Artakserks II Mnemon (435/4—359/8 pre Hrista) je bio persijski car od 404. pre Hrista do 359/358. pre Hrista. Njegov mlađi brat Kir Mlađi pokušao je da se domogne persijskoga trona uz pomoć Deset hiljada grčkih plaćenika, ali poražen je 401. pre Hrista u bici kod Kunakse. Sparta je ratovala sa Persijom i osvajala je grčke oblasti Male Azije. Da bi zaustavio Spartu Artakserks II je potakao spartanske neprijatelje Atinu, Tebu i Korint da započnu Korintski rat protiv Sparte. Kada je Sparta dovoljno oslabljena, a Atina ojačala i počela da ugrožava persijske interese Artakserks II je počeo da pomaže Spartu. Prisilio je sve grčke državice da 387/386. pre Hrista prihvate njegov diktat, odnosno mir kakav im je on izdiktirao. Taj mir se nazivao Kraljev ili Antalkidin mir, a grčki polisi su tada priznali persijski suverenitet u Maloj Aziji. Egipat je postao nezavisan početkom Artakserksove vlasti, kada se Kir Mlađi pobunio. Artakserks je kasnije više puta neuspešno pokušavao da ponovo osvoji Egipat. Pri kraju njegove vlasti od oko 368. do 358. pre Hrista izbijale su mnoge pobune u Persijskom carstvu, a najpoznatija takva pobuna je pobuna satrapa.
Palata Apadana u Persepolju
Dolazak na vlast[]
Darije II (424-404. pre Hrista) i Parisatis su imali četiri sina, Artakserksa II, Kira Mlađega. Ostana i Oksatra. Kir Mlađi je bio nagao, a Artakserks je bio mnogo blaži.[1] Artakserksova majka je mnogo više volila Kira Mlađega i želele je da on iako mlađi nasledi presto.[2] Kada je kralj Darije II ležao na samrti Kir Mlađi je krenuo iz svoje satrapije pun nade da će mu majka isposlovati da nasledi persijski tron. Parisatis se zalagala za Kira Mlađega koristeći argument da se Kir Mlađi rodio kada je Darije bio kralj, a Artakserks se rodio dok Darije još nije bio kralj. Ipak Kirova i Artakserksova majka nije uspela da spreči da Artakserks postane kralj. Kir Mlađi je postao satrap Lidije i glavni zapovednik vojske u primorskim satrapijama.
Planovi Kira Mlađega[]
Tisafern je saznao za Kirove planove da ubije Artakserksa i da se domogne trona. Kada je Artakserks saznao od Tisaferna za planove svoga brata dao je da se uhapsi Kir Mlađi.[3] Međutim na inzistiranje majke Artakserks je oslobodio svoga brata Kira Mlađega i ponovo ga poslao u njegovu satrapiju. Kir Mlađi je i dalje bio nezadovoljan svojim položajem.
Pobuna Kira Mlađega[]
Kir Mlađi se nikako nije pomirio sa svojom pozicijom. Nameravao je da osvoji persijski presto. Tražio je pomoć od Sparte. Sparta je naredila Klearhu da Kiru pruži svaku moguću pomoć.[4] Pored ostale vojske Kir je okupio 13.000 grčkih plaćenika. Kir je u početku sakrivao svoj pravi cilj. Ipak Tisafern je informisao Artakserksa da Kir Mlađi namerava da osvoji persijski tron. Kir Mlađi je sa vojskom otišao daleko, sve nedaleko od Vavilona. Artakserks II je u početku izbegavao da sa vojskom zaustavi Kira. Savetnici su ga nagovorili da ne izbegava bitku sa brojčano mnogo slabijim neprijateljem.
