FANDOM


Багоа је био персијски војсковођа и хилијарх тј. други човек у Персијском царству у доба Артаксеркса III. После успешнога учешћа у освајању Египта 343. пре Христа и сарадње са Ментором са Родоса дошао је до положаја другога човека у царству. Након убиства персијскога цара Артаксеркса III убио је и многе чланове краљевске породице. Артаксеркса IV је 338. пре Христа поставио на персијски трон као краља марионету. Убио је и Артаксеркса IV и поставио на власт Дарија III, а након неуспешног покушаја тровања Дарија сам је био присиљен да испије отров. Убојством два персијска цара ослабио је Персијско царство и олакшао је поход Александра Македонскога на Персију.

Perswar.jpg

Еунух од царева најавећега поверења Уреди

Био је еунух и по тој линији се успео на двору Артаксеркса III. Био је човек коме је персијски цар највише веровао.[1]

Инвазија на Египат 343. пре Христа Уреди

Одмах након покоравања Сидона Артаксеркс је 343. пре Христа започео са инвазијом на Египат. Поред војске персијских сатрапија у инвазији је учествовало 14.000 Грка из Мале Азије и 4.000 грчких најамника под заповедништвом Ментора са Родоса. Грчке снаге је поделио на три дела и сваким делом је командовао један Грк, коме би био додељен по један персијски официр.[2] Ментор је заповедао трећином грчких најамника, а Багоас је био ту да контролише његове активности.

Тебанац Лакрат је опседао Пелузиј и преусмерио је канале и срушио део зида. У Пелузију су се налазили Египћани и грчки најамници у египатској служби.[3] Грчки најамници су се жестоко опирали све док фараон није побегао у Мемфис. Након тога су ступили у преговоре, а пелузијски акропољ су предали када им је Лакрат обећао слободан одлазак са својим пртљагом у Грчку. Багоа је након тога кренуо са Персијанцима да преузме Пелузиј.[4] Персијанци су након преузимања Пелузија почели да отимају пртљагу грчких најамника. Лакрат је тада стао на страну Грка из Пелузија и побио је много Персијанаца. Багоа се због тога догађаја жалио Артаксерксу, али Артаксеркс III је сматрао да су Персијанци погрешили, па је погубио оне који су пљачкали.[5]

Након заровљавања Ментор га је поштедео Уреди

Ментор са Родоса је раширио вести да ће Артаксеркс III бити великодушан према онима, који се предају, а да ће оне који се не предају снаћи судбина Сидона.[6] Грчки плаћеници су се посвадили са домаћим становништвом. јер за разлику о д Египћана они нису хтели да се предају. Када су Ментор са Родоса и Багоа напали град Бубаст, тада су Египћани намеравали да без знања Грка у Бубасту град предају Персијанцима.[7] Због тога су преговарали са Багоасом о предаји града. Ментор није био обавештен о тим преговорима. Када су Грци из Бабуста сазнали за тајне преговоре они су напали Египћане, неке убили, а остале ставили под надзор.[8]

Након тога грчки плаћеници из Бабуста ступили су у преговоре са Ментором, који их је охрабрио да нападну Персијанце када Багоа уђе у град.[9] Када је Багоа покушао да сам заузме град био је заробљен. Након тога тражио је Ментора да му поштеди живот обећавајући да више никад неће подузимати акције без његова питања.[10] Сазнао је да је Ментор у дослуху са Грцима из Бабуста. Грци су предали град Ментору од Родоса, а он је поштедио Багоа. Њих двојица су касније јако добро сарађивала у свим акцијама, па су обојица напредовала на персијском двору.

Други човек у Персији Уреди

Багоас и Ментор су се удружили, па су обојица дошла до високих положаја у персијској хијерархији. Ментор је био именован врховним заповедником и сатрапом у обалним западним сатрапијама.[11] Регрутовао је грчке плаћенике и слао их Атаксерксу. Багоа је са друге стране најпре заповедао у источним сатрапијама, а након тога постао је главни царев саветник.[12] Багоа је постао други човек у Персији, одмах иза краља.

Убија двојицу персијских царева Уреди

Багоа је отровао Артаксеркса III 338. пре Христа. [13] Побио је све Артаксерксове синове сем најмлађега Артаксеркса IV.[14] Њега је довео на престо са намером да преко њега влада Персијским царством. Боагоа је постао тада фактички владар Персије. Када је претила опасност да Артаксеркс IV преузме и фактичку власт у своје руке Багоа га је убио 336. пре Христа.[15] Побио је и остале чланове краљевске породице и на власт је поставио Дарија III, који је био унук Артаксерксовога брата Остана.[16] Дарије III је био Багоов пријатељ, па се Багоа надао да ће и помоћу њега владати Персијом.

Смрт Уреди

Касније је покушао да убије и Дарија III, али Дарије је открио његов план, па га је позвао на гозбу и натерао да испије отров.[17]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор,16.47
  2. Диодор, 16.47
  3. Диодор, 16.49
  4. Диодор, 16.49
  5. Диодор, 16.49
  6. Диодор, 16.49
  7. Диодор, 16.50
  8. Диодор, 16.50
  9. Диодор, 16.50
  10. Диодор, 16.50
  11. Диодор, 16.50
  12. Диодор, 16.50
  13. Диодор, 17.5
  14. Диодор, 17.5
  15. Диодор, 17.5
  16. Диодор, 17.5
  17. Диодор, 17.5

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.