FANDOM


Битка код Липара
Део Први пунски рат
Aeolian Islands map
Липарска острва
Време: 260. пре Христа
Локација: Липарска острва код Сицилије
Резултат: Победа Картагине
Сукобљене стране
Картагина Римска република
Заповедници
Бод
Ханибал Гискон
Гнеј Корнелије Сципион
Јачина
око 20 бродова око 17 бродова
Губици
непознато заробљени сви бродови


Битка код Липара била је поморска битка између Картагине и Римске Републике за време Првога пунскога рата. Битка се одиграла 260. пре Христа крај Липарских острва. У бици су победили Картагињани заробивши у заседи све римске бродове.


Поморска надмоћ КартагинеУреди

Након победе у бици код Агригента Римљани су освојили велики део Сицилије. Многи градови су прешли на страну победника.[1] Међутим Картагина је била поморска сила без премца у западном Медитерану, па је користила поморску надмоћ и многи обални градови су прешли на страну Картагине.[2] Поред тога пустошили су италијанску обалу.[3]

Римљани граде флоту Уреди

Због свега тога ситуација је била нерешена. Римљани нису могли без флоте да освајају обалне градове. Могли су да траже компромис, али империјалистичке амбиције Рима да се освоји Сицилија могле су се остварити само градњом јаке флоте.[4] Римљани су одлучили по први пут да изграде флоту, да би могли да се супроставе Картагини. Изградили су флоту од 120 бродова, од чега је било 100 пентера и 20 трирема.[5] Римски бродоградитељи нису имали искуства у градњи ратних бродова. Рим је до тада користио само савезничке бродове и посаде. Римљани су по узору на картагињанску пентеру (квинкверему) са 5 редова весала направили копију.[6] Ту причу многи су прихватали са скепсом, све док недавно нису крај Сицилије нађени остаци картагињанскога брода.[7] Римљани нису имали ни посада обучених за такве бродове, па су морали да спроводе и обуку.[8]

Битка Уреди

За команданта поморских снага одређен је конзул Гнеј Корнелије Сципион Асина. Сципион је кренуо преко Месинског мореуза само са 17 бродова, колико је до тада било опремљено.[9] Док је Сципион пловио са малом флотом добио је информацију да гарнизон на Липарским острвима има намеру да пређе на страну Римљана. Према Зонари радило се о картагињанској подвали.[10] Сципион није могао да одоли таквом искушењу да заузме важан град без борбе. Због тога је отпловио према Липарима. Ханибал Гискон је чуо за римску флоту, па је послао картагињанскога сенатора Бода са 20 бродова.[11] Бодо је ноћу дошао до Липара и затворио је римску флоту у луци у Липару. Посаде римских бродова су се повукле на копно, а у паници која је настала Гнеј Корнелије Сципион се предао.[12] Према Зонари Сципион није хтео да се преда, па га је Боде звао на преговоре и заробио га, а онда су се остали морнари лако предали.[13] Због свега тога Гнеј Коренелије Сципион је касније добио надимак Асина, тј магарац. Полибије је помињао и да су га лоше саветовали да се преда.[14]

ПослеУреди

Убрзо након тога пораза конзул Гај Дулије је победио у бици код Мила и то је била прва римска поморска победа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.20
  2. Полибије 1.20
  3. Полибије 1.20
  4. Scullard стр. 548
  5. Полибије 1.20
  6. Полибије 1.20
  7. Scullard стр. 549
  8. Полибије 1.21
  9. Полибије 1.21
  10. Зонара 8.10
  11. Полибије 1.21
  12. Полибије 1.21
  13. Зонара 8.10
  14. Полибије 8.35