Asandar je bio satrap Karije od 323-312. pre Hrista. U Trećem ratu dijadoha ratovao je na strani Kasandra i Ptolemeja, a protiv Antigona. Antigon je zauzeo Kariju 313/312. pre Hrista.
Satrap Karije[]
Sin je Agatona iz Beroje i povezan je familijskim vezma sa Antigonom.[1] Nakon Aleksandrove smrti 323. pre Hrista prema Vavilonskoj podeli postao je satrap Karije.[2] Ostao je satrap Karije i po Podeli u Triparadisu 321/320. pre Hrista.
Napada Perdikine pristaše[]
Nakon ubojstva Perdike još uvek su Perdikine pristaše imale veoma jaku vojsku. Bili su to Perdikin brat Alketa, admiral Atal Andromenov i Eumen. Antigon je sa velikom vojskom krenuo da se obračuna sa Eumenom. Antipatar je naredio Asandru da napadne Alketu i Atala. Međutim nakon neodlučne bitke 320/319. pre Hrista Asandar je bio prisiljen da se povuče.[3] Antigon je kasnije uspeo da ih porazi. Dok je Antigon nakon 317. pre Hrista ratovao na istoku protiv Eumena Asandar je uvećao svoju moć u Maloj Aziji.
Rat sa Antigonom[]
Antigon je nakon pobede nad Eumenom u bici kod Gabjene postao najmoćniji satrap i počeo je da uklanja preostale satrape. Veoma brzo nakon toga obračunao se sa Pitonom, Peukestom i Seleukom i zauzeo je njihove satrapije. Ptolemej, Kasandar, Seleuk i Lisimah sklopili su 315. pre Hrista savez protiv Antigona. Asandar je bio isto tako ugrožen od Antigona, pa je sklopio savez sa Ptolemejem.[4] Asandar je iskoristio period dok je Antigon bio odsutan iz Male Azije, pa je izvršio invaziju Kapodokije. Asandrova vojska je opsedala Amisu (današnji Samsun), grad u Kapadokiji, na obali Crnoga mora. Antigon je poslao Polemeja da Amisu oslobodi opsade i da Asandrovu vojsku izbaci iz Kapodokije. Polemej je nakon oslobađanja Kapodokije napao i Kariju. Međutim Ptolemej je poslao Mirmidona sa najamnicima da pomogne Asandru.[5]
Zarobljena Kasandrova vojska u Kariji[]
Kasandar je u Evropi ratovao protiv Etolaca, koje je Antigon podržavao i oružjem i sa vojskom. Postojala je opasnost da Antigon krene u Evropu, pa je Kasandar odlučio da odlučnije pomogne Asandra, kao svoga saveznika u Maloj Aziji. Na taj način nadao se da će Antigonu stvoriti probleme i omesti pripreme za prelaz u Evropu. Kasandar je 313/312. pre Hrista poslao veliku vojsku da pomogne Asandru, a na čelu vojske su bili sam Asandar i Prepelaj.[6] Kada su stigli u Kariju saznali su da je Antigonov general Polemej poslao vojsku na zimovanje. Zbog toga su poslali Eupolema sa 8.000 pešaka i 200 konjanika da iznenadi neprijatelja.[7] Kada je Polemej saznao za neprijateljski plan, sakupio je 8.300 pešaka i iznenadnim noćnim napadom zarobio je celu vojsku.[8]
Predaje se Antigonu i onda se ponovo buni[]
Nakon Eupolemova poraza Asandar je bio pritisnut velikim Antigonovim snagama, pa je prisiljen da sa Antigonom sklopi ponižavajući ugovor, po kome mu predaje svu vojsku.[9] Pored toga trebao je da oslobodi sve grčke gradove u Kariji.[10] Morao je da Antigonu preda svoga brata Agatona kao taoca. Po sporazumu i dalje je bio satrap, ali kao Antigonov vazal. Nekoliko dana nakon potpisivanja ponižavajućeg ugovora Asandar je odlučio da ga prekrši, pa je oslobodio brata i uputio molbe Kasandru i Ptolemeju da mu pošalju pomoć.[11] Do toga trenutka još uvek nije Antigonu predao gradove.
Antigon osvaja Kariju[]
Antigon je poslao veliku vojsku da bi kaznio Asandra. Kopnenom vojskom je komandovao Antigon Dokim, a mornaricom admiral Medija.[12] Najpre su zauzeli Milet. Antigon Jednooki je zauzeo Tral, a nakon toga i Kaun, ali nije zauzeo tvrđavu u Kaunu. Pohodu se priključio i Polemej, koji je zauzeo Jas.[13] Izgleda da je tada Antigon potpuno osvojio Kariju, jer se posle toga Asandar više ne pominje u istoriji.[14]
Literatura[]
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Arijan, Anabaza
- Justin
- Kvint Kurcije Ruf
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]