FANDOM


Атропат (грч. Aτρoπάτης, око 370—после 321. пре Христа) је био персијски племић, сатрап Медије за време Дарија III и за време Александра Македонскога. Према подели у Вавилону добио је северозападни део Медије, тј. Медију Атропатену. Оснивач је династије Атропата.

Diadochi 301 Shepherd2

Мапа на којој се види територија Медије Атропатене

Битка код Гаугамеле Уреди

Пред битку код Гаугамеле Атропат је био сатрап Медије, стартешки веома важне сатрапије. За време битке код Гаугамеле 331. пре Христа Атропат је заповедао Међанима, Кадузијцима, кавкаским Албанцима и Сакесињанима.[1] У тој бици персијска војска је била поражена. Након те битке Ахемединско царство се више није могло опоравити.

Остаје веран Дарију до његове смрти Уреди

Током зиме Атропат је примио Дарија III у Екбатани, када је Дарије покушавао да сакупи нову војску за борбу против Александра Македонскога. Остао је веран Дарију све до његове смрти 330. пре Христа. Дарије III се након Александровога напредовања и освајања Персепоља повукао на исток и ту га је убио сатрап Бес.

Александров сатрап Медије Уреди

Након Даријеве смрти Атропат се предао Александру Македонскоме. Александар је раније сатрапију Медију предао Оксидату.[2] Међутим изгубио је поверење у Оксидата и сменио га је. Атропату је поново дао 328/327 пре Христа сатрапију Медију на управљање.[3] Главни град Медије Екбатана био је од стратешке важности за Александрове планове. Било му је важно да на таквом месту има поуздане људе.

Атропат се истакао током 324. пре Христа када је успео да сломи устанак, који је предводио Међанин Барјакс.[4] Барјакс се представљао као краљ Персијанаца и Међана за време Александрова похода у Индији. Атропат је Барјакса и друге побуњенике изручио Александру у Пасаргади, када се Александар 324. пре Христа враћао из индијскога похода.[5]

У Сузи и Екбатани Уреди

Атропат је путовао са Александром у Сузу. У Сузи је 324. пре Христа Александар организовао свадбу најзначајнијих Македонаца са ћеркама најзначајнијих Персијанаца. Александар се оженио једном Даријевом ћерком, а Хефестион другом. Кратер се оженио са ћерком Даријевога брата Оксијарта.[6] Ту се Атропатова ћерка удала за Пердику, који је био један од најважнијих Александрових војсковођа.[7]

Када је Александар стигао у Екбатану тада му је Атропат понудио изузетно необичан поклон. Предао му је 100 жена за које је рекао да су Амазонке.[8] Међутим и сам Аријан напомиње да ту причу не преноси ниједан од поузданих извора.[9] У Екбатани је био последњи сусрет Атропата и Александра. Пола године после тога Александар је умро.

Постаје сатрап Медије Атропане Уреди

Након Александрове смрти Атропатов зет Пердика постао је регент царства, а краљ је постао малоумни Филип III Аридеј. Према Вавилонској подели Александровога царства из 323. пре Христа Медија је подељена на два дела. Питон је постао сатрап највећега дела Медије. Атропат је постао сатрап мањег северозападнога дела око реке Аракс.[10] Та Медија се касније називала Медија Атропатане. Атропат се није помињао за време ратова дијадоха. Страбон помиње да је Атропат основао независну краљевину и да је његова династија владала неколико векова .[11]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Аријан 3.8
  2. Аријан 3.20
  3. Аријан 4.18.3
  4. Аријан 6.29
  5. Аријан 6.29
  6. Аријан 7.4
  7. Аријан 7.4
  8. Аријан 7.13
  9. Аријан 7.13
  10. Диодор 18.3
  11. Страб 11.13

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.