FANDOM


450px-Aristides12

Аристид (грч. Αριστείδης, 530 пре Христа468. пре Христа) је био атински државник и војсковођа, познат и по надимку Праведни.


Рани животУреди

Aристидов отац звао се Лизимах. Били су из племена Антиох. Аристид је по једнима био јако сиромашан. По другима то није тачно[1]. Био је Клистенов пријатељ, а Клистен је успоставио ред у држави након истеривања тирана Хипије. Од свих државника највише је обожавао и опонашао Ликурга. Због тога се залагао за аристократски облик владавине.

Темистокло као стални противникУреди

Темистокле му је био стални опонент. Неки кажу да су још од почетка као деца увек били на супротним странама. Плутарх наводи да је Темистокле био без скрупула, да га није занимало како да успе, а Аристид је с друге стране имао чврст и праведан карактер и није био способан да вара, чак ни у спорту. Темистокла су дизали пријатељи, а Аристид се уздизао сам. Није био спреман да са пријатељима дели њихове лоше ствари или да их разочара не пристајући да им учини услугу. Сматрао је да ако се до моћи долази помоћу пријатеља да су тада многи потакнути да чине лоше ствари.[2] Темистокле је непрестано агитовао против Аристида, па је и Аристид био присиљен да омета Темистокла. Више није могао да издржи ту трку па је једном изјавио да нема сигурности за атинску државу сем ако нестану и он и Темистокле. Једном је предлагао неки закон, а друга страна се супростављала закону и баш када је закон треба бити дан на гласање схватио је да су противници у праву и повукао је закон. Често је знао преко других предлагати закон, само да не би Темистокле напао тај закон[3].

Ostrakon Aristide

Остракон са Аристидовим именом. На тај начин се гласало да се Аристид прогна

Битка код МаратонаУреди

Дарије Велики је послао Датиса да наводно казни Атињане због спаљивања Сарда, а заправо да би покорио целу Грчку. Бацио се са целом војском на Маратон 490. пре Христа. Од десет атинских генерала Милтијад Млађи је сматран највећим, а Аристид је по угледу и утицају био други. Пошто је врховна команда требала сваки дан да прелази на другога генерала Аристид је кад је на њега дошао ред предао заповедништво Милтијаду Млађем, јер га је сматрао бољим од себе. После тога сви други су предали врховно заповедништво Милтијаду. Највећи притисак је био на атински центар, а ту су се борили раме уз раме Аристид и Темистокле. Када су Персијанци побегли на своје бродове постојала је опасност да крену према небрањеној Атини, па је девет племена појурило у Атину, а једино је Аристид са својим племеном остао на бојном пољу да чува заробљене и ратни плен. Око њега је било злата и сребра, али он није узео ништа за себе.[4]

ПраведниУреди

Од свих његових врлина његова праведност је највише импресионирала мноштво. Добио је надимак "Праведни". По Плутарху краљеви или тирани нису никад ни жудели за таквим надимком, него би били називани "Освајачи", "Громови" или "Опсађивачи", на тај начин култивирајући углед на насиљу или моћи пре него на врлини.[5]

Остракизам АристидаУреди

Иако је Аристид био вољен ипак је Темистокле успео да осмисли причу да је Аристид практички затворио све судове и да је он дефакто постао арбитар за све случајеве и да се понаша као краљ Атине. Осим тога народ је постао љубоморан и узнемирен неким ко се истицао и именом и угледом. Народ је протерао Аристида у егзил (остракизам) 483. пре Христа. Казнили су га под изговором да намерава бити краљ. Остракизам је фактички био мера којом се спречавала неограничена моћ. У ствари то је био сигурносни вентил којим су људи показивали да их вређа нечија превелика моћ. Они би само забранили тој особи да десет година борави у граду[6].

Bitka kod Salamine

Ксерксов поход и битка код Саламине Уреди

Трећу годину након протеривања Аристида Ксеркс I је ишао са великом војском кроз Тесалију и Беотију према Атици 480. пре Христа. Одмах је проглашена амнестија, па су се сви остраковани смели вратити. Бојали су се да би Аристид могао да стане на страну Персије и да преведе још и много својих суграђана на страну Персије. Због тога су га позвали из прогонства. Он је и пре те њихове одлуке позивао Хелене да се боре за слободу. Кад се вратио Темистокле је био главни заповедник, а Аристид му је помагао у свему. Био је изабран за једнога од стратега. Током битке код Саламине спартански заповедник Еурибијад је преговарао да напусти Саламину, а персијски бродови су затворили пролаз. Аристид је дошао до Атињана кроз линију персијских бродова. Договорио се са Темистоклом да се не свађају и рекао је да се слаже са Темистоклеовим планом да се боре у уском пролазу. Савезници се нису слагали са Темистоклом, али Аристид је рекао да га подржава. Еурибијад се залагао да напусте Саламину и да се боре на коринтској превлаци, али Темистокло и аристид се нису с тим слагали. Темистокло је замолио Аристида да покуша да увери Еурибијада да се не могу спасити без борбе. [7].

