FANDOM


Битка код Магнезије одиграла се за време Римско-сиријскога рата децембра 190. пре Христа код Магнезије на Сипилу у Лидији између селеукидске војске под заповедништвом Антиоха III Великога с једне стране и римске и пергамске војске под заповедништвом Луција Сципиона Азијатика са друге стране. Сципиону Азијатику у бици је помагао његов много познатији брат Сципион Африканац и пергамски краљ Еумен II. Битка се окончала одлучном римском победом и престанком мешања Селеукида у догађаје у Грчкој. Миром у Апамеји Селеукидско царство је изгубило територије у Малој Азији, а граница је успостављена на планинама Таур. Римска република је проширила своју хегемонију и на подручје Мале Азије.

Magnezija.png

Подручје Мале Азије, где се одиграла битка код Магнезије на Сипилу

УводУреди

Антиох III Велики је на потицај Етолскога савеза извршио 192. пре Христа инвазију Грчке са 10.500 војника. Међутим након пораза против бројчано надмоћније римске војске у бици код Термопила 191. пре Христа повукао се у Малу Азију. Римска копнена војска кренула је 190. пре Христа против Антиоха преко Македоније и Тракије под командом конзула Луција Корнелија Сципиона, кога је као легат пратио његовог много познатији брат Сципион Африканац. Пре доласка римске копнене војске Антиох Велики је евакуисао Лисимахију и своје поседе у Европи, тј. на Тракији и Херсонезу. Римска морнарица је уз подршку Родоса и пергамскога краља Еумена II успела да изманеврише и победи селеукидску морнарицу, што је омогућило римској копненој војсци да неометано преко Хелеспонта пређе у Малу Азију. Римска војска нашла се на Хелеспонту тек у новембру 190. пре Христа.

Пред битку Уреди

Антиохова војска најпре се улогорила код Тјатире.[1]Био је то погодан положај, одакле је могао да заустави римско напредовање дуж обале, али и напредовање преко територије римскога савезника Пергама. Када је римска војска прошла Елеју Антиох је успоставио логор код Магнезије на Сипулу јужно од реке Фригије. Ту је блокирао пут према селеукидској поморској бази у Ефезу, али и пут према Сарду. Римска војска се наишавши на непријатеља улогорила са друге стране Фригије на око 6 км од непријатеља.[2] Ту је дошло до првога сукоба римске претходнице са 1.000 селеукидских коњаника, који се окончао поразом селеукидске коњице.[3] Трећега дана након тога римска војска је успела да пређе реку и успостави логор на истој страни реке, где је био Антиохов логор. Током постављања логора уследила је чарка, а онда четири дана ниједна војска није излазила у сусрет друге.[4] Пети дан римска војска је изашла на отворено поље упутивши изазов Антиоху, на који се он није одазвао.

407px-Antiochos III.jpg

Антиох III Велики

Бројно стање и почетни распоред римске војске Уреди

Римљани су имали две римске и две савезничке легије, свака са по 5.000 војника.[5] Римске легије распоређене су у центру, а латинске легије на крилима. На десном крилу била је Еуменова војска заједно са Ахајцима, а било их је 3.000.[6] Иза њих било је 3.000 коњаника, укључујући 800 Еуменових коњаника.[7] Поред тога било је и 500 тралијских и 500 критских коњаника. Са леве стране налазила се река тако да су ту била распоређена само 4 ескадрона коњице. На левој страни распоређено је 2.000 Македонаца и Трачана, који су чували логор. 16 слонова је било распоређено иза тријара, али они нису могли да се носе са Антиоховим индијским слоновима, којих је било 54. Римска војска је дакле према Ливију укупно имала око 30.000 војника. Међутим према Грајнгеровим модерним проценама имала је укупно око 50.000 војника.[8] Према Грајнгеру две римске легије биле су ојачане са 5.000 добровољаца и 7.000 додатних регрута, а на сличан начин ојачане су и савезничке легије.[9]

Бројно стање и почетни распоред Антиохове војскеУреди

Антиохова војска је била сакупљена од разних нација и била је шаролика. Било је 16.000 пешака македонске фаланге и они су формирали центар.[10] Њихов предњи део подељен је на 10 делова, а између свакога дела била су по 2 слона. Десно од фаланге је било 1.500 Галаћана, а затим 3.000 тешких коњаника катафракта. Поред њих је 1.000 коњаника пратилаца. Иза њих било је 16 слонова. Линију је настављало 10.000 Сребрених штитова, који су чинило најелитнији део Антиохове војске. После њих распоређено је 1.200 Даха (стрелаца са коња), затим 3.000 војника лаке пешадије, пола Крићана, пола Трала. Иза њих је било 2.500 Мизијских стрелаца, а на крају линије критски праћкаши и елимејски стрелци. На левој страни било је 1.500 Галаћана, 2.000 Каподочана, 2.700 разних војника, 3.000 тешких коњаника катафракта и краљева особна коњица 1.000 коњаника пратилаца. Испред су кочије са срповима и камиле са арапским стрелцима. Иза њих Тарентинци, 2.500 галаћанских коњаника, 1.000 регрута Крићана, 1.500 Каријаца и Киликијаца и 1.500 Трала, 4.000 цетрата, Писидијаца, Памфилијаца и Лидијаца, осталих и 16 слонова. Антиохова војска је према Ливију бројала 60.000 пешака и 12.000 коњаника.[11] Према модерним Грајнгеровим проценама Антиохова војска била је много мања и имала је 33.000 пешака и око 12.000 коњаника.[12]

Заповедништва Уреди

Антиох Велики је командовао десним крилом на коме су били тешки коњаници -катафракти. Левим крилом командовао је његов син Селеук IV Филопатор, заједно са његовим нећаком Антипатром.[13] Центром у коме је била македонска фаланга командовали су Зеуксид и Минион.[14] Римском војском командовао је према Ливију Луције Корнелије Сципион Азијатик, а постоји и мало вероватна верзија, којиу помињу Апијан и Плутарх да је ефективну команду имао Гнеј Домиције Ахенобарб.[15] Краљ Пергама Еумен II командовао је коњицом на римском десном крилу, насупрот Селеука IV.

