FANDOM


Астијаг је био последњи краљ Медије. Владао је од 585. пре Хр. до 550. пре Хр. Син је краља Кијаксара. Збацио га је с власти Кир Велики.

Median Empire

Медија (жута боја), Лидија, Вавилонија и Египат 600. пре Христа

Влада Медијом Уреди

Астијаг је наследио свог оца Кијаксара 585. пре Христа након битке код Халиса, којом је окончан петогодишњи рат између Лидије и Медије. Уговорен је дипломатски брак, па се Астијаг оженио ћерком краља Лидије Алијата, да би мир између Лидије и Медије дуље трајао[1]. Краља Алијата је у Лидији касније наследио његов син Крез, па је тај дипломатски брак омогућио дужи савез. Астијаг је наследио велико царство. Био је у савезу са својим шураком Крезом, краљем Лидије и са зетом краљем Вавилоније Набукодоносором. Набукодоносор је био ожењен његовом сестром, за коју је изградио чувене висеће вртове из Вавилона. Астијагова владавина обележена је дуготрајном стабилношћу, која је трајала 32 године. У исто време појавила се нова вера зороастризам, која се раширила по целом царству. Стабилност је постојала због савеза са све највеће околне силе Вавилоном и Лидијом. У то време у Лидији се појављују велики мудраци попут Талеса, Солона , Езопа и других, а у Вавилону Набукодоносор претвара град у једну од највећих метропола до тада. Након 32 године стабилности Астијаг је изгубио подршку племства током рата са Киром Великим.

Median Empire

Медијско царство око 600 пре Христа

Кир и Астијаг у ХеродотуУреди

Према Херодоту Астијаг је сањао своју ћерку Мандану, а када су му протумачили сан препао се[2]. Због тога није хтео да му се ћерка уда за медијске племиће, него за персијског племића Камбиза[3].Када је удао Мандану за Камбиза онда је сањао да ће Мандана да роди сина, који ће њега да збаци са трона. Када се родио њен син Кир Велики наредио је свом дворјанину и рођаку Харпагу и наредио му да убије дете[4]. Харпаг је наредио једном пастиру да остави дете на најудаљенијем месту на планинама, како би што пре погинуло.Пастирова жена је тада родила мртво дете, па су заменили то мртво дете за краљево.[5] Пастир је тако одгајао Кира као да је његово дете. Када је Кир имао десет година Астијаг је сазнао да је он жив.[6] Астијаг је због свега тога био огорчен на Харпага, иако Харпаг није био крив. Наредио је Харпагу да му пошаље свога сина на ручак, који ће приредити. Осталима гостима су на ручку сервирали нормално месо, а Харпагу су сервирали месо његова сина и тек су му након ручка рекли истину.[7]

Након тога Астијаг је послао Кира Великога његовим родитељима Камбизу и Мандани у Персију. Када је Кир одрастао јавио му се Харпаг, који је имао намеру да се освети Астијагу. Пошто је Астијаг био омражен од Међана Харпаг се састајао са међанским великашима и наговарао их да збаце Астијага и да на престо доведу Кира Великога.[8] Када је Харпаг све припремио тек онда је намеравао да заверу открије и Киру. Обавестио је Кира шта је све подузео и припремио против Астијага. Кир је након тога припремио Персијанце на побуну против Међана. Објаснио им је да ако победе да ће они бити господари, а Међани слуге, а не обратно како је било до тада.[9] Персијанци су били спремни да се ослободе, па су га изабрали за вођу.Астијаг је чуо што се спрема, па је припремио војску, а на чело војске је поставио Харпага.[10] Када је дошло до битке између Међана и Персијанаца једни су се добро борили, други су пребегли код Персијанаца, а већина није хтела да се бори и побегли су.[11] Астијага су заробили у бици. Кир није ништа учинио Астијагу, него га је држао док овај није умро.

Друге интерпретације Уреди

Херодот је поједноставио само на једну битку Медијско-персијски рат, који је трајао бар три године, од 553 до 550. пре Христа.[12] Према Набонидској хроници пад Екбатане је био само завршетак рата. Набонидова хроника потврђује да се војска побунила против Астијага.[13] Неколико класичних аутора потврђује да је рат између Кира Великога и Астијага дуго трајао. Харпагову издају потврђују и Ктесија и Николај из Дамаска. Према Ктесији Астијаг је након Харпагове издаје на чело војске поставио само људе од највећега поверења, а према Николају из Дамаска Астијаг је сам преузео команду и кренуо на Персијанце.[14] Према Полијану Кир Велики се три пута сукобио са Астијагом и сва три пута је био поражен.[15] Након тога многи Персијанци су прешли на страну Међана. Четврта битка одиграла се крај најважнијега персијскога града Пасаргаде, где су биле породице персијских војсковођа. У четвртој бици код Пасаргаде Кир Велики је однио одлучну победу.[16] Након победе код Пасаргаде Кир је наставио са офанзивом и заузео је Екбатану, у коју се Астијаг склонио.[17] Према Ктесији Астијаг је заробљен у Екбатани, а према Николају од Дамаска побегао је и заробљен је тек након још једне битке.[18]

Пад Екбатане Уреди

Након пада њене престолнице Екбатане Медија је престала да постоји као краљевина и отада је у саставу Персије. Према Вавилонској хроници Кир Велики је 550. пре Христа из Екбатане однео све благо.[19] Због свргавања Астијага његов шурак Крез започео је рат против Кира Великога.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот, 1.74
  2. Херодот, 1.107
  3. Херодот, 1.107
  4. Херодот, 1.108
  5. Херодот, 1.112-1.113
  6. Херодот, 1.114-1.116
  7. Херодот, 1.119
  8. Херодот, 1.123
  9. Херодот, 1.126-1.127
  10. Херодот, 1.127
  11. Херодот, 1.127
  12. Briant стр.32
  13. Briant стр.32
  14. Briant стр.32
  15. Briant стр.32
  16. Briant стр.32
  17. Briant стр.33
  18. Briant стр.32
  19. http://www.livius.org/cg-cm/chronicles/abc7/abc7_nabonidus2.html#ii.1 Набонидове хронике

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.