Аристид је уочио стратешку важност Пситалеје, малог острва у теснацу близу Саламине. На Пситалеји је била елитна јединица персијске војске,персијски бесмртници.Аристид је уз помоћ веома храбрих Атињана освојио острво и побио готове све персијске војнике који су ту били. На острву је Аристид распоредио војску, да би острво могло да прима грчке бродове и војску у невољи, а да Персијанци ту не би могли да нађе уточиште. Најјачи окршај две флоте одиграо се баш око тога малог острва.

Ксеркс се повлачиУреди

Када су Грци победили у бици код Саламине Темистокле је желео да зна Аристидово мишљење о једном његовом плану. Темистокле је сматрао да требају појурити према Хелеспонту и ту уништити бродове, који су представљали мост за персијску војску. Аристид је сматрао да они треба да истерају Персијанце из Грчке, а ако их затворе и не оставе им могућност повлачења, тада би персијска војска могла из очаја да се охрабри и да буде опасна. Темистокле је онда послао тајну поруку персијском цару и рекао му да су Грци намеравали да отплове на Хелеспонт и ту униште бродове, а да их је он обесхрабрио и одговорио[8].

Када је то чуо Ксеркс I се преплашио и одмах је појурио према Хелеспонту. У Грчкој је остао Мардоније са 300.000 војника. Мардоније је покушавао да подмити Атињане и приватно је нудио појединцима да поново изгради Атину и да их учини господарима Грчке, а да они одустану од рата са Персијанцима. Аристид је послао поруку Спартанцима да ни за све злато овога света Атињани не би издали Грчку. Када је Мардоније по други пут напао Атику, Атињани су се поново склонили на Саламини. Аристид је критиковао Спартанце због спорости и незаинтересованости због које су дозволили да непријатељ по други пут заузме Атину. Ефори су након тог послали 5000 Спартанаца и са сваким 7 хелота[9].

Увод у битку код ПлатејеУреди

800px-Battle of Plataea part 1

Изабран је био као главни атински заповедник пред очекивану битку код Платеје 479. пре Христа. Дошао је на Платеју на челу 8.000 атинских хоплита. Био је ту Паусанија као главни заповедник целе грчке војске. Персијски логор је био коцка са страницама око 10 стадија (1775 метара)[10]. Лакадемоњани су увек држали десно крило, а Тегеја и Атина су се свађале око тога ко где треба где да буде. Аристид је рекао да се то остави за после битке[11]. Код Атињана је било извесне уроте дела оних, што су осиромашили током рата. Они су се тајно састајали и настојали су да збаце демократију или ако им планови не успеју да издају Грке. Аристид је за то сазнао, па је похапсио неколицину учесника[12].

Мардоније је одлучио да најпре нападне оним, у чему је најјачи, а то је била коњица. Грчка војска је логоровала у подножју планина на лако брањивом и стеновитом терену. Само је око 3.000 Мегарана логоровало ближе равници и они су због тога много страдали приликом персијског напада. Послали су курира Паусанију, молећи за помоћ. Паусаније је уочио да је логор Мегарана засут стрелама и да су сабијени на малом простору, али није знао шта да ради. Није се усудио да крене у напад са спартанским хоплитима, него је понудио осталим Грцима да помогну Мегаранима. Сви су оклевали сем Аристида, који је послао 300 бираних атинских војника и нешто стрелаца. Када су они стали у поредак и јурнули појавио се Масистије, други по рангу иза Мардонија. Развила се тешка битка у којој су Атињани убили Масистија[13].

Након те коњичке битке обе стране су биле суздржане за дуже време. Мардонију је остало залиха за још неколико дана, а видео је да се сваким даном повећава број грчке војске. Због тога је одлучио да више не чека, него да изненада ујутро нападне Атињане. Око поноћи до Атињана је тајно дошао македонски краљ Александар I Македонски, који се тада борио на персијској страни. Обавестио је Аристида да ће Мардоније напасти следеће јутро, али да не каже осталим вођама. Аристид је рекао да није у реду да не каже Паусанију, па је одмах отишао и обавестио Паусанија. После тога позвали су остале високе официре и наредили да се војска распореди у бојни поредак, јер су очекивали битку[14].