Bitka kod Kunakse 401. pre Hrista[]
Odlučna bitka kod Kunakse između persijske vojske i snaga Kira Mlađega odigrala se 401. pre Hrista. U bici je na Kirovoj strani učestvovalo oko 10.000 grčkih plaćenika pod zapovedništvom Klearha, 2.500 peltasta i 10.000 vojnika iz Azije. Artakserks je imao višestruko brojniju vojsku. Pred bitku došlo je do svađe Klearha i Kira Mlađega. Klearh nije hteo da sa grčkih plaćenicima napadne persijski centar gde se nalazio Artakserks. Umesto njega Kir Mlađi je napao persijski centar sa vojnicima iz Azije. Klearh je na svojoj strani pobeđivao, ali Kir Mlađi je poginuo prilikom napada na persijski centar, gde se nalazio kralj i najbolja vojska. Iako je Kirova vojska pobeđivala nakon Kirove smrti više nije bilo vođe.
Grčki plaćenici su se povlačili preko persijske teritorije u poretku. Tisafern ih je sledio, a pozvao je vođe plaćenika na pregovore. Tada je na prevaru zarobio Klearha i nekoliko vođa grčkih plaćenika. I nakon toga Deset hiljada se povlačilo i stigli su nakon dugoga marša do sigurnosti.
Rat Sparte sa Persijom[]
Pošto se Deset hiljada grčkih plaćenika pokazalo kao vojna sila, koja je mogla da se obrani od cele persijske vojske među Grcima se pojavilo samopouzdanje. Sparta se posebno osećala dovoljno sposobnom da oslobodi Grke koje su živeli na obalama Male Azije.
Persijski car Artakserks II je zbog velikih zasluga u gušenju Kirove pobune postavio Tisaferna za satrapa zapadne Azije, tj za satrapa Lidije i Karije. Kada se vratio Tisafern je polagao pravo na celu Joniju. Jonski gradovi su nakon Peloponeskog rata pripali Persiji, a tokom Kirove pobune bili su uglavnom pod upravom odmetnutog Kira Mlađega. Tisafern je napao one gradove, koji su odbili da se vrate pod persijsku vlast. Jonski grčki gradovi su zamolili Spartu da im pomogne. Sparta se odazvala pozivu, pa je 399. pre Hrista poslala vojsku pod zapovedništvom Timbrona. Timbron je sa 6.000 preživelih plaćenika došao do Efeza. Cilj toga pohoda je bio da se Tisafern prisili na pregovore. Timbronov pohod nije se pokazao uspešnim, pa je Sparta 399. pre Hrista poslala novoga zapovednika Derkilidu, poznatog po lukavosti.
Derkilida je shvatio da između Farnabaza i Tisaferna postoji netrpeljivost, pa je sklopio primirje sa Tisafernom i napao je Farnabazovu satrapiju. Derkilida je bio veoma uspešan tokom 399. i 398. pre Hrista i uspeo je u početku da zauzme mnoge gradove. Tokom 397. pre Hrista Derkilida nije bio uspešan prilikom napada na Kariju, pa je sklopio primirje. Persija je iskoristila mir da bi gradila veliku mornaricu, ali Sparta je shvatila da mora da spreči izgradnju mornarice. Tokom 396. pre Hrista spartanski kralj Agesilaj II je došao sa vojskom u Malu Aziju i preuzeo je zapovedništvo.
