FANDOM


Битка код Киносеме
Део Пелопонески рат
Kinosema.png
Битка код Киносеме
Време: 411. пре Христа
Локација: крај Киносеме,Хелеспонт
Резултат: Победа Атине
Сукобљене стране
Атина Спарта
Заповедници
Тразибул
Тразил
Миндар
Јачина
76 бродова 86 бродова
Губици
15 бродова 21 брод

Битка код Киносеме одиграла се 411. пре Христа на Хелеспонту за време Пелопонеског рата. Атинска флота под командом Тразибула и Тразила победила је бројчано надмоћнију спартанску флоту. Та победа је имала велики значај, јер се десила у време када се у Атини десио олигархијски преврат 411. пре Христа и тада је атински пораз могао значити крај рата. Након тога атинска флота је победила у још две битке и уклонила је опасност од блокаде снабдевања житом са Црног мора.

УводУреди

Након пропасти Сицилијанске експедиције Атина је била у очајном положају са све непоузданијим савезницима. Мала спартанска флота уз савете и помоћ Алкибијада охрабрила је побуну јонских градова, који су били атински савезници.[1] Након побуне кључног града Милета, персијски сатрап Тисаферн је склопио савез са Спартом.[2] Спартанци нису били одлучни да се супроставе атинској флоти, па су Атињани успели да поврате неколико градова и да опседају Хиос током 412. пре Христа.[3]

Међутим током 411. пре Христа избиле су побуне на Родосу и Еубеји, а осим тога Пелопонежани су освојили Абидос и Лампсак на Хелеспонту. Такав развој догађаја присилио је Атињане да распрше и разделе своју војску да би се суочавали са претњама на разним странама. Спартанска флота је услед тога могла слободно да се креће Егејским морем, па је искористила своју нагло стечену надмоћ. Спартанска флота је одблокирала Хиос и блокирала је атинску флоту у Самосу.[4]

Атињани су повукли своје бродове са Хелеспонта да би поново успоставили надмоћ у Егејском мору, али на тај начин умањили су своју моћ на Хелеспонту, па су се Спарти отворила врата за рат на Хелеспонту. Крајем јула спартански заповедник Клеарх покушао је са 40 бродова да прође оред атинске флоте на Хелеспонту, али олуја га је спречила. Убрзо након тога Хелиакс је са 10 бродова дошао до Хелеспонта и подстакао је побуне у Византију, Халкедону и другим значајним градовима.[5]

Неколико месеци касније нови спартански наварх Миндар закључио је да му сатрап Фарнабаз обећава више од сатрапа Тисаферна у Јонији,[6] па је са целом флотом прошао крај Атињана. Придружили су му се бродови Пелопонежана, који су већ раније дејствовали на Хелеспонту, па су успоставили базу у Абидосу. Мала атинска флота, која се налазила у Сесту побегла је тада на Имброс и Лемнос, претрпивши извесне губитке током бега.[7]

БиткаУреди

Са значајном спартанском флотом на Хелеспонту угрожени су били кључни трговачки пут и снабдевање Атине житом са Црног мора. Због тога атинска флота није имала много избора, него да следи Миндара.[8] Тразибул је преузео врховно заповедништво над целом атинском флотом и усидрио се у Елеунту, на врху Галипољског полуострва. Ту се атинска флота пет дана припремала за поморску битку. Допремили су ту и бродове са Имбра, који су били умакли Миндару. Пелопонежани су имали 86 бродова, а Атињани 76 бродова.[9] Атињани су пловили уз саму обалу према Сесту поредавши један брод за другим. Када су их Пелопонежани угледали и они су кренули против њих из Абидоса.[10] Када је постало јасно да ће доћи до битке Атињани су почели да растежу свој бојни поредак са 76 бродова, а Пелопонежани са 86 бродова.[11] Код Атињана Тразил је био на левом крилу, а Тразибул на десном.[12] Код Пелопонежана на десном крилу су били Сиракужани, а на левом Миндар са најбржим бродовима.[13] Пелопонежани су журили да први уђу у битку, па су своје лево крило растегли далеко ван атинског десног крила са планом да их затворе, да не би могли да исплове.[14] Намера им је била и да их у средини потисну према копну, које није било далеко. Када су Атињани уочили да је план противника да их затвори они су почели да протежу свој бојни ред и натпловили су их.[15] Лево крило је тако прошло рт, који се звао Киносема. Атињани су сада у средини имали слабе и размакнуте бродове, јер и у битку су ушли са мање бродова.

Пелопонежани су напали средину и потиснули су атинске бродове према копну.[16] После тога су се искрцали, јер су били у предности. Атинском центру нису могли да помогну ни лево ни десно крило. Тразилови бродови на левом крилу нису могли да виде што се дешава због рта Киносеме, а и Сиракужани су их спречавали.[17] Тразибулови бродови на десном крилу су били под великим притиском мноштва бродова.[18] Међутим Пелопонежани су почели да се понашају као победници и почели су да појединачно гањају сад један сад други брод[19]. Због тога је наступио неред у пелопонежанском поретку. Када је то Тразибул приметио он је одустао од растезања крила и одмах је ударио на бродове Пелопонежана и натерао их је у бег[20]. Затим су напали распршене бродове непријатеља и пошто су били ван бојног поретка лако су их натерали у бег. На десној страни Сиракужани су и сами били узмакли пред Тразиловим бродовима. Када су видели да остали беже он су се још јаче дали у бег. Пелопонежани су побегли према реци Пидију, а касније у Абидос.[21] Атињани нису заробили много бродова, јер је Хелеспонт узак, па непријатељски бродови нису имали дуг пут до сигурности. Атињани су заробили 21 брод, а сами су изгубили 15 бродова[22] Пелопонежани су се вратили у Абидос, а Атињани су прославили победу, која им је много значила и дошла је у прави час, када су већ изгубили сигурност. Атињани су повратили самопоуздање након тешких претходних пораза и недаћа.

Након биткеУреди

Након битке Атињани су поправили бродове у Сесту и четвртог дана су запловили према Кизику,[23] који се био одметнуо. Најпре су напали осам бродова из Византија и заробили их. Кизик су лако освојили, јер је био неутврђен.[24] Историчар Доналд Каган је истакао да је та победа имала велики ефекат на Атињане. Атињани тада нису имали средстава да граде нову флоту и да су били поражени изгубили би не само битку него и рат. Та победа омогућила им је да наставе рат и да се надају и укупној победи у том рату.[25]

ЛитератураУреди

  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић ,Admiral Books , Београд 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Доналд Каган The Peloponnesian War (Penguin Books, 2003). ISBN 0-670-03211-5

РеференцеУреди

  1. Тукидид 8.14-17
  2. Тукидид 8.17-18
  3. Kagan, The Peloponnesian War, 340-354
  4. Kagan, The Peloponnesian War, 359
  5. Тукидид 8.80
  6. Тукидид 8.99
  7. Тукидид 8.101-103
  8. Kagan, The Peloponnesian War, 404
  9. Тукидид 8.103-104
  10. Тукидид 8.104
  11. Тукидид 8.104
  12. Тукидид 8.104
  13. Тукидид 8.104
  14. Тукидид 8.104
  15. Тукидид 8.104
  16. Тукидид 8.105
  17. Тукидид 8.105
  18. Тукидид 8.105
  19. Тукидид 8.105
  20. Тукидид 8.105
  21. Тукидид 8.106
  22. Тукидид 8.106
  23. Тукидид 8.107
  24. Тукидид 8.107
  25. Kagan, The Peloponnesian War, 406

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.