Паусаније је тражио од Аристида да Спартанци и Атињани замене стране, тако да су Атињани постављени на десно крило насупрот Персијанаца, јер су по мишљењу Паусанија боље упућени у персијски начин ратовања. Спартанци су узели лево крило на коме су се требали суочити са јонским Грцима, који су били у саставу персијске војске. Док су остали атински генерали приговарали због тога што их је Паусаније распоредио на најтежи део бојишта, Аристид је сматрао да је добро да се бори баш против Персијанаца, а не против јонских Грка. Када је Мардоније сазнао да су Атињани и Спартанци променили стране, онда је и он променио стране своје војске, а након тога Паусаније је вратио спартанску и атинску војску на оригиналну позицију, тако да су опет Атињани били насупрот Персијанцима. Ипак тај дан је завршио без акције.

Битка код ПлатејеУреди

800px-Battle of Plataea part 2

Персијанци су спречили Грке да долазе до околних извора воде, тако да су Грци морали да преместе свој логор на виши положај, на коме је било довољно воде[15]. Када је пала ноћ команданти су повели војску на место, које је било одређено за нови логор. Део војске није био вољан да оде у нови логор, па је било много конфузије. Спартанци су подоста заостајали иза осталих, а Атињани су били ближе новом логору. Паусаније је имао проблема да дисциплинује неке јединице. Док су се они тако кретали већ је било сванулоа, а Мардоније је схватио да Грци напуштају свој логор, па је одмах кренуо да у бојном поретку нападне Спартанце. Паусаније је заборавио да грчким савезничким снагама да сигнал за почетак битке, па они нису одмах дошли у великом броју, него у мањим јединицама.

Паузаније није одмах добио повољна знамења за почетак битке, па је одредио Лакадемоњанима да седе са штитовима и да чекају наређења, а он је дотле поново обављао жртвовања и чекао повољна знамења богова. За то време персијски коњаници су нападали и стрелама су побили убијали много Спартанаца[16].

Када је коначно Паусаније добио повољна знамења, Спартанци су формирали фалангу. Фаланга је наступила заштићена штитовима и са истуренима дугим копљима и пробила је персијски бојни ред. У међувремену Атињани нису знали што се дешава, него су чекали Лакадемоњане. Тек када су чули узвике и буку дошао је и курир, па су појурили пуном брзином да помогну. Док су они јурили преко равнице напали су их персијски Грци. Аристид их је замолио у име грчких богова да не спречавају оне који иду да помогну људима који су у опасности, јер се боре за Грчку. Међутим персијски Грци се нису одазвали Аристидовом позиву, па су Атињани морали да уђу у сукоб са њима. Било је око 50.000 персијских Грка. Највећи део њих се брзо повукао, посебно након повлачења Персијанаца. Међутим Тебанци, који су били на страни Персије, остали су на бојишту да се боре против Атињана[17].

Битка је била подељена на два дела. Лакадемоњани су први потиснули Персијанце. Спартанац Аримнест је убио Мардонија. Персијанци су побегли пред Спартанцима у дрвену тврђаву. Кратко време након тога и Атињани су победили Тебанце. Теба је тада изгубила 300 хоплита. После тога курир је донео Атињанима вест да су се Персијанци затворили у једну дрвену тврђаву. Лакадемоњани нису били искусни као Атињани у освајању тврђава, па су се зато обратили Атињанима, који су заузели тврђаву и у њој побили много Персијанаца. Персијанци су имали 300.000 војника, а само 40.000 војника је побегло са Артабазом. Погинуло је 1360 Грка. Плутарх се чуди што Херодот спомиње само 159 мртвих. Битка се одвијала 1. августа 479. пре Христа[18].

Одмах након битке Атињани нису хтели да признају Лакадемоњанима право трофеја. Аристид је некако умирио своје колеге да препусте да пресуде сви Грци. Клеокрит из Коринта је предложио да Платеја буде најзаслужнија. С тим се сложила и Атина и Спарта.Они су из ратног плена одвојили 80 таланата за изградњу храма Атине у Платеји.[19].

Сазвана је генерална скупштина свих Грка и Аристид је предложио да се делегати из целе Грчке једном годишње састају на Платеји, а да се сваке четврте године одржавају игре на Платеји. Осим тога одлучено је да се регрутује конфедерална грчка војска од 10.000 хоплита и 1.000 коњаника и 100 бродова да би водила рат против Персијанаца[20].

Повратак у АтинуУреди

Када се вратио у Атину Аристид је видео да Атињани желе популарнији вид владавине. По одлуци администрација града није више била привилегија једне класе, него се архонти од тада бирају међу свим Атињанима. Темистоклe је рекао Атињанима да има једну меру, коју не жели да они чују, иако је спасоносна за град. Народ је онда одредио да он то исприча Аристиду и да Аристид то размотри. Темиостокле је предлагао да се спали сва флота других грчких полиса, јер онда би Атина била најјача. Аристид је народу рекао да Темистоклова мера има предности, али да није праведна.[21]

Аристид и Кимон преузимају вођство међу ГрцимаУреди

Када је 478. пре Христа био заједно са Кимоном у рату против Персијанаца уочио је да су Паусаније и други спартански команданти груби и да вређају савезнике. Он је са савезницима поступао љубазно и хумано, а помагао му је и Кимон својим љубазним темпараментом. Због тога су они полако стицали ауторитет па су пре него што су Лакадемоњани постали свесни, својим тактом и дипломатијом лишили Спартанце вођства. Грци су били наклоњени Атињанима због Аристидове праведности и Кимонове промишљености. Заповеднике савезника Паусаније би грубо дочекивао, војнике би бичевао или присиљавао да цели дан стоје држећи сидро на рамену.[22].