Persija potiče Korintski rat[]
Agesilaj II je bio veoma uspešan. Najpre je zauzeo mnoge gradove u Frigiji. Tokom 395. pre Hrista Agesilaj je krenuo na Lidiju prema Sardu. Pobedio je persijsku vojsku pod zapovedništvom Tisaferna u Paktolu blizu Sarda 395. pre Hrista. Posle toga Titraust je po nalogu dvora ubio Tisaferna i potplatio je Agesilaja da ode iz Lidije.[5] Agesilaj je pristao da se vrati samo do Frigije,[6] tj. do Farnabazove satrapije. Osvojio je najveći deo Frigije. Agesilaj II je imao nameru da osvoji Persiju. Artakserks II ili njegovi satrapi su zbog toga odlučili da Sparti stvore probleme u samoj Grčkoj. Poslali su Timokrata sa Rodosa sa velikom količinom novca i on je delom počeo da potplaćuje, a delom da nagovara grčke gradove da stvore savez protiv Sparte.Spartanska hegemonija i agresivna politika doprinela je da se taj savez lakše oformi. Savez protiv Sparte oformili su Teba, Korint, Argos i Atina. Korintski rat između Sparte i antispartanskog saveza započeo je 395. pre Hrista. Pošto je rat počeo u Grčkoj, a Sparta je izgubila Lisandra i jednoga kralja efori su morali da pozovu kralja Agesilaja II da se vrati iz Azije u Evropu. Persijski novac je imao lik strelca na sebi, pa je Agesilaj II rekao da ga je Artakserks II isterao sa 10000 strelaca, jer je toliko novca dao Atini i Tebi da zarate protiv Sparte.[7]
Persija ponovo kontroliše Malu Aziju[]
Artakserks II je 397. pre Hrista imenovao Konona zapovednikom persijske flote. [8] Konon se nadao da će ratujući za Persiju i ako pokori Spartu uspeti da povrati atinsko vođstvo u Grčkoj.[9] Osim toga očekivao je da će i sam postati slavan. U bici kod Knida 394. pre Hrista persijska flota je pobedila spartansku flotu. Kombinovana atinsko-persijska mornarica pod zapovedništvom Konona potopila je spartansku flotu, koju je vodio neiskusni Pisandar. [10] Odmah nakon bitke Konon i Farnabaz zauzeli su grčke gradove u Joniji, koji su bili pod spartanskom kontrolom. Nakon te bitke Sparta je izgubila kontrolu nad morem.[11] Persija je ponovo kontrolisala obalu Male Azije. Pošto je Sparta uklonjena iz Azije i sa mora Persija je mogla da ponovo uspostavi svoju dominaciju u Joniji i delu Egejskog mora. U proleće 393. pre Hrista Konon je zauzeo Kiklade i ostrvo Kiteru, odakle se kontrolisao prilaz Sparti.[12]
Persija podržava Spartu[]
Tokom Korintskog rata Persija je pomagala Atinu i saveznike protiv Sparte, pa je Sparta gubila kontrolu. Satrap Tiribaz je smatrao da Atina predstavlja veću opasnost za Persiju, pa je tajno počeo da pomaže spartansku flotu. Kada je za to saznao Artakserks II ga je smenio 392. pre Hrista. Na njegovo mesto postavio je Strutu, koji je nastavio sa antispartanskom politikom. Trebalo je čekati nekoliko godina da dođe do promene persijske politike.
Zbog atinske politike pomaganja Evagore na Kipru došlo je do nove promene persijske politike tokom 388. pre Hrista, pa je Tiribaz ponovo postao satrap. Zajedno sa Antalkidom pomagao je ponovnu izgradnju spartanske flote, da bi ugrozili atinske interese. Spartanska flota na Helespontu podsetila je Atinjane na 404. pre Hrista, kada su zbog istoga razloga izgubili Peloponeski rat. Spartanska flota je ugrazila snabdevanje Atine žitom, pa su tako prisilili Atinu da pristane na pregovore. Na pregovorima zaraćenih strana Tiribaz je zastupao samoga persijskoga cara. Tiribaz i Antalkida bili su posrednici između Artakserksa II i spartanskog kralja. Ti pregovori doveli su do Antalkidina mira ( ili Kraljevog mira), koji je Artakserks II diktirao ostalim učesnicima 387. pre Hrista(386. pre Hrista).
Antalkidin mir ili Kraljev mir[]
Artakserks II je napisao odredbe mirovnoga sporazuma, koje su pročitane učesnicima Korintskoga rata. Taj mir je nazvan Antalkidin mir, ali i kraljev mir, jer ga je kralj Artakserks II diktirao. Najvažnije odredbe Antalkidina mira su:
- grčki gradovi u Maloj Aziji pripadaju Persiji
- Persiji pripadaju i Kipar i Klazomena
- ostrva Lemnos, Skiros i Imbros ostaju pod kontrolom Atine
- priznanje autonomije, tj. nezavisnosti svih grčkih polisa u Grčkoj
- Artakserks II preti ratom onima, koji ne prihvate te odredbe
Antalkidin mir je za Artakserksa II i Persiju predstavljao veliki uspeh, jer su uspeli da uklone stalnu pretnju u Maloj Aziji. Atina, Sparta i Teba i ostali grčki polisi priznali su persijski suverenitet u Maloj Aziji.
