FANDOM


Битка код Габјене
Део Други рат дијадоха
Gabijena.png

Габјена
Време: 316. пре Христа
Локација: Габјена, Иран
Резултат: Победа Антигона
Сукобљене стране
Антигон Једнооки Еумен
Заповедници
Антигон Једнооки Еумен
Јачина
22.000 пешака[1]
9.000 коњаника
65 слонова
36.700 пешака[2]
6.000 коњаника
114 слонова
Губици
преко 5.000 погинулих велики

Битка код Габјене одвијала се 316. пре Христа између Еуменове и Антигонове војске. Била је то друга велика битка између двојице дијадоха у данашњем Ирану. Битка је окончана нерешено, али Антигон је заробио Еуменову комору у којој је било благо, које су Сребрени штитови напљачкали током 40 година ратовања. Сребрени штитови су Антигону испоручили Еумена, да би натраг добили своје благо. Након битке Антигон је постао најмоћнији сатрап Азије са огромном војном силом и без достојних противника.

Позадина Уреди

Након смрти Александра Великога 323. пре Христа веома брзо дошло је до Ламијскога рата и до Првога рата дијадоха, који се окончао убојством првога регента Пердике 321/320. пре Христа. Након Пердике регент је био Антипатар, а након његове смрти регент је постао Полиперхон. Антипатаров син Касандар није био задовољан таквим решењем, па је започео Други рат дијадоха (319-315. пре Христа). Касандар се удружио са Антигоном Монофталмосом и са Птолемејем. Еумен је помагао званичном регенту Полиперхону. Битке су се одвијале и у Грчкој и у Азији. У Грчкој је Касандар истерао Полиперхона из Македоније, а он се онда удружио са Олимпијадом и краљем Епира.

Рат Еумена и АнтигонаУреди

У Азији је Антигон ратовао против Еумена. Еумен је остао веран Полиперхону и Олимпијади, а додељена му је и елитна јединица Сребрених штитова. Еумен је угрожавао Феникију и Сирију. Антигон Једнооки је кренуо 318. пре Христа против њега, па се Еумен повукао према истоку да би се придружио источним сатрапима. Источни сатрапи су се удружили под заповедништвом Пеукеста. Питон их је угрожавао својом експанзионистичком политиком, све док га заједнички нису победили у једној бици. Селеук и Питон били су Антигонови савезници, а Пеукест и остали источни сатрапи били су Еуменови савезници. Еумен се повукао до Сузе, где га је чекала војска уједињених источних сатрапа. Сатрапи горњих сатрапија скупили су војску на једном месту и удружили се са Еуменом.[3] Прва велика битка између Антигона и Еумена била је битка код Паретакене, а одиграла се 317. пре Христа североисточно од Сузе. Иако је Антигон имао веће губитке битка је завршила нерешено, јер ниједна војска није наставила битку следећи дан.

Прелазак пустиње Уреди

Након битке код Паретакене Антигон је зимовао у Медији. Пошто је имао слабију војску намераво је да изненада нападне Еумена и нсдмудри га. Кренуо је кроз једну пустињску област, са циљем да нападне непријатеља, који је још био расут по различитим зимовницима.[4] Унаточ Антигоновом опрезу Пеукестови извидници су приметили Антигонову војску. Пеукест се препао и намеравао је да се повуче док не стигне савезничка војска, али Еумен га је охрабрио једним лукавством. Мањи број војника на брдима је палио ватре и стварао илузију као да се на брдима налази велика војска, па је Антигон одустао од свога наума.[5] Ипак Антигон је мало касније припремио војску за одлучан обрачун.

Антигонов почетни распоред Уреди

Антигон је коњицу поделио на два крила. Питон је заповедао левим крилом, а Антигонов син Деметрије Полиоркет десним крилом.[6] Антигон се исто налазио на десном крилу, а са њим је била и најбоља коњица. Фаланга је била у средини, а слонови испред читавог бојнога реда. Простор између слонова попунио је лако наоружаном војском. Имао је 22.000 пешака, 9.000 коњаника и 65 слонова.[7]

Еуменов почетни распоред Уреди

Еумен је своју најбољу војску поставио на лево крило. [8] Ту је поставио и већину сатрапа. Испред левога крила срполико је поставио 60 најјачих слонова, а између њих лако наоружану војску. У оквиру фаланге најпре је поставио хипасписте, затим Сребрене штитове, па најамнике и остале. Испред је поставио слонове. На десно крило поставио је најслабију коњицу и слонове.[9] Заповедник деснога крила Филип (сатрап) добио је наређење да избегава битку. Еумен је имао 36.700 пешака, 6.000 коњаника и 114 слонова.[10]

