Arhelaj I Makedonski (grč. Αρχέλαος Α' της Μακεδονίας) bio je makedonski kralj od 413. pre Hrista do 399. pre Hrista. Bio je sposoban vladar, poznat po velikim reformama administracije, vojske i trgovine. Bio je značajan atinski saveznik opskrbljujući ih drvenom građom za brodove. Prestolnicu je premestio iz Ege u Pelu, koja je postala važno kulturno sedište gde su jedno vreme živeli pesnici poput Euripida ili slikari poput Zeuksida.
Stater kralja Arhelaja
Krvav dolazak na vlast[]
Prema Platonu bio je sin makedonskoga kralja Perdike II i jedne ropkinje, pa je prema tome bio Perdikin nezakoniti sin.[1] Domogao se trona nakon ubojstva svoga strica Alkete, Alketinoga sina i sedmogodišnjega polubrata, koji je bio legitimni Perdikin sin i naslednik.[2] Osigurao se oženivši se maćehom Kleopatrom.
Atinski dobročinitelj[]
Atini je nakon katastrofalnoga okončanja Sicilijanske ekspedicije 413. pre Hrista bila potrebna nova flota. Trebalo im je mnogo kvalitetne građe za brodove, a Makedonija je u to doba bila glavni snabdevač kvalitetnim drvetom. Arhelaj je tada bio u prilici da ucenjuje. Umesto toga Arhelaj je bio darežljiv i snabdevao je Atinjane građom za brodove. Tokom 411. pre Hrista dozvolio je Andokidi da seče veliku količinu drveta, koju je Andokida onda prodao atinskoj floti na Samosu.[3] Tokom 407/406 pre Hrista dozvolio je Atinjanima da grade brodove u Makedoniji,[4] pa su zahvalni Atinjani zbog toga Arhelaju i njegovim potomcima dali počasne titule atinskih ambasadora i dobročinitelja.
Opsada Pidne[]
Pidna se 410. pre Hrista pobunila protiv Arhelaja, pa je on onda sa velikom vojskom opsedao grad.[5] U pomoć su mu došle atinska vojska i mornarica pod komandom Teramena, ali kako se opsada otegla Teramen je otplovio za Trakiju.[6] Ipak Arhelaj je uspeo da slomi pobunu. Da bi Pidnu održao u pokornosti, a obalu pod svojom kontrolom odlučio je da ponovo izgradi grad na oko 4 kilometra od mora.[7]
Reforma[]
Arhelaj je započeo sa mnogima reformama u Makedoniji. Počeo je da kuje novi kvalitetniji novac sa većim sadržajem srebra, ali još uvek makedonski novac je bio slabiji od novca makedonskih južnih suseda. Gradio je utvrđenja i prosekao je ravne puteve značajne za kretanje vojske.[8] Poboljšao je vojnu organizaciju, nabavio novu vojnu opremu, unapredio konjicu i hoplitsku tešku pešadiju više od svih makedonskih kraljeva pre njega.[9] Prestolnicu je premestio iz Vergine (Ege) na severu u Pelu u središnjoj makedonskoj ravni. Pela je predstavljala dobar izbor zbog nekoliko razloga. Pela je kontrolisala veoma važan put od zapada prema istoku, ali i od severa prema jugu.[10] Bila je na jezeru, imala je luku, a nalazila se u veoma plodnoj ravnici.[11]
Kultura[]
Arhelaj je bio pobornik kulture i imao je veoma jake kulturne i umetničke kontakte sa južnim delovima Grčke. U novom dvoru u Peli ugošćavao je poznate grčke pesnike, tragičare, poput Argetona i Euripida. Na njegov dvor dolazili su muzičari i slikari, poput slavnoga Zeuksida iz Efeza. Euripid je za vreme svoga boravka u Makedoniji (410. pre Hrista do 408/407 pre Hrista ) napisao tragediju Arhelaj o mitskom osnivaču dinastije Argeada. Arhelaj je reorganizovao makedonsku verziju Olimpijskih igara u Dionu. U vreme Olimpijskih igara odvijala su se muzička i atletska natecanja, koja su privlačila najslavnije umetnike i atlete iz cele Grčke. Arhelaj je bio jedan od takmičara, pa je jednom pobedio u tetriponu na Olimpijskim i Pitijskim igrama.
Savez sa Alimejom[]
Arhelaj je svoju stariju ćerku dao kralju Alimeje, a mlađu je dao njegovom sinu Aminti II, sa ciljem da se izbegne borba za vlast između rođaka, odnosno repriza Arhelajevoga uspona na tron.[12] Arhelaj je hteo da obezbedi siguran tron za svoga sina Oresta. Drugi razlog je bila podrška, koju je od njih očekivao u ratu sa kraljem Linka Arabejem i sa Ilirom Sirom.[13]
Smrt[]
Prema Diodoru jedan od kraljevih paževa Krater ubio je u lovu Arhelaja[14] 399. pre Hrista. Međutim prema Aristotelu postojalo je nekoliko ubojica, koji su ubili zbog osvete.[15] Do toga trenutka Arhelaj je uspeo da od Makedonije stvori značajnu i snažnu silu. Tukidid je isticao da je Arhelaj za Makedoniju učinio više nego svi njegovi prethodnici zajedno. Međutim nakon Arhelajeve smrti usledila je grčevita borba za vlast. Arhelajeva sina Oresta ubio je stric Erop. Od 399. pre Hrista do 393. pre Hrista smenila su se četiri vladara Makedonije: Orest, Erop, Eropov sin Pausanije i Aminta II. Na kraju je na vlast došao Aminta III.
| Prethodi: Perdika II |
Kralj Makedonije Arhelaj I Makedonski 413–399 pre Hrista |
Sledi: Orest |
Literatura[]
- Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović, Admiral Books, Beograd 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
- Diodor sa Sicilije
- Aristotel, Politika, Zagreb 1988
- Joseph Roisman, Classical Macedonia to Perdiccas III, A Companion to Ancient Macedonia, Edited by Joseph Roisman and Ian Worthington, Blackwell Publishing Ltd 2010, ISBN 978-1-4051-7936-2
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]