FANDOM


Битка код Аргинуских острва
Део Пелопонески рат
Arginuѕa.jpg
Подручје Лезба и Митилене
Време: 406. пре Христа
Локација: Аргинуска острва крај Лезба
Резултат: Победа Атине
Сукобљене стране
Спарта Атина
Заповедници
Каликратида 8 генерала
Јачина
120 бродова 150 бродова
Губици
70 бродова 25 бродова


Битка код Аргинуских острва је поморска битка између Атине и Спарте. Одиграла се 406. пре Христа за време Пелопонеског рата. Атинска флота под заповедништвом осам стратега победила је спартански флоту под заповедништвом Каликратиде. Пре битке Спартанци под заповедништвом Каликратиде блокирали су у Митилени на Лезбу атинску флоту под заповедништвом Конона. Да би одблокирали Конона Атињани су послали флоту са недовољно обученим посадама. Иако је неискусна атинска флота била тактички инфериорна, њихови заповедници нашли су начин да применом нових и неуобичајених тактика осигурају драматичну и неочекивану победу. На вест о победи Атињани су изгласали да оним робовима и метицима који су учествовали у бици додељују статус атинског грађанина. Међутим након битке дошло је до несреће. Олуја је омела спасавање преживелих са 25 потонулих или онеспособљених атинских трирема. Пошто се тада утопило много Атињана Атињани су у бесу судили генералима, па су шест од осам генерала осудили на смрт. У бици је погинуо спартански адмирал Каликратида, а његове присташе традиционалисти тражили су начин да закључе мир са Атином, јер су знали да наставак рата одговара њиховом противнику Лисандру. У почетку су успели и Спарта је послала једну делегацију у Атину са циљем да се закључи мир. Атињани су одбили њихову понуду, па је након тога Лисандар преузео заповедништво над атинском флотом све до краја Пелопонеског рата.

Каликратида и Конон Уреди

Каликратида је 406. пре Христа именован спартанским навархом. На том месту он је заменио Лисандра.[1] Каликратида је био традиционални Спартанац, који није веровао Персијанцима и оклевао је да тражи подршку од персијског сатрапа Кира Млађега, који је са своје стране давао јаку подршку Лисандру. Због свега тога Kаликратида је био присиљен да опреми флоту уз помоћ спартанских савезника у том подручју. На тај начин сакупио је флоту од 140 трирема. Конон је био заповедник атинске флоте на Самосу. Суочио се са потешкоћама па је успео да опреми само 70 трирема, иако је имао на располагању више од 100 трирема.[2]

Каликратида је напао и заузео Метимну на Лезбу. Након тога могао је да заузима цели Лезб и да на тај начин ослободи пут према Хелеспонту, где је могао да угрожава снабдевање Атине житом. Да би обранио Лезб Конон је кренуо са својом бројчано малом флотом према Лезбу. Када га је Каликратида напао са флотом од 170 бродова Конон је потражио уточиште у Митилени на Лезбу.[3] Каликратида га је пресрео на улазу у луку у Митилени и у поморском боју Конон је изгубио 30 трирема.[4] Остатак бродова Конон је извукао копном у Митилену. Каликратида је заузео луку и блокирао је и са копнене и са морске стране Конона у Митилени, [5] тако да је он једва успео да пошаље поруку у Атину да је блокиран.

