Bitka kod Arginuskih ostrva

Bitka kod Arginuskih ostrva
Deo Peloponeski rat
Područje Lezba i Mitilene
Vreme: 406. pre Hrista Lokacija: Arginuska ostrva kraj Lezba Rezultat: Pobeda Atine
Sukobljene strane
Sparta	Atina
Zapovednici
Kalikratida	8 generala
Jačina
120 brodova	150 brodova
Gubici
70 brodova	25 brodova

Bitka kod Arginuskih ostrva je pomorska bitka između Atine i Sparte. Odigrala se 406. pre Hrista za vreme Peloponeskog rata. Atinska flota pod zapovedništvom osam stratega pobedila je spartanski flotu pod zapovedništvom Kalikratide. Pre bitke Spartanci pod zapovedništvom Kalikratide blokirali su u Mitileni na Lezbu atinsku flotu pod zapovedništvom Konona. Da bi odblokirali Konona Atinjani su poslali flotu sa nedovoljno obučenim posadama. Iako je neiskusna atinska flota bila taktički inferiorna, njihovi zapovednici našli su način da primenom novih i neuobičajenih taktika osiguraju dramatičnu i neočekivanu pobedu. Na vest o pobedi Atinjani su izglasali da onim robovima i meticima koji su učestvovali u bici dodeljuju status atinskog građanina. Međutim nakon bitke došlo je do nesreće. Oluja je omela spasavanje preživelih sa 25 potonulih ili onesposobljenih atinskih trirema. Pošto se tada utopilo mnogo Atinjana Atinjani su u besu sudili generalima, pa su šest od osam generala osudili na smrt. U bici je poginuo spartanski admiral Kalikratida, a njegove pristaše tradicionalisti tražili su način da zaključe mir sa Atinom, jer su znali da nastavak rata odgovara njihovom protivniku Lisandru. U početku su uspeli i Sparta je poslala jednu delegaciju u Atinu sa ciljem da se zaključi mir. Atinjani su odbili njihovu ponudu, pa je nakon toga Lisandar preuzeo zapovedništvo nad atinskom flotom sve do kraja Peloponeskog rata.

Kalikratida i Konon

Kalikratida je 406. pre Hrista imenovan spartanskim navarhom. Na tom mestu on je zamenio Lisandra. Kalikratida je bio tradicionalni Spartanac, koji nije verovao Persijancima i oklevao je da traži podršku od persijskog satrapa Kira Mlađega, koji je sa svoje strane davao jaku podršku Lisandru. Zbog svega toga Kalikratida je bio prisiljen da opremi flotu uz pomoć spartanskih saveznika u tom području. Na taj način sakupio je flotu od 140 trirema. Konon je bio zapovednik atinske flote na Samosu. Suočio se sa poteškoćama pa je uspeo da opremi samo 70 trirema, iako je imao na raspolaganju više od 100 trirema.

Kalikratida je napao i zauzeo Metimnu na Lezbu. Nakon toga mogao je da zauzima celi Lezb i da na taj način oslobodi put prema Helespontu, gde je mogao da ugrožava snabdevanje Atine žitom. Da bi obranio Lezb Konon je krenuo sa svojom brojčano malom flotom prema Lezbu. Kada ga je Kalikratida napao sa flotom od 170 brodova Konon je potražio utočište u Mitileni na Lezbu. Kalikratida ga je presreo na ulazu u luku u Mitileni i u pomorskom boju Konon je izgubio 30 trirema. Ostatak brodova Konon je izvukao kopnom u Mitilenu. Kalikratida je zauzeo luku i blokirao je i sa kopnene i sa morske strane Konona u Mitileni, tako da je on jedva uspeo da pošalje poruku u Atinu da je blokiran.

