FANDOM


Битка код Егатских острва
Део Први пунски рат
Aegadian Islands map.png

Егатска острва
Време: 10. март 241. пре Христа
Локација: Егатска острва, крај запада Сицилије
Резултат: римска победа
крај Првога пунскога рата
Сукобљене стране
Картагина Римска република
Заповедници
Ханон Гај Лутације Катул
Јачина
око 250 бродова око 200 бродова
Губици
50 бродова потопљено
70 бродова заробљено
30 бродова


Битка код Егатских острва је била поморска битка, која се одиграла 10. марта 241. пре Христа крај Егатских острва, крај западне обале Сицилије. Била је то последња и одлучујућа битка Првога пунскога рата, у којој је римска флота под заповедништвом Гаја Лутација Катула победила картагињанску флоту под заповедништвом Ханона. Након победе у тој бици Картагина је била присиљена да прихвати мировни споразум по коме напушта Сицилију и плаћа велику ратну одштету.

Увод Уреди

Римска флота била је уништена 249. пре Христа у бици код Дрепане. Нешто касније друга римска флота уништена је у олуји крај обала Сицилије.[1] Након римскога пораза Картагина није искористила поморску надмоћ. Рат се сводио на ограничене копнене операције, које је ограниченим средствима на Сицилији изводио Хамилкар Барка, који је између Дрепане и Панорма нашао погодну базу за своје операције. Хамилкару Барки биле су везане руке због једне фракције у Картагини, која се противила рату. Када је на власт 244. пре Христа дошао њихов представник Ханон Велики почео је да демобилише флоту.

Изградња римске друге флотеУреди

Рим је уочио да више не може да постигне предност на копну Сицилије због изванреднога војсковође Хамилкара Барке.[2] Одлучили су да поново изграде флоту. Пошто је државна благајна била празна Римљани су тражили у од виђенијих и богатијих људи да дају свој допринос изградњи флоте обећавајући да ће након рата бити обештећени.[3] На тај начин Римљани су 242. пре Христа изградили флоту од 200 бродова са четири реда весала (квинкирема).[4] Посаде бродова су регрутоване међу издржљивим војницима и посебно су добро обучаване.[5] Нови римски бродови били су лакши, покретљивији и отпорнији на олује.[6]

Римска флота блокира картагињанску војску на Сицилији Уреди

Гај Лутације Катул преузео је заповедништво над новом римском флотом од 200 бродова.[7] Када је стигао са флотом крај Сицилије заузео је Дрепанску луку и околину Лилибаја и припремио је опсаду Дрепане.[8] Главнина војске Ханибала Барке крај Ерикса била је одсечена од снабдевања. Картагињани су на вест о новој римској флоти и блокирању њихових лука на Сицилији опремили флоту од 250 бродова под заповедништвом Ханона. Картагињанска флота је превозила намирнице и оружје за војску Хамилакара Барке и намеравала је да најпре снабде своју војску на Сицилији и након тога се обрачуна са римском флотом.

Битка Уреди

Гај Лутације Катул је сазнао за долазак непријатељске флоте и чекао ју је крај Егатских острва близу Лилибаја и Дрепане.[9] Римска флота није била у повољној позицији, јер им је ветар дувао у лице.[10] Одлагањем битке ризик је био да Ханон након искрцавања има много лаганије и покретљивије бродове, а поред тога придружио би му се Хамилкар Барка са својом најбољом војском. Катул се због тога одлучио за битку унаточ неповољном ветру. Дочекао је непријатељску флоту распоредивши своје бродове у једној линији са прамцима према напред.[11] Картагињански бродови су били претоварени, а посаде на брзину сакупљене и веома лоше обучене.[12] Пошто нису очекивали да ће Римљани поново изградити флоту Картагињани су поприлично занемарили флоту. Римска флота је брзо победила. Потопљено је 50 картагињанских бродова, а 70 је заробљено заједно са око 10.000 морнара.[13] Остатак картагињанске флоте успео је да побегне.

Крај Првога пунскога рата Уреди

Картагињани након тога пораза нису више могли да снабдевају војску Хамилкара Барке на Сицилији, па су због тога њему препустили да одлучи шта да се даље ради. [14] Хамилкар Барка није имао друге него да тражи мировни споразум. Према мировном споразуму Картагина треба

  • да напусти Сицилију[15]
  • да не напада Сиракузу и њене савезнике[16]
  • да преда све заробљенике без откупа[17]
  • плаћа 3200 таланата за десет година[18]

Тим споразумом и повлачењем Картагињана са Сицилије окончао се Први пунски рат 241. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.54
  2. Полибије 1.59
  3. Полибије 1.59
  4. Полибије 1.59
  5. Полибије 1.61
  6. Полибије 1.61
  7. Полибије 1.59
  8. Полибије 1.59
  9. Полибије 1.60
  10. Полибије 1.60
  11. Полибије 1.60
  12. Полибије 1.61
  13. Полибије 1.61
  14. Полибије 1.62
  15. Полибије 1.62
  16. Полибије 1.62
  17. Полибије 1.62
  18. Полибије 1.62-63

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.