Долазак појачања из Атине Уреди

Када су Атињани сазнали за блокаду Кононове флоте у Митилени одлучили су да их ослободе и да због тога пошаљу 110 трирема.[6] Као посаде бродова узели су и робове и метеке. Атинска благајна била је празна, па су истопили и златну стату Нике да би имали довољно новца за флоту. Иначе веома ретко су се користили робови за војну службу у Атини. Отпловили су до Самоса, и ту су од Самоса и осталих савезника добили још 40 бродова, тако да су укупно имали 150 бродова.[7]

БиткаУреди

Атинска флота долази до Аргинуских острваУреди

Атинском флотом заповедало је осам генерала: Трасил, Аристократ, Аристоген, Диомедон, Ерасинид, Лисија, Перикле Млађи и Протомах. Атинска флота је након напуштања Самоса допловила до Аргинуских острва насупрот Митилене на Лезбу и ту су логоровали током ноћи. Када је Каликратида сазнао да ту логорују Атињани предложио је да их изненаде преко ноћи, али велики пљусак са грмљавином спречио га је у науму. [8] Каликратида је оставио Етеоника са копненом војском и 50 бродова[9] да наставе са опсадом Митилене, а он сам је кренуо према атинској флоти са 120 бродова.[10] (Диодор говори да је кренуо са 140 бродова[11])

Нова тактикаУреди

По први пут током Пелопонеског рата спартанке посаде биле су искусније и боље обучене од атинских посада. Атинске најбоље посаде биле су код Конона. Да би се супроставили надмоћнијим спартанским посадама, које су боље маневрирале атински генерали увели су неколико нових тактика:

  1. Атињани су поделили флоту на осам аутономних делова, а сваким делом заповедао је један генерал.
  2. Уместо традиционалне једне линије бродова флоту су распоредили у дуплу линију[12]

Циљ дупле линије је био да се спречи да спартански бродови улете у простор између атинских бродова[13] и онда заокрену да би напали један од бродова са бока. Ако би то спартански бродови покушали против дупле линије, тада би брод из друге линије напао спартански брод и спречио га.

Пораз спартанске флоте и погибија КаликратидеУреди

Атинска флота је била распоређена у две линије, а спартанска у једној линији. Каликратида се налазио на левом крилу. Атињани су развукли своје лево крило више од спартанског десног крила. Пошто је то изгледало опасно за спартанску флоту Каликратидин кормилар је саветовао Каликратиду да се повуче без борбе, међутим за Каликратиду повлачење би било нечасан поступак.[14]

Битка је доста дуго трајала. Каликратида се са својим бродом забио у брод генерала Лисије и потопио га.[15] Наставио је да оштећује и потапа атинске бродове.[16] Када се забио у трирему од Периклеа Млађег више није могао да извуче кљун из ње, па су Атињани успели да се пребаце на Каликратидин брод.[17] Том приликом Каликратида је погинуо. Када су сазнали за смрт адмирала (наварха) Каликратиде Пелопонежане је ухватио страх, тако да је десно крило почело да бежи.[18] Лево спартанско крило на коме су били Беоћани и Еубејци наставили су да се боре све док им већина бродова није онеспособљена и док се сва атинска флота није обрушила на њих.[19] Тада су и они побегли. Спартанска флота је побегла делом у Хиос, а делом у Киму.

Атињани су изгубили 25 бродова, а на спартанској страни губитак је био око 70 бродова.[20]

Након биткеУреди

Одмах након победе у бици атински генерали требали су да одлуче шта да учине. Конон је још увек био блокиран у Митилени. Блокирала га је мања спартанска флота од 50 трирема под заповедништвом Етеоника. Постојала је шанса да би наглом акцијом могли да потопе Етеоникову флоту пре него што они сазнају и побегну одатле према остатку Каликратидине флоте. У исто време требало је покупити преживеле посаде са 25 атинских бродова потопљених крај Аргинуских острва. Генерали су одлучили да њих осам са већином бродова крену према Митилени и да покушају да потопе Етеоникову флоту. Тријерархе Тразибула и Терамена оставили су са мањим бројем бродова да спасе преживеле са потопљених атинских бродова. Јака олуја спречила је остварење обе те намере. Спартанска флота побегла је из Митилене. С друге стране сви морнари су се подавили. Нису могли да их спасу.

