FANDOM


Балкански поход Александра Македонског представаља поход Александра Македонског против бројних побуњених македонских вазала током 335. пре Христа. Покорио је трачка и илирска племена све до Дунава, а поразио је и Гете северно од Дунава. Током његовога похода побунила се Теба, па је била сравњена са земљом, а становништво продано у робље. Након покоравања балканских племена и Тебе имао је одрешене руке за дуго планирану инвазију на Персију.

1000px-aMap Macedonia 336 BC-en.JPG

Увод Уреди

Филип II Македонски је био убијен током 336. пре Христа за време венчања његове ћерке Клеопатре и Александра I од Епира . Филипа је убио Паусанија, један од капетана његове гарде. Македонско племство и војска прогласили су Александра Македонског за новога краља. На вест о Филиповој смрти побуниле су се многе грчке државе, укључујући Тебу, Атину, Тесалију и трачанска племена северно од Македоније. На вест о побуни Александар је брзо реаговао. Саветници су му препоручивали да покуша да изглади проблеме дипломатским средствима, али Александар Македонски се одлучио на војна средства. Окупио је 3.000 коњаника и запутио се према Тесалији на југ. Тесалци су заузели прелаз Темпе између планине Осе и Олимпа, али Александар је са војском прошао кроз Осу и нашао се Тесалцима иза леђа. Тесалци су се због тога предали, па је Александар имао на располагању и тесалијску коњицу и кренуо је према Пелопонезу.

Зауставио се код Термопила, где су га признали за вођу Амфиктионског савеза. Одатле је кренуо према југу. Атина је молила за мир, па је Александар опростио свима, који су учествовали у побуни. У Коринту су га именовали хегемоном грчких снага у предстојећем рату против Персије. Док је боравио у Коринту стигле су вести о побуни Трачана на северу.

394px-Bust Alexander BM 1857.jpg

Александар Велики

ТракијаУреди

Пре похода на Персију Александар је требао да осигура северне границе. Због тога је у пролеће 335. пре Христа кренуо у Тракију[1] против Илира и Трибала, за које је знао да припремају побуну.[2] Док је пролазио кроз Тракију нека племена су се препала, па су се покорила.[3] Придружило му се трачко племе Агријана, које је било под заповедништвом Александровог пријатеља Лангара. Македонска војска кренула је из Амфипоља, прешла је реку Нес и стигла је десетога дана до планине Хема (Балкана).[4] Независни Трачани су заузимали висове и главни планински прелаз. Трачани су сакупили кола и користили су их и као палисаду, али намеравали су и да их скотрљају низ стрмину на македонску фалангу.[5]

Александар је знао да нема другога пута, па је испланирао како да пређе планину уз најмању могућу опасност. Наредио је војсци да где год могу пропусте кола, која Трачани пусте низ стрмину. У случају да због ускога пута не могу да пропусте кола одредио је да сакупе заједно штитове, прибију се уз земљу и пусте да кола пређу преко штитова.[6] На тај начин македонска војска је успела да избегне највећу опасност од кола. Македонци су напали Трачане, који су се налазили на узвишењима. Стрелци са десне стране напредовали су испред македонске фаланге и гађали су Трачане током напредовања. Када су Македонци дошли на узвишење македонска фаланга је растерала лако наоружане Трачане.[7] Погинуло је 1.500 Трачана.[8] Заробили су трачке жене, децу и доста плена.

ТрибалиУреди

Када је прешао планину Хем Александар се нашао у земљи Трибала.[9] Трибали на челу са њиховим краљем Сирмом повукли су се све до Дунава. Када је Александар кренуо према Дунаву Трибали су се вратили натраг према реци Лигин у македонској позадини. Александар их је изненадио, па су се Трибали повукли у шумом обраслу котлину око реке. Македонци су их најпре напали лаком пешадијом и извукли их из шуме на отворен терен. Битка је била неодлучена док се није укључила македонска фаланга. Фаланга је потукла Трибале. Погинуло је 3.000 Трибала.[10]

У земљи ГетаУреди

Три дана након битке Александар Македонски је дошао до Дунава. Најпре је покушао да заузме острво, где су Трибали и Трачани нашли уточиште. Гете су имале 14.000 војника и налазиле су се на другој страни Дунава.[11] Око 4.000 македонских пешака и 1.500 коњаника прешло је Дунав неопажено ноћу у приручним сплавовима и чамцима. [12] Гете нису издржале ни први коњички напад и одмах су напустиле свој слабо утврђен град. Александар је заузео град, узео плен и град разорио до темеља. Код Александра су дошли изасланици Сирма, краља Трибала и изасланици Келта и склопили су са њим споразум.

ИлиријаУреди

На повратку са Дунава Александар је сазнао да се побунио Клитија Илирац, син од Бардилија, а да је дошао да му помаже Глаукија, краљ Таулантијана.[13] Док се Александар кретао према побуњеницима Илири Дарданци под заповедништвом Клитије заузели су македонску граничну тврђаву Пелијум. Александар је сазнао и да се Аутаријати спремају да нападну македонску војску. Краљ Агријана Лангар је тада извршио инвазију територије Аутаријата и спречио их да нападну Македонце. Александар је спречио Дарданце да се повежу са Таулантима.

Клитијини Илири су заузели повољне положаје око Пелијума. Пре битке Клитија је жртвовао три дечака, три девице и три црна овна.[14] Након кратке битке Илири су се повукли у Пелијум. Док је Александар опседао Пелијум појавио се Глаукија са Таулантијанима, да би помогао Клитији да се ослободи опсаде.[15] Александар је послао Филоту да сакупи довољно хране и крмива, али Глаукија је заузео планине око равнице у којој је Филота Парменионов требао да се снабдије. Филота се нашао у опасности, па је Александар са делом војске спасао Филоту. И након спасавања Филоте Глаукија и Клитија су сматрали да се македонска војска налази у неповољном положају, пошто су они запосели висове, а Македонци су били у низији. Македонска војска се налазила између Илира Дарданаца и Тауланта. Александар Македонски је напао Тауланте користећи 150 редова дубоку фалангу. [16] Тауланти су побегли са висова. Неколико дана касније Александар Македонски је уочио да је непријатељ слабо чува Пелијум. Претварао се да се повлачи, па је напао Пелијум преко ноћи и присилио је Клитију и Глаукија да побегну.[17] На тај начин Александар је осигурао северну границу Македоније.

ТебаУреди

Док је Александар Македонски ратовао северно од Македоније поново се побунила Атина и Теба. Александар је одмах реаговао, па су градови поново почели да оклевају, а једино је Теба одлучила да се одупре. Теба је била сравњена са земљом, а њена територија је подељена између беотских градова. Тебанци су продани у робље. Александар је поштедео само свештенике, вође промакедонске странке и Пиндарове потомке. Пад Тебе присилио је Атињане да моле за мир. Пред Александра је изашла атинска делегација, коју је предводио Фокион. Фокион је наговорио Александра да одустане од захтева за протеривањем вођа антимакедонске струје у Атини, а посебно Демостена. Александар је коначно имао одрешене руке да предузме поход на Персију.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 17.8
  2. Аријан 1а.1
  3. Диодор 17.8
  4. Аријан 1а.1
  5. Аријан 1а.1
  6. Аријан 1а.1
  7. Аријан 1а.1
  8. Аријан 1а.1
  9. Аријан 1.2
  10. Аријан 1.2
  11. Аријан 1.3
  12. Аријан 1.3-4
  13. Аријан 1.5
  14. Аријан 1.5
  15. Аријан 1.5
  16. Аријан 1.6
  17. Аријан 1.6

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.