Kiparski rat[]
Evagora je iskoristio dobre odnose sa persijskim carem Artakserksom II , pa je očekivao da mu to daje slobodu da uspostavi hegemoniju na celom Kipru. Evagora je najpre bio kralj Salamine, a onda je ratovao i zauzeo je najveći deo Kipra. Do 391. pre Hrista jedino su Amatus, Soli i Kitijum (Larnaka) ostali van njegove kontrole.[13] Ti gradovi su tražili pomoć od persijskog kralja Artakserksa II optužujući Evagoru da je ubio persijskog saveznika kralja Agirisa.[14] Od 391. pre Hrista pogoršali su se odnosi Evagore i Persije. Artakserks II je odlučio da pokori Kipar i Evagoru. Kipar je imao veliki strateški značaj, a imao je i veliku mornaricu.[15] Artakserks II je pripremio veliku flotu i odredio je satrapa Karije Hekatomna da zapoveda pohodom na Kipar.[16]Izgleda da je Hekatomno izvršio invaziju 391. pre Hrista, ali Evagora je uspeo da dobije na vremenu zahvaljujući diplomatskoj veštini. Sklopio je sporazum sa Hekatomnom, koji je povukao vojsku. Uz pomoć Atinjana i egipatskog vladara Hakora zauzeo nekoliko gradova u Fenikiji i potakao Kilikiju na pobunu. Po odredbama Antalkidina mira Kipar je trebao da pripada Persiji, a Atina je trebala da prestaje da pomaže Kipar.
Persijski satrapi Tiribaz i Oront su napali Kipar 381. pre Hrista sa mnogo većom vojskom od one, koju je Evagora imao na raspolaganju.[17] Evagora je tajno dobio pomoć od egipatskog vladara Hakora i od vladara Karije Hekatomna.[18] U velikoj pomorskoj bici kod Kitijuma (Larnaka) 381. pre Hrista Persijanci su uništili Evagorinu flotu,[19] pa se Evagora morao zatvoriti unutar Salamine. Nakon toga poraza Persijanci su opsedali Salaminu i sa kopna i sa mora. Rat se nastavio još neko vreme i okončan je 380/379. uspostavljanjem persijskoga suvereniteta na Kipru. Evagora je i dalje formalno ostao kralj Salamine.
Pokušaji ponovnog osvajanja Egipta[]
Egipat je postao nezavisan početkom Artakserksove vlasti, kada se Kir Mlađi pobunio. Faraon Amirtej pominje se 400. pre Hrista u Elefantinu.[20] Prvi vladar 29. egipatske dinastije bio je Neferit I, koji je vladao od 398. do 393. pre Hrista.[21] Egipatski vladari su finansijski pomagali razne persijske neprijatelje. Egipatski faraon Hakor je pomagao Evagoru i Atinjane. Tri saveznika Kipar, Egipat i Atina kontrolisali su istočni Mediteran, pa Persija nije mogla da lako napadne Egipat. Nakon okončanja Korintskoga rata Artakserks II odlučio je da se obračuna sa Egiptom. Atina je bila prisiljena da prizna persijski suverenitet i u Maloj Aziji i na Kipru. Artakserks II je imenovao Farnabaza II zajedno sa Titraustom za zapovednika pohoda na Egipat. Dva napada na Egipat 385. i 383. pre Hr. bila su neuspešna. Tom prilikom egipatski faraon Hakor unajmio je grčke plaćenike pod zapovedništvom Habrije Tokom 381. pre Hrista Hakor je pomagao Evagoru sa 50 brodova, mnogo novca i žita.
