FANDOM


220px-Aretas coinage

Сребрени набатејски новац са Аретиним именом на грчком

Арета III (до 62. пре Христа) је био краљ Набатејске краљевине од 87. до 62. пре Христа. Набатејску краљевину је уздигао на ниво регионалне силе, која је на свом врхунцу обухватала данашњи северни Јордан, део Саудијске Арабије и јужну Сирију заједно са Дамаском. Дамаск је заузео користећи хаос у Селеукидском царству. Умешао се 64. пре Христа у грађански рат у Јудеји подржавајући Хиркана II.

Рат са Антиохом XII Дионизијем Уреди

Након смрти брата Обода I постао је 87. пре Христа краљ Набатејске краљевине. Дамаск је био град од изузетне важности за контролу трговачких путева од Средоземнога мора до Индије. Антиох XII Дионизије преузео контролу над Дамаском, па је након тога са 8.800 војника кренуо 84. пре Христа у рат против Арапа Набатејаца и Арете III.[1] Арета се са својом војском повукао у пределе, који су били погоднији за битку, па се изненада појавио са 10.000 коњаника.[2][3] Антиохова војска је одолевала све док није погинуо Антиох XII Дионизије, али након његове погибије уследило је расуло.[4]

250px-Al Khazneh

Петра

Освајање Дамаска Уреди

Становништво Дамаска је након тога тражило од Арете III да преузме контролу над градом, па је Арета III након преузимања Дамаска 84. пре Христа владао Коиле Сиријом.[5] Арета III је повео рат са краљем Јудеје Александром Јанејем, победио га и повукао се након споразума са њим. [6] Арета III је Набатејску краљевину уздигао до значајне силе. Арапи Набатејци су били номади, који су живели у пустињи. Да би покрио своје номадско порекло Арета се називао Арете III Филхелен (пријатељ Грка). Наредио је да се у Дамаску кује први сребрени набатејски новац хеленскога стила, а на новцу је дао да се његово име испише на грчком алфабету, уместо на набатејском арамејском. У Петри, главном граду краљевине, дао је да се гради по грчком и римском стилу. Изградио је и ново насеље Хумајму, која је била повезана са 27 км дугим акведуктом. Тигран Велики је 72. пре Христа освојио Дамаск, али након Тиграновога пораза у бици код Тигранокерте 69. пре Христа Арета је поново заузео Дамаск.

Помаже Хиркану II у рату са братом Аристобулом II Уреди

Хиркан II је 67. пре Христа постао нови краљ Јудеје, али његов млађи брат Аристобул II подигао је устанак против њега и присилио га да се 66. пре Христа одрекне круне. Хиркан II се бојао да брат планира да га ликвидира. Такве страхове потпалио је Хирканов саветник Антипатар Идумејац, који је настојао да наговори Хиркана II да побегне код Арете III.[7] Хиркан II је од набатејскога краља Арете тражио подршку у повратку круне, а заузврат му је обећавао територије, које је Александар Јанеј раније отео од Набатејске краљевине, укупно 12 градова.[8] Уз помоћ набатејске војске Хиркан II је кренуо у рат против свога брата.[9] Аристобул II се након пораза склонио у Јерусалим, а Арета III и Хиркан II су онда почели да га опседају.[10][11] Аристобул се нашао у веома тешкој ситуацији, био је пред предајом.

Римска интервенција Уреди

Током 64. пре Христа у име Помпеја Великога у Сирији и Јудеји појавио се римски квестор Марко Емилије Скаур, кога је Аристобул II потплатио. Скаур је наредио Арети III да прекине са опсадом запретивши му да ће у супротном постати римски непријатељ.[12][13] Арета се онда са својим Набатејцима обуставио тромесечну опсаду и кренуо кући. Међутим Аристобул се није задовољио самим окончањем опсаде, него је напао и тешко поразио противника, који се повлачио.[14][15] Арета је био спреман да се покорава Помпеју, а Помпеј је онда са војском кренуо према Петри да би се уверио у његову покорност.[16] Успут је сазнао за Митридатову смрт, па је одустао од пута.

Потплаћивање Скаура Уреди

Иако је Арета послушао Скаура и повукао се ипак је Марко Емилије Скаур одлучио да 62. пре Христа нападне Аретину престолницу Петру.[17] Римска војска због тешко проходнога терена није могла да приђе Петри, па је палила места око ње. Антипатар Идумејац је након тога као посредник наговорио Арету III да потплати Скаура са 300 таланата, који је онда заузврат обуставио рат са Набатејском краљевином.[18][19] Међутим Арета је након тога остао римски вазал.

ЛитератураУреди

  • Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета Београд, 1967
  • Јосиф Флавије, Јеврејске старине
  • Плутарх Помпеј

РеференцеУреди

  1. Јевр. Старине 13.387
  2. Јевр. Старине 13.391
  3. Јевр. Рат 1.4.7
  4. Јевр. Старине 13.391
  5. Јевр. Рат 1.4.7
  6. Јевр. Рат 1.4.8
  7. Јевр. Рат 1.6.2
  8. Јевр. Старине 14.18
  9. Јевр. Рат 1.6.2
  10. Јевр. Старине 14.19
  11. Јевр. Рат 1.6.2
  12. Јевр. Старине 14.32
  13. Јевр. Рат 1.6.3
  14. Јевр. Рат 1.6.3
  15. Јевр. Старине 14.33
  16. Плутарх Помпеј 41
  17. Јевр. Старине 14.80
  18. Јевр. Старине 14.81
  19. Јевр. Рат 1.8.1

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.