Astijag je bio poslednji kralj Medije. Vladao je od 585. pre Hr. do 550. pre Hr. Sin je kralja Kijaksara. Zbacio ga je s vlasti Kir Veliki.
Medija (žuta boja), Lidija, Vavilonija i Egipat 600. pre Hrista
Vlada Medijom[]
Astijag je nasledio svog oca Kijaksara 585. pre Hrista nakon bitke kod Halisa, kojom je okončan petogodišnji rat između Lidije i Medije. Ugovoren je diplomatski brak, pa se Astijag oženio ćerkom kralja Lidije Alijata, da bi mir između Lidije i Medije dulje trajao[1]. Kralja Alijata je u Lidiji kasnije nasledio njegov sin Krez, pa je taj diplomatski brak omogućio duži savez. Astijag je nasledio veliko carstvo. Bio je u savezu sa svojim šurakom Krezom, kraljem Lidije i sa zetom kraljem Vavilonije Nabukodonosorom. Nabukodonosor je bio oženjen njegovom sestrom, za koju je izgradio čuvene viseće vrtove iz Vavilona. Astijagova vladavina obeležena je dugotrajnom stabilnošću, koja je trajala 32 godine. U isto vreme pojavila se nova vera zoroastrizam, koja se raširila po celom carstvu. Stabilnost je postojala zbog saveza sa sve najveće okolne sile Vavilonom i Lidijom. U to vreme u Lidiji se pojavljuju veliki mudraci poput Talesa, Solona , Ezopa i drugih, a u Vavilonu Nabukodonosor pretvara grad u jednu od najvećih metropola do tada. Nakon 32 godine stabilnosti Astijag je izgubio podršku plemstva tokom rata sa Kirom Velikim.
Medijsko carstvo oko 600 pre Hrista
Kir i Astijag u Herodotu[]
Prema Herodotu Astijag je sanjao svoju ćerku Mandanu, a kada su mu protumačili san prepao se[2]. Zbog toga nije hteo da mu se ćerka uda za medijske plemiće, nego za persijskog plemića Kambiza[3].Kada je udao Mandanu za Kambiza onda je sanjao da će Mandana da rodi sina, koji će njega da zbaci sa trona. Kada se rodio njen sin Kir Veliki naredio je svom dvorjaninu i rođaku Harpagu i naredio mu da ubije dete[4]. Harpag je naredio jednom pastiru da ostavi dete na najudaljenijem mestu na planinama, kako bi što pre poginulo.Pastirova žena je tada rodila mrtvo dete, pa su zamenili to mrtvo dete za kraljevo.[5] Pastir je tako odgajao Kira kao da je njegovo dete. Kada je Kir imao deset godina Astijag je saznao da je on živ.[6] Astijag je zbog svega toga bio ogorčen na Harpaga, iako Harpag nije bio kriv. Naredio je Harpagu da mu pošalje svoga sina na ručak, koji će prirediti. Ostalima gostima su na ručku servirali normalno meso, a Harpagu su servirali meso njegova sina i tek su mu nakon ručka rekli istinu.[7]
Nakon toga Astijag je poslao Kira Velikoga njegovim roditeljima Kambizu i Mandani u Persiju. Kada je Kir odrastao javio mu se Harpag, koji je imao nameru da se osveti Astijagu. Pošto je Astijag bio omražen od Međana Harpag se sastajao sa međanskim velikašima i nagovarao ih da zbace Astijaga i da na presto dovedu Kira Velikoga.[8] Kada je Harpag sve pripremio tek onda je nameravao da zaveru otkrije i Kiru. Obavestio je Kira šta je sve poduzeo i pripremio protiv Astijaga. Kir je nakon toga pripremio Persijance na pobunu protiv Međana. Objasnio im je da ako pobede da će oni biti gospodari, a Međani sluge, a ne obratno kako je bilo do tada.[9] Persijanci su bili spremni da se oslobode, pa su ga izabrali za vođu.Astijag je čuo što se sprema, pa je pripremio vojsku, a na čelo vojske je postavio Harpaga.[10] Kada je došlo do bitke između Međana i Persijanaca jedni su se dobro borili, drugi su prebegli kod Persijanaca, a većina nije htela da se bori i pobegli su.[11] Astijaga su zarobili u bici. Kir nije ništa učinio Astijagu, nego ga je držao dok ovaj nije umro.
Druge interpretacije[]
Herodot je pojednostavio samo na jednu bitku Medijsko-persijski rat, koji je trajao bar tri godine, od 553 do 550. pre Hrista.[12] Prema Nabonidskoj hronici pad Ekbatane je bio samo završetak rata. Nabonidova hronika potvrđuje da se vojska pobunila protiv Astijaga.[13] Nekoliko klasičnih autora potvrđuje da je rat između Kira Velikoga i Astijaga dugo trajao. Harpagovu izdaju potvrđuju i Ktesija i Nikolaj iz Damaska. Prema Ktesiji Astijag je nakon Harpagove izdaje na čelo vojske postavio samo ljude od najvećega poverenja, a prema Nikolaju iz Damaska Astijag je sam preuzeo komandu i krenuo na Persijance.[14] Prema Polijanu Kir Veliki se tri puta sukobio sa Astijagom i sva tri puta je bio poražen.[15] Nakon toga mnogi Persijanci su prešli na stranu Međana. Četvrta bitka odigrala se kraj najvažnijega persijskoga grada Pasargade, gde su bile porodice persijskih vojskovođa. U četvrtoj bici kod Pasargade Kir Veliki je odnio odlučnu pobedu.[16] Nakon pobede kod Pasargade Kir je nastavio sa ofanzivom i zauzeo je Ekbatanu, u koju se Astijag sklonio.[17] Prema Ktesiji Astijag je zarobljen u Ekbatani, a prema Nikolaju od Damaska pobegao je i zarobljen je tek nakon još jedne bitke.[18]
Pad Ekbatane[]
Nakon pada njene prestolnice Ekbatane Medija je prestala da postoji kao kraljevina i otada je u sastavu Persije. Prema Vavilonskoj hronici Kir Veliki je 550. pre Hrista iz Ekbatane odneo sve blago.[19] Zbog svrgavanja Astijaga njegov šurak Krez započeo je rat protiv Kira Velikoga.
Literatura[]
- Herodot, Istorija
- O Astijagu
- Encilopedija Iranika o Astijagu
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0
Reference[]
- ↑ Herodot, 1.74
- ↑ Herodot, 1.107
- ↑ Herodot, 1.107
- ↑ Herodot, 1.108
- ↑ Herodot, 1.112-1.113
- ↑ Herodot, 1.114-1.116
- ↑ Herodot, 1.119
- ↑ Herodot, 1.123
- ↑ Herodot, 1.126-1.127
- ↑ Herodot, 1.127
- ↑ Herodot, 1.127
- ↑ Briant str.32
- ↑ Briant str.32
- ↑ Briant str.32
- ↑ Briant str.32
- ↑ Briant str.32
- ↑ Briant str.33
- ↑ Briant str.32
- ↑ http://www.livius.org/cg-cm/chronicles/abc7/abc7_nabonidus2.html#ii.1 Nabonidove hronike
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]