Због таквих грубих спартанских поступака генерали савезника, а посебно Кијани, Самљани и Лезбијани дошли су код Аристида и покушали да га наговоре да он преузме вођство, јер су се желели решити Спартанаца. Аристид им је рекао да их разуме, али да они морају сами да покажу да су озбиљни у својим намерама и то таквим потезом, који би учинио немогуће враћање натраг. Након тога крај Византа су Улијадес са Самоса и Антагора са Кија заједно налетели и ускочили на Паусанијев брод, који је пловио испред осталих. Паусаније им је запретио, али они су му рекли да га спасава само то што је командовао победом код Платеје, а да би иначе добио оно што заслужује. Пустили су Паусанија и отпловили према атинским бродовима.

После тога Спартанци су сами напустили вођство, јер су схватили да је велика моћ искварила њихове заповеднике. [23].

Аристидов умерени порезУреди

Док су још Спартанци били главни Грци су плаћали извесну врсту доприноса за рат. Они су молили Аристида да успостави комисију и да се процене територије и приходи различитих полиса, да би се одредили појединачни доприноси (478.-477. пре Христа). Аристид је извршио процену на радост свих. Савезници су Аристидов ратни порез називали блаженим догађајем за Грчку, посебно, јер је касније порез повећан два пута, па онда три пута. Аристидов порез износио је 460 таланата, а Перикле је додао касније трећину, што се види из Тукидида, који наводи да су у Периклеово време савезнички доприноси 600 таланата. Након Периклеове смрти демагози су повећавали порез мало по мало и на крају је достигао 1.300 таланата[24].

Праведни Аристид није праведан према другим државамаУреди

Аристид је све Грке везао заклетвом да морају бити у савезу против Персијанаца. Он сам се заклео у име Атине. Када су касније околности присилиле Атињане да се другачије понашају Аристид је рекао Атињанима да раде како хоће, јер нису се они заклели него он, тако да кривоклетство пада на њега. Тако се види да иако је Аристид био праведан са својим суграђанима, он није био такав у односу према другим државама.

Када су Атињани разматрали предлог Сама, да се ризница Делског савеза премести са Дела у Атину, знали су да је то противно споразуму о савезу. Међутим Аристид је рекао да то није праведно, али је целисходно.

Платон о АристидуУреди

Аристид је остао сиромашан. Платон је рекао да је једино Аристид од свих високих носиоца дужности био вредан дивљења. Темистокле, Кимон и Перикле су по њему наунили град новцем и бескрајним бесмислом, а Аристид је своју политику базирао на врлини. Аристид је своједовно био остракован захваљујући Темистоклу, али кад се Темистокле нашао у сличној опасности Аристид није рекао ништа да му отежа положај.[25].

Аристидова смртУреди

Неки су навели да је Аристид умро на Понту на једној експедицији, а други да је умро у Атини[26]. Када је он умро деца су му била сиромашна, па је народ изгласао да се да мираз од 3.000 драхми свакој његовој ћерки, а сину Лизимаху су дали 100 мина у сребру, много акри винограда и ренту од 4 драхме дневно[27].

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Аристид 1
  2. Плутарх, Аристид 2
  3. Плутарх, Аристид 3
  4. Плутарх, Аристид 5
  5. Плутарх, Аристид 6
  6. Плутарх, Аристид 7
  7. Плутарх, Аристид 8
  8. Плутарх, Аристид 9
  9. Плутарх, Аристид 10
  10. Плутарх, Аристид 11
  11. Плутарх, Аристид 12
  12. Плутарх, Аристид 13
  13. Плутарх, Аристид 14
  14. Плутарх, Аристид 15
  15. Плутарх, Аристид 16
  16. Плутарх, Аристид 17
  17. Плутарх, Аристид 18
  18. Плутарх, Аристид 19
  19. Плутарх, Аристид 20
  20. Плутарх, Аристид 21
  21. Плутарх, Аристид 22
  22. Плутарх, Аристид 22
  23. Плутарх, Аристид 23
  24. Плутарх, Аристид 24
  25. Плутарх, Аристид 25
  26. Плутарх, Аристид 26
  27. Плутарх, Аристид 27

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.