Dolazak pojačanja iz Atine

Kada su Atinjani saznali za blokadu Kononove flote u Mitileni odlučili su da ih oslobode i da zbog toga pošalju 110 trirema. Kao posade brodova uzeli su i robove i meteke. Atinska blagajna bila je prazna, pa su istopili i zlatnu statu Nike da bi imali dovoljno novca za flotu. Inače veoma retko su se koristili robovi za vojnu službu u Atini. Otplovili su do Samosa, i tu su od Samosa i ostalih saveznika dobili još 40 brodova, tako da su ukupno imali 150 brodova.

Bitka

Atinska flota dolazi do Arginuskih ostrva

Atinskom flotom zapovedalo je osam generala: Trasil, Aristokrat, Aristogen, Diomedon, Erasinid, Lisija, Perikle Mlađi i Protomah. Atinska flota je nakon napuštanja Samosa doplovila do Arginuskih ostrva nasuprot Mitilene na Lezbu i tu su logorovali tokom noći. Kada je Kalikratida saznao da tu logoruju Atinjani predložio je da ih iznenade preko noći, ali veliki pljusak sa grmljavinom sprečio ga je u naumu. Kalikratida je ostavio Eteonika sa kopnenom vojskom i 50 brodova da nastave sa opsadom Mitilene, a on sam je krenuo prema atinskoj floti sa 120 brodova. (Diodor govori da je krenuo sa 140 brodova)

Nova taktika

Po prvi put tokom Peloponeskog rata spartanke posade bile su iskusnije i bolje obučene od atinskih posada. Atinske najbolje posade bile su kod Konona. Da bi se suprostavili nadmoćnijim spartanskim posadama, koje su bolje manevrirale atinski generali uveli su nekoliko novih taktika:

1. Atinjani su podelili flotu na osam autonomnih delova, a svakim delom zapovedao je jedan general.
2. Umesto tradicionalne jedne linije brodova flotu su rasporedili u duplu liniju

Cilj duple linije je bio da se spreči da spartanski brodovi ulete u prostor između atinskih brodova i onda zaokrenu da bi napali jedan od brodova sa boka. Ako bi to spartanski brodovi pokušali protiv duple linije, tada bi brod iz druge linije napao spartanski brod i sprečio ga.

Poraz spartanske flote i pogibija Kalikratide

Atinska flota je bila raspoređena u dve linije, a spartanska u jednoj liniji. Kalikratida se nalazio na levom krilu. Atinjani su razvukli svoje levo krilo više od spartanskog desnog krila. Pošto je to izgledalo opasno za spartansku flotu Kalikratidin kormilar je savetovao Kalikratidu da se povuče bez borbe, međutim za Kalikratidu povlačenje bi bilo nečasan postupak.

Bitka je dosta dugo trajala. Kalikratida se sa svojim brodom zabio u brod generala Lisije i potopio ga. Nastavio je da oštećuje i potapa atinske brodove. Kada se zabio u triremu od Periklea Mlađeg više nije mogao da izvuče kljun iz nje, pa su Atinjani uspeli da se prebace na Kalikratidin brod. Tom prilikom Kalikratida je poginuo. Kada su saznali za smrt admirala (navarha) Kalikratide Peloponežane je uhvatio strah, tako da je desno krilo počelo da beži. Levo spartansko krilo na kome su bili Beoćani i Eubejci nastavili su da se bore sve dok im većina brodova nije onesposobljena i dok se sva atinska flota nije obrušila na njih. Tada su i oni pobegli. Spartanska flota je pobegla delom u Hios, a delom u Kimu.

Atinjani su izgubili 25 brodova, a na spartanskoj strani gubitak je bio oko 70 brodova.

Nakon bitke

Odmah nakon pobede u bici atinski generali trebali su da odluče šta da učine. Konon je još uvek bio blokiran u Mitileni. Blokirala ga je manja spartanska flota od 50 trirema pod zapovedništvom Eteonika. Postojala je šansa da bi naglom akcijom mogli da potope Eteonikovu flotu pre nego što oni saznaju i pobegnu odatle prema ostatku Kalikratidine flote. U isto vreme trebalo je pokupiti preživele posade sa 25 atinskih brodova potopljenih kraj Arginuskih ostrva. Generali su odlučili da njih osam sa većinom brodova krenu prema Mitileni i da pokušaju da potope Eteonikovu flotu. Trijerarhe Trazibula i Teramena ostavili su sa manjim brojem brodova da spase preživele sa potopljenih atinskih brodova. Jaka oluja sprečila je ostvarenje obe te namere. Spartanska flota pobegla je iz Mitilene. S druge strane svi mornari su se podavili. Nisu mogli da ih spasu.

