FANDOM


Битка код Лилибеја
Део Други пунски рат
Lilibej.jpg

Битка код Лилибеја
Време: лето 218. пре Христа
Локација: крај Марсале, Сицилија
Резултат: Победа Рима
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Марко Амелије, претор Сицилије
Јачина
20 бродова 35 пентера
Губици
непознато 7 заробљених бродова

Битка код Лилибеја одиграла се 218. пре Христа крај Лилибеја (данас Марсала) на западној обали Сицилије између римске и картагињанске морнарице. Била је то прва поморска битка током Другога пунскога рата. Картагињани су послали 35 ратних бродова са циљем да пустоше обалу Сицилије, почевши од Лилибаја. Хијерон II од Сиракузе је на време упозорио Римљане на долазак непријатељске флоте, па су Римљани имали довољно времена да пресретну картагињанску флоту и да заробе неколико бродова.

Увод Уреди

Картагина је изгубила Сицилију током Првога пунскога рата. Морала је да плаћа велику ратну одштету Римској републику. Римска република је након Најамничкога рата заузела и Сардинију. Хамилкар Барка, Хасдрубал Лепи и Ханибал освојили су велики део Иберије (Шпаније) и захваљујући богатству новоосвојених територија обновили су од 237. пре Христа до 218. пре Христа војну моћ и богатство Картагине. На потицај Масилије ( Марсеља ) Рим је 226. пре Христа са Хасдрубалом Лепим потписао споразум по коме је Ебро постао северна граница картагињанске империје. Град Сагунт је још пре тога споразума постао римски савезник.

Почетак рата Рима и КартагинеУреди

Ханибалови иберски савезници сукобили су се са Сагунтом, па су Римљани након тога упозоравали Ханибала да не би смео да интервенише, пошто се ради о римском савезнику. Ханибал је ипак напао Сагунт, што је било повод за Други пунски рат. Ханибал Барка је напао, опседао и коначно заузео Сагунт 219. пре Христа. Рим је био прогласио Сагунт својим савезником, али током осмомесечне опсаде није ништа подузео да га ослободи опсаде. Римски Сенат објавио је рат Картагини након пада Сагунта.

Римске припремеУреди

Римска морнарица била је мобилизирана 219. пре Христа због Другога илирскога рата. Сакупили су 220 пентера.[1] Публије Корнелије Сципион мобилизирао је 5 легија ( 8.600 римских и 15.600 савезничких војника ) и требао је да отплови за Иберију са 60 транспортних бродова.[2] У то време галска племена Боји и Инсубри напали су римске колоније Плацентију и Кремону, па су колонисти побегли у Мутину. Гали су након тога опседали Мутину. Луције Манлије Вулсон је добио две римске и две савезничке легије и кренуо је из Ариминија према Цисалпинској Галији. Гали су му успут убили 1.200 војника у две заседе. Иако је успео да Мутину ослободи опсаде цела његова војска нашла се под лабавом опсадом Гала неколико километара од Мутине. Римски Сенат је због тога једну од Сципионових легија послао у помоћ Вулсону крај Мутине.[3] Сципион је онда био присиљен да регрутује нову војску уместо оне послане у Цисалпинску Галију.[4] Морао је да одложи пут у Иберију до септембра 218. пре Христа. Конзул Тиберије Семпроније Лонг добио је 8.600 римских и 17.800 савезничких војника[5] са упутством да отплови у Африку уз пратњу 160 бојних бродова.[6] Семпроније је најпре отпловио за Сицилију, где је требао да припреми инвазију Африке.

Пунске припремеУреди

Ханибал је након опсаде Сагунта послао војску на зимовање. Када се војска поново окупила у пролеће 218. пре Христа послао је 20.000 војника у Африку, а 15.000 војника и 21 слона оставио је у Иберији под заповедништвом Хасдрубала Барке. Ханибал је према Италији кренуо са 90.000 војника и 12.000 коњаника.[7] Војску је поделио на три дела. Прешао је реку Ебро и након двомесечне кампање покорио је иберска племене Илергета, Бергуса и Аусетана на подручју између Пиринеја и река Ебро и Сикле. У Иберији ( Шпанији) било је 50 картагињанских ратних бродова, који су остали у шпанским водама. Картагина је мобилизирала 55 ратних бродова за нападе на Италију и Сицилију.

Пред битку Уреди

Картагињанска морнарица је кренула према Сицилији са 20 пентера на којима је било 1.000 војника.[8] Прва група бродова напала је Липарска острва, а друга група од осам бродова напала је Вулканска острва, али олуја их је одувала са курса према Месинском мореузу.[9] Сиракушка морнарица, која се тада налазила у Месини успела је да зароби 3 брода, који су се предали без отпора. Од заробљене посаде Сиракужани су сазнали да Картагињани намеравају да нападну Лилибај и да су поред 20 бродова још 35 бродова на путу за Сицилију.[10] У Месини се налазио и Хијерон II, који је ту очекивао долазак Тиберија Семпронија Лонга. Он је о предстојећем картагињанскоме нападу упозорио римскога претора Марка Амелија.[11]

БиткаУреди

Картагињанска флота била је ометена невременом, па су морали да чекају. Римљани су имали само 20 спремних бродова у Лилибају, али претор је након обавештења да ће доћи до пунскога напада добро припремио бродове и на њих укрцао римске легионаре.[12] Поред тога свуда дуж обале поставио је осматраче да би одмах дали сигнал чим се појаве непријатељски бродови. Картагињани су сачекали на Егатским острвима и одатле су запловили по месечини, намеравајући да се код Лилибеја појаве у зору.[13] Римски осматрачи уочили су их пре доласка у луку. Римска флота је одмах испловила, па су се обе стране припремиле за битку. Картагињани су имали више бродова, али римски бродови су имали много више војске. Пошто су се појединачно због већега броја војника осећали јачим, римски бродови су покушали да се приближе картагињанским и да уђе у блиску борбу прса о прса. Међутим картагињански су покушавали да их избегну, да изманевришу и да их по могућности ударе прамцем.[14] У метежу Римљани су успели да се пребаце на део непријатељске флоте. Заробили су седам бродова и 1.700 чланова посаде.[15] Преостали картагињански бродови су побегли. Само је један римски брод био оштећен.

После битке Уреди

Римљани су том битком успели да спрече успостављање картагињанске базе на Сицилији. Убрзо после тога на Сицилију је стигао конзул Тиберије Семпроније Лонг са војском и флотом. Одатле је отпловио на Малту, коју је заузео и заробио 2.000 непријатељских војника.[16] Заробио је и пунског команданта на Малти Хамилкара Гискона. После тога кренуо је да пресретне картагињански поморски контингент, који је нападао Вулканска острва. Мањи картагињански контингент нападао је римску територију око Виба у Брутију. Након римскога пораза у бици код Тицина Сенат је позвао Тиберија Семпронија да помогне Сципиону. Семпроније је оставио 50 бродова у Лилибају и 25 у Брутију, а војску је послао копном и морем до Ариминија.[17]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 21.17
  2. Ливије 21.17
  3. Ливије 21.26
  4. Ливије 21.26
  5. Ливије 21.17
  6. Полибије 3.41
  7. Полибије 3.35
  8. Ливије 21.49
  9. Ливије 21.49
  10. Ливије 21.49
  11. Ливије 21.49
  12. Ливије 21.49
  13. Ливије 21.49
  14. Ливије 21.50
  15. Ливије 21.50
  16. Ливије 21.51
  17. Ливије 21.51

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.