FANDOM


Битка код Егоспотама
Део Пелопонески рат
Egospotam.jpg
Битка код Егоспотама
Време: 405. пре Христа
Локација: Егоспотам, Хелеспонт
Резултат: Одлучна победа Спарте
Атина под опсадом се предаје

Крај Пелопонеског рата

Сукобљене стране
Спарта
Пелопонески савез
Коринт
Атина
Делски савез
Заповедници
Лисандар Конон
Филокле
Јачина
180 бродова 170 бродова
Губици
минимално 150 бродова
3.000 убијених заробљеника


Битка код Егоспотама била је последња велика битка Пелопонеског рата, а одиграла се 405. пре Христа. У поморској бици спартанска морнарица под заповедништвом Лисандра потпуно је уништила атинску морнарицу. Атина је изгубила контролу над морем, па је Спарта спречила снабдевање Атине житом. Атина је била присиљена да капитулира, па се окончао Пелопонески рат.

Лисандабдрова обнова флоте Уреди

Након спартанског пораза у бици код Аргинуских острва и погибије наварха Каликратиде Лисандар је поново заповедао спартанском флотом.[1] Пошто по спартанским законима није опет могао да буде именован као адмирал (наварх) прогласили су га вицеадмиралом,[2] али се подразумевало да он доноси одлуке, а не адмирал. Једна од Лисандрових предности било је пријатељство са персијским сатрапом и краљевим сином Киром Млађим, који је раније финансијски помагао Лисандру у кога је имао пуно поверење. Кир Млађи је поново финансијски помогао Лисандру омогућујући му да поново изгради спартанску флоту, која је била преполовљена након Битке код Аргинуских острва.[3] У лисандра је имао толико поверење да га је једном именовао сатрапом и поверио му благајну целе персијске сатрапије.[4] Било је то када је краљ Дарије II звао Кира Млађега у Сузу. Кир Млађи је знао да Лисандар неће проневерити новац.

Лисандров поход Уреди

Када је обновио спартанску флоту Лисандар је кренуо у поход. Одмах је заузео неколико атинских градова и нападао је бројна острва.[5] Ипак није могао да се креће северније до Хелеспонта, јер га је онемогућавала атинска флота, која се налазила код Самоса. Да би скренуо пажњу атинске флоте одлучио је да напада на местима ближе самој Атини.[6] Напао је Егину, Саламину и чак се искрцао у Атици. Атинска флота је због тога кренула за њим, што му је омогућило да их обмане и оплови око њих и домогне се Хелеспонта. Успоставио је базу у Абидосу.[7] Одатле је нападао стратешки значајни Лампсак,[8] одакле је био отворен пут према Босфору и стварала се могућност да Лисандар блокира трговачке путеве, којима се Атина снабдевала житом. Атињани су већину жита добијали из региона Црног мора, па су морали да одмах реагују, да би избегли глад.

Атински одговорУреди

Атинска флота кренула је према Хелеспонту и успоставила је базу у Сесту. Међутим пошто су настојали да буду близу Лисандра успоставили су логор на плажама ближе Лампсаку на месту званом Егоспотам.[9] Та локација није била добра, јер није било луке, а било је и отежано снабдевање. Међутим упркос недостатцима то место је одабрано првенствено због тога што је било близу спартанске флоте. Свакога дана атинска флота би излазила у борбеном распореду и чекала би пред луком у Лампасаку изазивајући Лисандра на битку. Пошто спартанска флота не би изашла у бој атинска флота би се враћала у своју базу.[10]

Алкибијад покушава да се укључиУреди

Алкибијад је живео на Хелеспонту у једном оближњем дворцу. Дошао је до атинских генерала и саветовао их је да преместе флоту у сигурнију базу у Сест.[11] Рекао им је да је место, које су одабрали неповољно, јер нема луку. Осим тога Алкибијад је тражио да њега укључе међу заповеднике, што би им омогућило да добију подршку неколико околних трачких краљева.[12] Генерали нису послушали његове савете, а одбили су и његову помоћ, па се Алкибијад вратио кући.[13]