Суђење генералимаУреди

У Атини је дошло до оштре политичке расправе ко је крив за смрт преко 1.000 морнара. Када су генерали сазнали да је народ љут и да тражи кривце они су написали писмо и оптужили су Терамена и Трасибула. Пошто су њих двојица били добри говорници, они су се успешно обранили, па је народни гнев окренуо против генерала. Одмах је смењено свих осам генерала и наређено им је да се врате на суђење у Атину. Аристоген и Протомах су одлучили да беже, а осталих шест је дошло у Атину на суђење. Одмах су их похапсили. Једнога од њих Ерасинида одмах су судили и осудили. Ерасинид је био најлакша мета, јер је за време дискусије генерала након битке предлагао да напусте преживеле са потопљених бродова.

Питање како да се суди генералима изнесено је пред народну скупштину. Првога дана јавне расправе генерали су успевали да објасне да је олуја била главни кривац за несрећу. Други дан јавне расправе поклопио се са празником апатурије, када се породице иначе окупљају, па је у том контексту губитак толиких живота постао изразитији. Када се скупштина опет састала предложено је да се оштрије поступи са генералима. Политичар Каликсен је предложио да скупштина одмах гласа о кривици генерала без даљње расправе. Еуриптолем и још неколико говорника супростављало се тој иницијативи тврдећи да такав потез није уставан. Они су се међутим повукли када је један политичар предложио да и они који бране генерале добију исту казну.

Народном скупштином председавали би притани, који би били коцком бирани. Један од притана био би епистат или председник скупштине. Случајно се десило да је филозоф Сократ тога дана био епистат по први пут у животу. Он је рекао да неће учинити ништа незаконито, па је одбио да донесе одлуку о гласању о кривици генерла. Након тога поново се јавио Еуриптолем и уверавао је скупштину да се не може свима заједно судити, да се то никад није дешавало и да се свако треба посебно судити. Међутим успели су да изманевришу Еуриптолема, тако да је ипак спроведено гласање о свима њима заједно. Изгласано је да је свих 6 генерала криво и осуђени су на смрт и убијени.

Касније су Атињани зажалили због тога, јер су изгубили најбоље генерале. Атињани су оптужили оне, који су их наговорили да се суди генералима, али починиоци су побегли.

Мировна понудаУреди

Спартанска флота се налазила на Хију и након пораза била је у лошем стању. Каликратидове присташе у Спарти знали су да ако се настави рат да то значи нови успон Лисандра. Спартански савезници на Егејском мору захтевали су да се он врати. Због свега тога Спарта је понудила мир Атини и предлагала је да:

  1. Спарта преда Атини Декелију
  2. статус кво за остале територије

Атинска скупштина је на инзистирање Клеофона одбила мировни споразум. Рат се наставио, а атинска одлука показаће се за годину дана као погрешна. Лисандар је уништио атинску флоту у бици код Егоспотама 405. пре Христа, а годину дана након тога Атина се предала.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 1.6.1
  2. Ксенофонт, Хеленика 1.5.20
  3. Ксенофонт, Хеленика 1.6.16
  4. Ксенофонт, Хеленика 1.6.17
  5. Ксенофонт, Хеленика 1.6.18
  6. Ксенофонт, Хеленика 1.6.24
  7. Ксенофонт, Хеленика 1.6.25
  8. Ксенофонт, Хеленика 1.6.28
  9. Ксенофонт, Хеленика 1.6.26
  10. Ксенофонт, Хеленика 1.6.26
  11. Диодор са Сицилије 13.97
  12. Ксенофонт, Хеленика 1.6.30-31
  13. Ксенофонт, Хеленика 1.6.30-31
  14. Ксенофонт, Хеленика 1.6.32
  15. Диодор са Сицилије 13.99
  16. Диодор са Сицилије 13.99
  17. Диодор са Сицилије 13.99
  18. Диодор са Сицилије 13.99
  19. Диодор са Сицилије 13.99
  20. Ксенофонт, Хеленика 1.6.33

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.