се нашла и у неповољној геополитичкој ситуацији, јер се граничила са Персијом на истоку, северу и западу. Поред тога имали су проблема са великом инфлацијом, а ситуација је била погоршана и због куге и глади. Набонид је био непопуларан због своје неконвенционалне верске политике. Историчари наглашавају да је Кир Велики имао успеха не само због војних способности, него и због кампање у којој се истицао као благ и толерантан владар. Макс Малован истиче да је верска толеранција била битан део персијске владавине. Кир је наговорио провинцијског гувернера Габрија да пређе на његову страну. Габријина провинција је била од стратешког значаја и Кир Велики је користио ту провинцију као полазну тачку у освајању Вавилоније.[1]

Набонидове хронике бележе да је Набонид пре битке наредио да се све култне статуе пренесу у главни град Вавилоније.[2] Због тога се претпоставља да је сукоб започео 540. пре Христа. У глиненим плочицама помињу се сукоби у Иштару и Уруку, које модерни историчари приписују сукобу са Персијанцима. Битка код Описа је највероватније била завршна битка између два царства.

БиткаУреди

Nabonidus

Набонид

Набонидова хроника бележи да се битка одиграла за време месеца Ташриту (27. септембар -27. октобар) код Описа на обали реке Тигар. Веома мало се зна о детаљима битке, почетном распореду снага и о губицима. Персијска војска борила се против војске Акада ( а то је значило војска целе Вавилоније, а не само Вавилона). Није забележено ко је био главни заповедник вавилонске војске, али претпоставља се да је реч о Набонидовом сину Белшазару. Не зна се ништа о његовој судбини, па је могуће да је погинуо у бици. У бици је победила персијска војска. Била је то одлучна победа, јер у хроници се више не помиње вавилонска војска, па се претпоставља да су се повукли након пораза. Већина превода Набонидове хронике помиње покољ народа Вавилоније, али није јасно да ли се ради о становништву Описа или о вавилонској војсци, која се повлачила. Пјер Бријант сматра да су након победе Персијанци сакупили велики плен и да су убијали све који би покушали да се одупру.[3] Ендрју Роберт Берн сматра да је дошло до побуне у Вавилонији и да се Набонид обрачунавао са побуњеницима. Битка код Описа не помиње се на Кировом цилиндру, на коме пише да је Кир Велики ослободио Вавилонију на миран начин и уз пристанак народа.[4]

ПоследицеУреди

Portrait of Cyrus the Great

Кир Велики

Поразом Вавилоније у бици код Описа окончао је било какав озбиљнији отпор персијској инвазији. Набонидове хронике помињу да је 14 дана након битке код Описа Сипар био освојен без борбе, а да је Набонид побегао.[5] По томе испада да је Набонид био присутан у Сипару пре него што су стигли Персијанци. Кир Велики се једно време задржао у Сипару , а шеснаестога дана Кирова војска је ушла у Вавилон.[6] Набонид је ухваћен у граду након опсаде. Његова судбина није позната. Вавилонски историчар из 3. века пре Христа помиње да је Набонид поштеђен и да је био послан у егзил. Персијска војска је преузела контролу над Вавилоном, али Набонодове хронике не помињу детаље персијског заузимања Вавилона. Ипак помиње се да је персијска војска штитила храмове и да се толерантно односила према верским церемонијама. Због тога су добили симпатије домаћег становништва. Кир Велики је ушао у Вавилон седамнаест дана након заузимања (29. октобра) 539. пре Христа. Проглашен је краљем Вавилоније, па је након тога прогласио намеснике у Вавилонији.

Херодотов и Ксенофонтов опис Кировог освајања Вавилоније разликује се од описа на Набонидовим хроникама. Према Херодоту Кир Велики је ишао према Вавилону дуж реке (Опис се не помиње). Персијска и вавилонска војска сукобиле су се близу главног града. Након тога Кир Велики је опседао Вавилон и наредио је војсци да ископа канал, да би могао да скрене Еуфрат. На тај начин персијска војска је могла да се приближи зидинама и да нападне слабе тачке. Ксенофонт има сличну, али опширнију причу. Ксенофонт говори да је Кир Велики ископао велики канал око града и уз помоћ њега је скренуо Еуфрат, па је персијска војска могла да пређе коритом реке до града.[7]

Вавилонски историчар Берос наводи нешто различиту причу, и каже да је Кир Велики победио Набонида, који је побегао и са присташама се затворио у граду Борсипи.[8] Кир је заузео Вавилон и наредио је да се сруше вањске градске зидине. Након тога Кир је отишао до Борсипе да би организовао опсаду, али Набонид се убрзо предао.

Описи пада Вавилона, који су написани много након персијског освајања не слажу се са Набонидовим хроникама, које су писане у време персијског освајања. Набонидове хроника помиње мирну предају Вавилона,[9] а то се слаже и са археолошким доказима, јер нису нађени трагови разарања или палежа из тога временског периода. Историчари се слажу да Херодотова прича предствља измишљотину.

ИсториографијаУреди

Победа Персијанаца у бици код Описа омогућила је напредовање према Вавилону и неометен улазак у Вавилон. Окончао се период вавилонске независности. Постоји неколико објашњења за брзи пад Вавилонског царства. На Кировом цилиндру помиње се да Набонид није имао подршку бога Мардука и да је владао против његове воље.[10] У ствари моћна свештеничка вавилонска елита није била задовољна Набонидовом политиком, па су раширених руку дочекали Кира Великога. Ипак није баш најјасније какву подршку су имали Персијанци у Вавилонији.

Постоји и алтернативно објашњење, тако да Дандамајев тврди да Набонид није уживао подршку властитога народа, а вавилонски робови попут Јевреја сматрали су Персијанце ослободиоцима. Поред тога персијска војска била је боље опремљена и бројнија од вавилонске војске.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Briant стр.42
  2. Briant стр.41
  3. Briant стр.41
  4. Briant стр.41
  5. Briant стр.41
  6. Briant стр.41
  7. Briant стр.42
  8. Briant стр.42
  9. Briant стр.41
  10. Briant стр.41