FANDOM


Битка код Мантинеје
Део Пелопонеског рата
{{{слика}}}
{{{о слици}}}
Време: 418. пре Христа
Локација: Мантинеја,Пелопонез
Резултат: Победа Спарте
Сукобљене стране
Спарта
Тегеја
савезници из Аркадије
Аргос
Атина
Мантинеја
савезници из Аркадије
Заповедници
Агис II непознат
Јачина
око 9.000 око 8.000
Губици
око 300 око 1100

Постоји још један битка истог назива Битка код Мантинеје (362.пре Христа)

Битка код Мантинеје представљала је веома значајну битку Пелопонеског рата. Одиграла се 418. пре Христа између Спарте и њених савезника са једне стране и војске Аргоса, Атине и других. Атињани су направили савез са неколико држава Пелопонеза угрожавајући спартанску доминацију на Пелопонезу. Спарта је победила у бици код Мантинеје и тада је поново успоставила доминацију на Пелопонезу.

654px-Sparta territory

Атина угрожава доминацију Спарте на ПелопонезуУреди

За време Никијиног мира између Атине и Спарте поново се стварао јаз. Десило се неколико догађаја, који су огорчили Спартанце

  • Атињани су на наговор Алкибијада 420. пре Христа склопили савез са Аргосом, Мантинејом и Елидом.[1]
  • Тога лета одржавале су се Олимпијске игре и Елиђани су тада понизили Спарту отеравши их са игара, јер нису платили глобу на коју су их Елиђани осудили.[2]

Аргос против СпартеУреди

Аргивци и Алкибијад су одлучили да нападну Епидаур, да би Атињани у случају потребе могли краћим путем да дођу у помоћ Аргосу.[3] Када је Аргос заузео Епидаур Спарта је морала да интервенише, јер је Спарта губила доминацију на Пелопонезу. Током 418. пре Христа спартански краљ Агис II сакупио је велику војску и вештим маневрима опколио је аргивску војску. Иако је тада могао да их победи и покори Агис II је тада склопио споразум са Аргивцима.[4] Након тога аргивски савезници су освојили Орохомен. Спартанци су били веома љути због пропуштене прилика коју Агис II није искористио, па су намеравали да му сруше кућу и казне га са 100.000 драхми.[5] Агис је обећао да ће се искупити. Спартански ефори су донели одлуку да краљ Агис не сме да доноси одлуку без десет саветника, које су му поставили.[6]

Аргос напада Тегеју Уреди

Током 418. пре Христа Аргивци и њихови савезници кренули са на Тегеју. Тегеја је била веома значајна, јер је контролисала улаз у Лаконију. За Спарту би било веома опасно када би непријатељи контролисали Тегеју, јер тада не би могли да уопште крену у друге делове Пелопонеза. Заузимање Тегеје би окончало Пелопонески савез.

Агис је кренуо са целом спартанском војском, са свима који су могли да се боре. Код Тегеје су му се придружили савезници из Аркадије, а послао је и курире и осталим савезницима Коринту, Беотији, Фокиди и Локриди. Северна војска није могла тако брзо да стигне, јер ниису очекивали позив, а морали су и да пређу преко непријатељске територије. У целини Спарта и њени савезници сакупили су 9.000 хоплита. Када је стигао и осигурао Тегеју нападао је територију Мантинеје.

Између Аргоса и Мантинеје и Елејана дошло је до препирке, па су Елејани су одлучили да нападну Лепреј, спорни град на граници са Спартом. [7] Елејани су повукли свој контингент од 3.000 хоплита. Агис је због тога послао шестину своје војске, најмлађе и најстарије хоплите да бране саму Спарту у случају напада.

Пред битку Уреди

Агис II је могао да сачека унутар зидина да му стигну северни савезници, али због тога што је раније био дискредитован он је пустошио територију Мантинеје. Правио им је штету плавећи територију Мантинеје настојећи да намами Аргивце да сиђу са брежуљака и да са њима започне битку у равници.[8] Аргивска војска је почела да оптужује своје војсковође да не нападају Спартанце и да су издајници. Аргивске војсковође су онда своју војску повели са брежуљака у равницу насупрот Спартанцима.[9]

Почетни распоред снагаУреди

Лево крило спартанске војске чинили су Скирићани (елитни део војске) и Брасидини ветерани.[10] Центар су чинили Спартанци,Аркађани, Херејанци и Манељани. [11] На десном крилу били су Тегејани и мало Лакадемоњана. Коњаници су били на оба крила. Код противничке војске десно крило су држали Мантинејани. Уз њих су били Аркађани, 1000 изабраних Аргиваца, остали Аргивци, а иза њих Клеоњани и Орнејаћани. Атињани су били на крајњем левом крилу, а са њима и атинска коњица.[12] Тукидид није знао тачне бројеве на свакој страни, али Доналд Каган процењује се да је било 9.000 војника на спартанској страни, а око 8.000 на аргивској страни.

Битка Уреди

Када је почела битка свака страна почела је својим десним крилом наткриљавати противничко лево крило. Пошто се Агис бојао да Мантинејани не опколе његово лево крило, па је наредио Скирићанима и Брасидиним ветеранима да се рашире и изравнају са Мантинејанима, а да насталу празнину попуне две чете са деснога крила.[13] Пошто је то јавио касно заповедници две чете са деснога крила одбили су да изврше наређење. Скирићани су морали поново да се врате на старо место. Десно мантинејско крило натерало је у бег Скирићане и Брасидине ветеране.[14]

У средини, где је био краљ Агис и његова гарда Спартанци су победили и Атињане и Аркађане потукли до ногу.[15] Истовремено је десно спартанско и тегејско крило почело да окружује Атињане. Претила им је опасност да буду окружени. Тада је Агид наредио да се војска помакне према левој страни, где су Спартанци губили. Тада су Атињани могли да се повуку, а спартанска војска се окренула према левом крилу, где су Мантинејани и Аргивци побеђивали. Тада се аргивско десно крило дало у бег.

Губици Уреди

Погинуло је 1.100 војника на аргивској страни( 700 Аргивца,Орнејаћана и Клеоњана, 200 Мантинејана, 200 Атињана. Спартанци су изгубили 300 војника. Погинула си и двојица војсковођа Никострат и Лахеј.

ПоследицеУреди

Спарта је послала изасланство у Аргос и Аргивци су прихватили мировни споразум по коме ће:

  • склопити 50 годишњи савез са Спартом
  • раскинути савез са Атином и Елејом
  • изаћи из Епидаура и срушити зид
  • ако Атина не преда Епидаур тада ће их заједнички напасти
  • предати Орохомен и таоце

Након тога Спарта је успоставила олигархијску власт у Сикиону и Аргосу.Победом Спарте у тој бици демократски савез државица Пелопонеза је разбијен те већина његових чланова се враћа у Пелопонески савез. Спарта се спасава од стратешког пораза и поново успоставља доминацију на Пелопонезу. Спарта и Аргос су потписали мир на 50 година, а Аргос је постао спартански савезник.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Тукидид 5.47
  2. Тукидид 5.48
  3. Тукидид 5.53
  4. Тукидид 5.60
  5. Тукидид 5.63
  6. Тукидид 5.63
  7. Тукидид 5.62
  8. Тукидид 5.65
  9. Тукидид 5.65
  10. Тукидид 5.67
  11. Тукидид 5.67
  12. Тукидид 5.67
  13. Тукидид 5.71
  14. Тукидид 5.72
  15. Тукидид 5.72

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.