Tokom 373. pre Hrista Farnabaz II je jedini zapovednik u pohodu na Egipat. U to vreme Egipat je bio bez saveznika. Uz Farnabaza II bili su i grčki plaćenici pod zapovedništvom Ifikrata. Egipatski faraon Nektanebo I nije imao mornaricu, koja bi ometala napredovanje persijske vojske iz Gaze. Prema Diodoru persijska vojska sastojala se od 200.000 vojnika, 20.000 grčkih plaćenika i 300 trirema.[22] Vođe pohoda na Egipat bili su Farnabaz II i Ifikrat, koji je zapovedao sa 20.000 najamnika.[23] Farnabaz II je bio spor, tako da je dao Egipćanima dovoljno vremena da se pripreme. Nektanebo I je blokirao sve važnije tačke, kojima bi persijska vojska mogla da prođe.[24] Posebno dobro je utvdio prvo ušće Nila, peluzijsko ušće, tako da su se Farnabaz II i Ifikrat zaputili brodovima i iskrcali se kod Mendesijskog ušća sa 3.000 vojnika. Na tome mestu zauzeli su utvrđenje i porobili stanovništvo.[25] Nakon toga došlo je do svađe između Ifikrata i Farnabaza oko taktike, a ta svađa je pomogla Egipćanima da konsolidiraju snage i pobede. Brijant sumnja u verodostojnost cele priče ili njenih delova jer se zna da je Diodor bio pod uticajem grčkih izvora 4. veka, koji su smatrali da persijski komandanti nisu sposobni da pobede u bici bez saveta grčkih vojskovođa.[26]
Pobuna satrapa[]
Prvi satrap koji se pobunio protiv Artakserksa bio je Datam. Pobunio se 368. pre Hrista jer se prepao da bi mogao da bude pogubljen. Usledila je pobuna velikoga broja satrapa u zapadnim delovima Persijskog carstva. Protiv Datama Artakserks II poslao je Artabaza.[27] Datam je imao na raspolaganju 20.000 plaćenika. Datam je pobedio Artabaza.[28] Ariobarzan se pobunio 367./366. pre Hrista. Artakserks II poslao je Autofradata na čelu velike vojske da uguši pobunu. Autofradat je imao na raspolaganju ogromnu vojsku od 20.000 konjanika i 100.000 pešaka.[29]. Pored toga imao je i 3.000 praćkaša, 45.000 saveznika, 3.000 grčkih plaćenika i mnogo lakonaoružanih vojnika.[30] Ariobarzan je tada izgubio veliki deo svoje satrapije. Protiv persijskog cara pobunilo se još nekoliko satrapa. Bili su to satrap Jermenije Oront i kratko satrap Karije Mauzol. Pobunjenim satrapima pomagao je egipatski faraon Teos. Kratko vreme nakon 360. pre Hrista bio je uspostavljen red, pa kada je Artakserks III Ohos nasledio svoga oca 358. pre Hrista nije morao uopšte da se boji satrapa.
| Prethodi: Darije II |
Car Ahemedinskoga carstva Artakserks II 404–359/8 pre Hrista |
Sledi: Artakserks III |
Literatura[]
- Plutarh,Artakserks
- Ksenofont, Helenska istorija, prevod Milena Dušanić, Matica Srpska, Novi Sad 1980
- Diodor sa Sicilije
- Plutarh, Agesilaj
- Kornelije Nepos, Datam
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0
Reference[]
- ↑ Plutarh, Artakserks 2
- ↑ Plutarh, Artakserks 2
- ↑ Plutarh, Artakserks 3
- ↑ Plutarh, Artakserks 6
- ↑ Plutarh, Agesilaj 10
- ↑ Plutarh, Agesilaj 10
- ↑ Plutarh, Agesilaj 16
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.39
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.39
- ↑ Diodor, 14.83
- ↑ Diodor, 14.84
- ↑ Diodor sa Sicilije 14.84
- ↑ Diodor 14.98
- ↑ Diodor 14.98
- ↑ Diodor 14.98
- ↑ Diodor 14.98
- ↑ Diodor 15.2
- ↑ Diodor 15.2
- ↑ Diodor 15.3
- ↑ Briant str.634
- ↑ Briant str.634
- ↑ Diodor, 15.41
- ↑ Diodor, 15.41
- ↑ Diodor, 15.42
- ↑ Diodor, 15.42
- ↑ Briant str.654
- ↑ Diodor 15.91
- ↑ Diodor 15.91
- ↑ K. Nepos, Datam 8
- ↑ K. Nepos, Datam 8