Стратегија два противника Уреди

Антигон је имао моћнију и бројнију коњицу, па је одлучио да окупи тешку трачку коњицу, слонове и лаку пешадију на десном крилу и да помоћу њега покуша да зада одлучујући ударац Еуменовој војсци. Фаланга и лево крило су требали да за то време издрже ударац. Деметрије Полиоркет је добио заповедништво над главном ударном снагом Антигонове војске. Еумен је видио распоред Антигонове војске, па је одлучио да најбољу коњицу постави на лево крило, да би спречио Антигонову коњицу да зада одучујући удар. Еуменова намера је била да издржи Антигонов напад, а да елитна јединица Сребрених штитова потисне и победи Антигонову фалангу, слично као у бици код Паретакене.

Сребрени штитови се обраћају Антигоновим војницима Уреди

Сребрени штитови су били ветерани, прекаљени дугим ратовањима. Најмлађи су имали око 60 година. Пред битку се један од њих обратио Македонцима у Антигоновој војсци речима:

"Несрећници једни, зар сте пошли на сопствене очеве, који су са Филипом и Александром покорили читав свет?"[11]

Тим речима обесхрабрио је Антигонове Македонце.

БиткаУреди

Бојиште је било веома суво, са много соли. Битку су најпре започели слонови и коњица, па се због тога дигла велика прашина. Антигон је имао велику коњицу, па је уплашио Пеукеста, који је командовао великим делом Еуменове коњице. Пеукест се повукао са својом коњицом и око 1.500 других војника.[12] За то време Антигон је послао део своје лаке коњице око Еуменовога крила да покушају да заробе Еуменову комору. Искористили су велики облак прашине па су неопажено стигли до коморе и заробили је. Ту се налазило велико благо. У коњичкој бици Еуменово ослабљено крило још се дуго борило, али Еумен је био присиљен да са преосталом коњицом побегне на десно крило. За то време Еуменова фаланга је побеђивала. Сребрени штитови су жестоко напали Антигонову фалангу. Убили су око 5.000 Антигонових војника и натерали у бег читаву његову фалангу.[13]

Еумен је сазнао да му је заробљена комора, па је покушао да сакупи Пеукестову коњицу, да би започео другу коњичку битку. Пеукестова коњица је одбијала послушност. Антигон је након тога своју коњицу поделио на два дела. Са једнимм делом коњице вребао је у заседи на Еумена. Питон је узео други део коњице и напао је Сребрене штитове. Сребрени штитови су били лишени коњичке заштите, али заузевши четвороугаону формацију безбедно су се повукли.[14].

Након битке Сребрени штитови испоручују Еумена Уреди

Еумен је одржао састанак са сатрапима и тражио је од њих да се настави са битком, јер је Антигонова фаланга разбијена, а они сами имају још довољно коњице. Сатрапи су сматрали да треба да се повуку у своје сатрапије. Сребрени штитови су били дубоко разочарани, јер је заробљена комора, у којој се налазило све благо, које су они попљачкали док су са Александром освајали свет.[15] Биле су им заробљене жене и деца. Теутам је отишао да преговара са Антигоном о пртљагу у комори.[16] Антигон је обећао да ће им вратити комору и да ће са њима благо поступити, само ако му предају Еумена.[17] Сребрени штитови су онда предали Еумена Антигону. Када су предали Еумена Сребрени штитови су добили пртљаг. Антигон је убио Еумена, а вођу сребрених штитова Антигена је бацио у јаму и живога спалио.

Последице Уреди

Антигон је након битке код Габјене постао господар Азије. Није више имао достојнога противника. Преузео је ризницу у Сузи са великим благом. Почео је да показује своју моћ. Погубио је Питона, сатрапа Медије. Сатрапу Персије Пеукесту одузео је сатрапију,[18] варао га обећавајући му неки високи положај, а онда га је истерао из Персије.[19] Антигон је током 315. пре Христа стигао у Вавилон, па је и Селеук био присиљен да побегне код Птолемеја.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 19.39
  2. Диодор 19.39
  3. Диодор 19.14
  4. Диодор 19.37
  5. Диодор 19.38
  6. Диодор 19.39
  7. Диодор 19.39
  8. Диодор 19.40
  9. Диодор 19.40
  10. Диодор 19.40
  11. Диодор 19.41
  12. Диодор 19.42
  13. Диодор 19.43
  14. Диодор 19.43
  15. Billows стр.102
  16. Плутарх, Еумен 17
  17. Плутарх, Еумен 17
  18. Диодор 19.48.5
  19. Диодор 19.48.5

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.