Одлука о бици Уреди

Конзул Луције Корнелије Сципион је желео да започне битку пре него што започне јача зима. [16] Што је дуље чекао све је више имао проблема са снабдевањем огромне војске, која се налазила на непријатељској територији. Селеукидска војска је имала много боље снабдевање, јер се налазила на својој територији. У Антиоховом интересу је било да одлаже битку. Долазак зиме је за римску војску значио да или морају да бораве под шаторима, или да иду на зимовање на пријатељску територију, а то би онда одложило битку за идућу сезону и нове конзуле.[17] Луције Сципион је због тога морао да започне битку. Пред битку дигла се измаглица, а онда је и пала киша, која је све смочила.[18] Било је то много неповољнија околност за селеукидску војску, јер је влага ометала лукове, односно стрелце и праћкаше, којих је било више у селеукидској војсци.[19] Осим тога била је слаба видљивост, што је ометало дужу селеукидску линију, па се из центра нису могла видети крила.

Битка Уреди

Према Апијану и Ливију битка је започела на селеукидском левом крилу неуспелим нападом борних кочија са срповима.[20] Еумен II је добро био упознат са опасним кочијама, па је зато наредио критским стрелцима, праћкашима и бацачима копља да заједно са делом коњице одјуре напред у лабавом поретку и испале много пројектила на коње одједном са свих страна.[21] Коњи су од мноштва пројектила били тако добро преплашени, да су почели да дивљају, као да су без узда. Помоћна војска, која се налазила иза кочија била је деморализована паником и метежом, који су изазвале бојне кочије, па су почели да беже и изложили су тако целу линију до катафракта. Након тога у напад је кренула Еуменова коњица са римскога деснога крила и потпуно разбила већ деморализовано селеукидско лево крило.[22] Док је римска коњица нападала селеукидско лево крило за то време је Антиох успешно извео напад на селеукидском десном крилу. Разбијени делови селеукидскога левога крила изазвали су својим повлачењем неред и у деловима фаланге. Док се разбијао поредак римска војска је нападала. Унутар фаланге на правилним размацима налазили су се слонови, а фаланга је покушала да се извуче са бојнога поља у правилном поретку, са копљима усмеренима на све стране. Међутим напад стрелаца успаничио је слонове, који су онда разбили фалангу и уследио је слом.

Битка на десном крилу Уреди

На десном селеукидском крилу тешка коњица (катафракти), заједно са коњаницима пратиоцима чинила је ударну коњичку снагу, од укупно 4.000 коњаника. Напали су савезничку пешадију, која се налазила насупрот њих. Коњица је извршила пробој кроз непријатељску пешадију, а неорганизовану масу потиснула је до римскога логора. Логором је командовао Марко Емилије Лепид Млађи, а одлучним наређењима да се не пусте бегунци у логор натерао их је да се врате у битку.[23] У логору је имао 2.000 војника, а притекао му је у помоћ и Атал II, који је на десном крилу потиснуо непријатеља. Одлучним отпором спасили су логор, а Антиох Велики је био присиљен да се повуче, јер му је војска изгубила и на другом крилу и у центру.

Губици Уреди

У бици је према античким изворима погинуло или заробљено 55.000 селеукидских војника и само 350 римских војника.[24] Међутим према Грајнгеровим проценама погинуло је 10.000 селукидских војника и 5.000 римских војника.[25]

778px-Treaty of Apamea.png

Споразум из Апамеје 188. пре Христа

Последице Уреди

Антиох Велики је након пораза побегао до Сарда, а онда до Апамеје. Градови Мале Азије су након пораза почели да се предају Римљанима. Антиох је тражио преговоре о миру. Према мировном споразуму из Апамеје био је присиљен да:

  • евакуише све територије западно од Таур планина
  • плати 15.000 таланата, 3.000 одмах и 12.000 у 12 годишњих рата
  • да преда Тоанта, Ханибала, Мнасилоха, Филона и Еубулида.

Услови мировнога споразума представљали су велики финансијски терет за Селеукидско царство, па је Антиох Велики био присиљен да пљачка храмове. Римљани су након тога предали велики део Мале Азије свом савезнику Еумену II. Римљани су проширили своју хегемонију на источну обалу Медитерана, али римска моћ је још увек била индиректна, преко савезничких клијентских држава.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 37.37
  2. Ливије 37.38
  3. Ливије 37.38
  4. Ливије 37.38
  5. Ливије 37.39
  6. Ливије 37.39
  7. Ливије 37.39
  8. Грајнгер, стр. 321
  9. Грајнгер, стр. 322
  10. Ливије 37.40
  11. Ливије 37.37
  12. Грајнгер, стр. 322
  13. Ливије 37.41
  14. Ливије 37.41
  15. Апијан Сиријски ратови 30
  16. Ливије 37.39
  17. Ливије 37.39
  18. Ливије 37.41
  19. Ливије 37.41
  20. Ливије 37.41
  21. Ливије 37.41
  22. Ливије 37.42
  23. Ливије 37.43
  24. Ливије 37.44
  25. Грајнгер, стр. 328

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.