БиткаУреди

Постоје два описа битке код Егоспотама. Први опис је од Диодора са Сицилије. Тога дана главнокомандујући атински генерал био је Филокле и он је испловио. Кренуо је са 30 бродова, а осталима је наредио да га прате.[14] Изгледа да је атинска стратегија била слична стратегији битке код Кизика. Мањим делом флоте привукли би удар целе пелопонеске флоте, а онда би се у битку изненадним ударом укључио остатак атинске флоте. Међутим догодило се да је спартанска флота одмах победила мањи део атинске флоте, а остатак атинске флоте затекли су неспреман на плажама. Други опис битке је од Ксенофонта. Цела атинска флота испловила је као што је и иначе чинила претходних дана. Спартанска флота је остала у луци и није им изашла у сусрет. Када су се Атињани вратили у свој логор војска се распршила тражећи храну. Лисандрова флота је тада испловила и заробила је целу атинску флоту на плажи.[15] Плутархов опис је сличан Ксенофонтовом. Лисандар је први дан наредио својим морнарима да се ујутро укрцају на бродове као да ће доћи до битке. Атињани су први дан испливили и изазвали на битку. Међутим Лисандрова флота је остала у поретку и није излазила у бој. Кад су се Атињани вратили тада је Лисандар послао неколико бродова да извиде и да јаве када се Атињани искрцају, да би и он могао да искрца спартанске бродове.[16] Тако се понављало три дана. Четврти дан су се Атињани охрабрили, верујући да се непријатељ боји. Пети дан опет су Атињани отишли до Спартанаца и натраг. Лисандар је послао извиђачке бродове и рекао им да чим се Атињани искрцају да се одмах врате пуном брзином да му јаве ту вест[17], а када буду на пола пута да тада на прамац поставе бронзани штит, што ће бити сигнал за напад. Спартански бродови су чекали повратак извиђачког брода, а када је извиђачки брод дао сигнал сви спартански бродови су кренули.[18]Атињани су се искрцали из својих бродова и разишли су се около. Конон је био први који је угледао спартанску флоту, која се приближава њиховим празним бродовима. Конон је успео да умакне са осам бродова и наставио је до Кипра до Евагоре. Када су Спартанци стигли атински бродови су били или празни или је посада тек стизала.[19] Стизали су ненаоружани, па су многи изгинули.[20] Лисандар је тада заробио 3.000 Атињана заједно са три генерала.


Који год опис битке да је тачан резултат је исти. Атињани су изгубили целу флоту. Само је генерал Конон побегао са девет бродова. Сви остали су заробљени на плажи, а заробљено је 3.000-4.000 атинских морнара. Од бродова, који су успели да побегну један је отишао да јави у Атину вест о поразу, а Конон је са преосталих осам бродова отишао на Кипар код Евагоре.

Последице Уреди

Лисандар се као победник вратио у Абидос. Лисандар и његови савезници побили су Филокла и све атинске заробљенике као освету за један догађај када су атињани посаде два брода побацали у море. Побили су атинске заробљенике, али поштедили су остале грчке савезнике. Након победе Лисандрова морнарица је пловила према Атини заузимајући град за градом. Атињани су били беспомоћни без флоте. Једино на Самосу пружен је известан отпор Лисандру, тако да је Лисандар наставио даље, а код Самоса је оставио део војске да држе Самос опд опсадом. Атињани су се бојали спартанске освете, па су одлучили да издрже опсаду. Ипак били су у безнадежном положају. Без морнарице нису могли да увезу жито из региона Црнога мора, па су се нашли на ивици скапавања од глади. Атина се предала марта 404. пре Христа. Срушени су атински дуги зидови. Успостављена је проспартанска олигархијска власт позната као Тридесеторица тирана. Спартанска победа код Егоспотама окончала је 27-годишњи Пелопонески рат. Успостављена је спартанска хегемонија у Грчкој. Успостављени политички ред трајаће више од 30 година све до Битке код Леуктре 371. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 2.1.7
  2. Ксенофонт, Хеленика 2.1.7
  3. Ксенофонт, Хеленика 2.1.11-13
  4. Ксенофонт, Хеленика 2.1.14
  5. Ксенофонт, Хеленика 2.1.15-16
  6. Диодор са Сицилије 13.104
  7. Ксенофонт, Хеленика 2.1.18
  8. Ксенофонт, Хеленика 2.1.19
  9. Ксенофонт, Хеленика 2.1.21
  10. Ксенофонт, Хеленика 2.1.23
  11. Диодор са Сицилије 13.105
  12. Диодор са Сицилије 13.105
  13. Диодор са Сицилије 13.105
  14. Диодор са Сицилије 13.106
  15. Ксенофонт, Хеленика 2.1.27-28
  16. Плутарх, Лисандар 10
  17. Плутарх, Лисандар 10
  18. Плутарх, Лисандар 11
  19. Плутарх, Лисандар 11
  20. Плутарх, Лисандар 11

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.