FANDOM


Битка код Адиса
Део Први пунски рат
Римска инвазија Африке

Римска инвазија Африке
Време: 255. пре Христа
Локација: околина Адиса (Оудна), Картагина
Резултат: Победа Рима
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Заповедници
Марко Атилије Регул
Луције Манлије Вулсон
Хамилкар
Бостар
Хасдрубал
Јачина
15.000 пешака
500 коњаника
преко 15.000 пешака
преко 1000 коњаника
много слонова
Губици
минимални већина пешадије

Битка код Адиса одиграла се 255. пре Христа током Првога пунскога рата између Картагине и Римске републике. Римска војска под заповедништвом Марка Атилија Регула нанела је тежак пораз Картагињанима, па су они тражили мировне преговоре. Регулови мировни услови били су преоштри, Картагињани их нису прихватили и рат се наставио.

Увод Уреди

Након великога пораза картагињанске флоте у бици код Екнома 256. пре Христа Римљани су одлучили да изврше инвазију Картагине. Дотада су Римљани имали копнену надмоћ, а Картагињани поморску. Експедицију на Картагину водили су конзули Марко Атилије Регул и Луције Манлије Вулсон Лонг. Римска војска искрцала се крај Хермеја.[1] Одатле су кренули према Аспису ( Клупеја), који се налазио на око 65 километара југоисточно од Картагине. Након освајања Асписа ту су оставили гарнизон[2] и тако су добили базу за даљње напредовање према Картагини. Римљани су се неометано кретали према Картагини пустошећи област кроз коју су пролазили.[3] Заробили су 20.000 робова и много стоке. Из Рима је стигло наређење да један од конзула остане са војском, а да се други са заробљеницима и посадом врати у Рим. Марко Атилије Регул је остао са 15.000 пешака и 500 коњаника, а Луције Манлије Вулсон је отпловио до Рима.[4]

Картагињани одлучују да се сукобе са Римљанима Уреди

Картагињани су схватили да се Римљани припремају за дуготрајан рат око Картагине, па су због тога изабрали тројицу команданата. Изабрали су Хасдрупала (Ханоновог сина), Бостара и Хамилкара (Дрепан), којеме су наредили да се врати из Сицилије. Хамилкар је са Сицилије довукао 5.000 пешака и 500 коњаника.[5] Картагињани су након саветовања одлучили да зауставе римско пустошење територија Картагине. Док су се Картагињани припремали Марко Атилије Регул је наставио да напада и пљачка картагињанска неутврђена насеља. Утврђена насеља би опседали. Када је дошао до значајнога места Адиса ту су направили логор и започели опсаду.[6]

БиткаУреди

Картагињани су одлучили да концентришу своје снаге на једном брду недалеко од непријатеља. Направили су грешку јер је за њихове слонове и коњицу много повољнији раван терен. Марко Атилије Регул је одлучио да искористи грешку непријатеља, па није чекао да се Картагињани спусте са брда,[7] јер би тада дошла до изражаја картагињанска коњица и слонови. Он је под заштитом ноћи развио бројчано надмоћну римску пешадију око брда и у зору је напао картагињански логор са две стране.[8] Картагињани су у почетку добро држали своје линије, па су у једном тренутку картагињански најамници одбацили једну римску легију.[9] Ипак напредујући предалеко били су опкољени и потиснутии, па се након тога цела картагињанска војска дала у бег. Коњица и слонови су успели да побегну не упуштајући се у битку. Римљани су једно време гањали пораженога непријатеља, а након тога су опљачкали непријатељски логор.[10] Након победе наставили су са напредовањем према Картагини.

800px-First Punic War Africa 256-255BC.svg.png

Битке у Африци током Првога пунскога рата. Битка код Адиса је означена са 2

ПоследицеУреди

Тежак пораз изазвао је метеж у Картагини, а Нумиђани су дигли устанак.[11] Римљани су наставили са још жешћим пустошењем, па је становништво бежало у Картагину. У Картагину се слило превише становништва и почела је глад. [12] Марко Атилије Регул је схватио да се Картагињани налазе у веома тешкој позицији, али знао је да када из Рима дође нови конзул да се заслуге за пад Картагине неће приписивати њему, него новом конзулу.[13] Регул је због тога започео преговоре са Картагињанима, који су били спремни да се предају. Међутим поставио је сувише оштре услове за склапање мира. Према Касије Диону тражио је да Картагина преда Сицилију, Сардинију и Корзику, а поред тога тражио је да распусте морнарицу, плате ратну штету и постану римски вазал.[14] Иако услови, које је навео Касије Дион не изгледају поуздани ни римски услови попут предаје Сицилије не би тада били прихваћени.[15] Картагињани нису прихватили такве преоштре захтеве, па се рат наставио.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.29
  2. Полибије 1.29
  3. Полибије 1.29
  4. Полибије 1.29
  5. Полибије 1.30
  6. Полибије 1.30
  7. Полибије 1.30
  8. Полибије 1.30
  9. Полибије 1.30
  10. Полибије 1.30
  11. Полибије 1.31
  12. Полибије 1.31
  13. Полибије 1.31
  14. Касије Дион 11.43
  15. Scullard стр. 556

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.