Suđenje generalima

U Atini je došlo do oštre političke rasprave ko je kriv za smrt preko 1.000 mornara. Kada su generali saznali da je narod ljut i da traži krivce oni su napisali pismo i optužili su Teramena i Trasibula. Pošto su njih dvojica bili dobri govornici, oni su se uspešno obranili, pa je narodni gnev okrenuo protiv generala. Odmah je smenjeno svih osam generala i naređeno im je da se vrate na suđenje u Atinu. Aristogen i Protomah su odlučili da beže, a ostalih šest je došlo u Atinu na suđenje. Odmah su ih pohapsili. Jednoga od njih Erasinida odmah su sudili i osudili. Erasinid je bio najlakša meta, jer je za vreme diskusije generala nakon bitke predlagao da napuste preživele sa potopljenih brodova.

Pitanje kako da se sudi generalima izneseno je pred narodnu skupštinu. Prvoga dana javne rasprave generali su uspevali da objasne da je oluja bila glavni krivac za nesreću. Drugi dan javne rasprave poklopio se sa praznikom apaturije, kada se porodice inače okupljaju, pa je u tom kontekstu gubitak tolikih života postao izrazitiji. Kada se skupština opet sastala predloženo je da se oštrije postupi sa generalima. Političar Kaliksen je predložio da skupština odmah glasa o krivici generala bez daljnje rasprave. Euriptolem i još nekoliko govornika suprostavljalo se toj inicijativi tvrdeći da takav potez nije ustavan. Oni su se međutim povukli kada je jedan političar predložio da i oni koji brane generale dobiju istu kaznu.

Narodnom skupštinom predsedavali bi pritani, koji bi bili kockom birani. Jedan od pritana bio bi epistat ili predsednik skupštine. Slučajno se desilo da je filozof Sokrat toga dana bio epistat po prvi put u životu. On je rekao da neće učiniti ništa nezakonito, pa je odbio da donese odluku o glasanju o krivici generla. Nakon toga ponovo se javio Euriptolem i uveravao je skupštinu da se ne može svima zajedno suditi, da se to nikad nije dešavalo i da se svako treba posebno suditi. Međutim uspeli su da izmanevrišu Euriptolema, tako da je ipak sprovedeno glasanje o svima njima zajedno. Izglasano je da je svih 6 generala krivo i osuđeni su na smrt i ubijeni.

Kasnije su Atinjani zažalili zbog toga, jer su izgubili najbolje generale. Atinjani su optužili one, koji su ih nagovorili da se sudi generalima, ali počinioci su pobegli.

Mirovna ponuda

Spartanska flota se nalazila na Hiju i nakon poraza bila je u lošem stanju. Kalikratidove pristaše u Sparti znali su da ako se nastavi rat da to znači novi uspon Lisandra. Spartanski saveznici na Egejskom moru zahtevali su da se on vrati. Zbog svega toga Sparta je ponudila mir Atini i predlagala je da:

1. Sparta preda Atini Dekeliju
2. status kvo za ostale teritorije

Atinska skupština je na inzistiranje Kleofona odbila mirovni sporazum. Rat se nastavio, a atinska odluka pokazaće se za godinu dana kao pogrešna. Lisandar je uništio atinsku flotu u bici kod Egospotama 405. pre Hrista, a godinu dana nakon toga Atina se predala.

Literatura

• Ksenofont, Helenika
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka, knjiga 13
• Donald Kagan, The Fall of the Athenian Empire. Ithaca, NY: Cornell University Press, 1991, ISBN 0-8014-9984-4)

Reference

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]