| Битка код Егатских острва | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Први пунски рат | |||||||
 Егатска острва | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Картагина | Римска република | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Ханон | Гај Лутације Катул | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 250 бродова | око 200 бродова | ||||||
| Губици | |||||||
| 50 бродова потопљено 70 бродова заробљено |
30 бродова | ||||||
Битка код Егатских острва је била поморска битка, која се одиграла 10. марта 241. пре Христа крај Егатских острва, крај западне обале Сицилије. Била је то последња и одлучујућа битка Првога пунскога рата, у којој је римска флота под заповедништвом Гаја Лутација Катула победила картагињанску флоту под заповедништвом Ханона. Након победе у тој бици Картагина је била присиљена да прихвати мировни споразум по коме напушта Сицилију и плаћа велику ратну одштету.
Увод[]
Римска флота била је уништена 249. пре Христа у бици код Дрепане. Нешто касније друга римска флота уништена је у олуји крај обала Сицилије.[1] Након римскога пораза Картагина није искористила поморску надмоћ. Рат се сводио на ограничене копнене операције, које је ограниченим средствима на Сицилији изводио Хамилкар Барка, који је између Дрепане и Панорма нашао погодну базу за своје операције. Хамилкару Барки биле су везане руке због једне фракције у Картагини, која се противила рату. Када је на власт 244. пре Христа дошао њихов представник Ханон Велики почео је да демобилише флоту.
Изградња римске друге флоте[]
Рим је уочио да више не може да постигне предност на копну Сицилије због изванреднога војсковође Хамилкара Барке.[2] Одлучили су да поново изграде флоту. Пошто је државна благајна била празна Римљани су тражили у од виђенијих и богатијих људи да дају свој допринос изградњи флоте обећавајући да ће након рата бити обештећени.[3] На тај начин Римљани су 242. пре Христа изградили флоту од 200 бродова са четири реда весала (квинкирема).[4] Посаде бродова су регрутоване међу издржљивим војницима и посебно су добро обучаване.[5] Нови римски бродови били су лакши, покретљивији и отпорнији на олује.[6]
Римска флота блокира картагињанску војску на Сицилији[]
Гај Лутације Катул преузео је заповедништво над новом римском флотом од 200 бродова.[7] Када је стигао са флотом крај Сицилије заузео је Дрепанску луку и околину Лилибаја и припремио је опсаду Дрепане.[8] Главнина војске Ханибала Барке крај Ерикса била је одсечена од снабдевања. Картагињани су на вест о новој римској флоти и блокирању њихових лука на Сицилији опремили флоту од 250 бродова под заповедништвом Ханона. Картагињанска флота је превозила намирнице и оружје за војску Хамилакара Барке и намеравала је да најпре снабде своју војску на Сицилији и након тога се обрачуна са римском флотом.
Битка[]
Гај Лутације Катул је сазнао за долазак непријатељске флоте и чекао ју је крај Егатских острва близу Лилибаја и Дрепане.[9] Римска флота није била у повољној позицији, јер им је ветар дувао у лице.[10] Одлагањем битке ризик је био да Ханон након искрцавања има много лаганије и покретљивије бродове, а поред тога придружио би му се Хамилкар Барка са својом најбољом војском. Катул се због тога одлучио за битку унаточ неповољном ветру. Дочекао је непријатељску флоту распоредивши своје бродове у једној линији са прамцима према напред.[11] Картагињански бродови су били претоварени, а посаде на брзину сакупљене и веома лоше обучене.[12] Пошто нису очекивали да ће Римљани поново изградити флоту Картагињани су поприлично занемарили флоту. Римска флота је брзо победила. Потопљено је 50 картагињанских бродова, а 70 је заробљено заједно са око 10.000 морнара.[13] Остатак картагињанске флоте успео је да побегне.
Крај Првога пунскога рата[]
Картагињани након тога пораза нису више могли да снабдевају војску Хамилкара Барке на Сицилији, па су због тога њему препустили да одлучи шта да се даље ради. [14] Хамилкар Барка није имао друге него да тражи мировни споразум. Према мировном споразуму Картагина треба
- да напусти Сицилију[15]
- да не напада Сиракузу и њене савезнике[16]
- да преда све заробљенике без откупа[17]
- плаћа 3200 таланата за десет година[18]
Тим споразумом и повлачењем Картагињана са Сицилије окончао се Први пунски рат 241. пре Христа.