FANDOM


Арат из Сикиона (грч. Ἄρατος, 271—213 пре Христа) био је грчки војсковођа и државник из Сикиона. Ослободио је Сикион 251. пре Христа свргнувши сикионскога тиранина Никокла. Након тога укључио је Сикион у Ахајски савез. Биран је много пута за стратега Ахајскога савеза, а његовим заслугама Ахајски савез је био на врхунцу моћи. Као стратег савеза ратовао је против Македоније, Етолскога савеза и Спарте. Када су Спартанци поразили и готово уништили градове Ахајскога савеза Арат је тражио од Антигона III Досона да му помогне у рату са Спартом и Етолским савезом. У савезу са Македонијом победио је Спарту у бици код Селасије 222. пре Христа. Након смрти Антигона Досона није могао да се сложи са Филипом V Македонским, који је намеравао да Ахајски савез постане македонски вазал. Филип V Македонски је наредио да се Арат отрује 213. пре Христа. Био је способан говорник и саветник, способан за стварање савеза, за државне ударе и за изненадне преокрете, али на бојном пољу је био доста неспособан војсковођа.[1]

Sikyon

Рани живот Уреди

Рођен је 271. пре Христа у Сикиону. Његов отац Клинија и Томоклеида владали су Сикионом прекинувши серију тирана, који су се смењивали један за другим.[2] Абантида је 264. пре Христа организовао побуну и погубио је Аратовога оца Клинију.[3] Абантида је поново успоставио тираниду. Побио је или протерао све Клинијине рођаке и пријатеље. Арат је тада имао седам година и једва се извукао жив.[4] Сакрио се код стрине, која је била и Абантидина сестра.[5] Стрина га је сакривала и онда га је ноћу послала у Аргос. У Аргосу је било много протераних из Сикиона укључујући и много Аратових рођака. Ту је био образован у либералном духу као противник тираниде.[6] Посветио се гимнастици толико да је победио у пентатлону.

Политички вођа прогнаних из Сикиона Уреди

Арат је у избеглишту постао политички вођа. Обожавали су га и због аристократскога порекла и због његовога ентузијазма да сруши тираниду у Сикиону.[7] Након убојства тиранина Абантиде смењивало се још неколико тирана док на власт 251. пре Христа није дошао Никокле. Никокле је своју власт започео бруталним прогоном опозиције. Никокле је сазнао да прогнани много наде полажу у Арата, па је шпијунирао све Аратове активности.[8] Посебно се бојао да ће Арат добити помоћ од некога од краљева. Пошто је Арат схватио да му неће стићи помоћ ни од Aнтигона Гонате ни од Птолемеја II Филаделфа одлучио је да крене у ослобођење Сикиона властитим снагама протераних Сикиоњана.[9]

Рушење тираније у Сикиону Уреди

Арат је знао да морају извести брзу акцију, да би побуна против тиранина успела. Арат и његових четрдесетак другова ушли су тајно у Сикион једне ноћи 251. пре Христа.[10] Припели су се мердевинама преко стрмих зидина на најпогоднијем месту. То место је штитио један вртлар са псима, а Арат је пре вечери послао својих неколико другова да се претварају да су путници и да неутралишу вртлара. Када је Арат ушао у град позвао је народ на побуну. Народ се окупио, опколио је тиранинову палату и запалио је.[11] Тиранин Никокле је побегао кроз подземни пролаз. Био је то државни удар без крви. Након палења Николове палате Арат је Никоклеово благо поделио народу.

AntigonusGonatas

Новац Антигона II Гонате

Решење проблема проганих и њихове имовине Уреди

Из прогонства се вратило 500 људи. Тражили су да им се натраг врати њихова имовина, па је због тога дошло до раздора између прогнаних и оних, који су били у њиховим кућама и обрађивали њихову земљу. Због могућих унутрашњих сукоба Арат је одлучио да се Сикион одмах удружи у Ахајски савез.[12] Највећи проблем Сикиона били су проблеми прогнаних и повратка њихове имовине. Арат је одлучио да оде код Птолемеја II Филаделфа да би добио новац, уз помоћ кога би решио те проблеме.[13] Арат је био колекционар уметничких дела, а посебно слика и цртежа и често је слао Птолемеју вредна уметничка дела. Добио је 150 таланата од Птолемеја II Филаделфа.[14] Уз помоћ тога новца решио је проблем прогнаних и у Сикиону је успоставио хармонију.[15] Македонски крањ Антигон Гоната покушао је да раскине Аратов савез са Птолемејем, па се понашао као да је Арат његов савезник. Птолемеј је због тога укорио Арата.

Стратег Ахајскога савеза Уреди

По први пут је 245. пре Христа изабран за стратега Ахајскога савеза. У то време највећи непријатељ Ахајскога савеза била је Македонија са бројним гарнизонима на Пелопонезу. Етолски савез је био савезник Македоније. У својој првој акцији као стратег Арат је са 10.000 војника помагао Беотију и напао је Локриду и Каледон.[16] Стигао је прекасно јер је Етолски савез већ победио Беотију у бици код Херонеје.

Temple of Apollo Ancient Corinth

Аполонов храм је у првом плану, а Акрокоринт је у позадини на врх брда

Освајање КоринтаУреди

Поново је био стратег 243. пре Христа. Коринт је представљао стратешки важно место, које је контролисало врата Пелопонеза. Антигон Гоната је због тога добро осигурао Коринт.[17] У Акрокоринту је држао македонски гарнизон под заповедништвом проверених људи. Уз помоћ четворице Сиријаца Арат је нашао начин како да освоји Коринт. Открили су Арату да постоји један део бедема, где висина износи само 4,5 метара и да се ту може приступити кроз неко стење скривеним путем.[18] Арат је Сиријцима обећао 60 таланата, ако успе да освоји Акрокоринт.[19] Арат је са 400 војника стигао пред Коринт, а са 100 изабраних ушао је у Коринт скривеним путем преко зидина. Након уласка у град напали су и акропољ и освојили га и заробили македонски гарнизон.[20] Арат се након тога обратио Коринћанима и тражио је да се прикључе Ахајском савезу.[21] Коринт је тада 243. пре Христа постао члан Ахајскога савеза. Вратио је Коринту кључеве града, а у Акрокоринт је распоредио 400 војника Ахајскога савеза.[22]

Проширује Ахајски савез Уреди

Убрзо након освајања Коринта против Македоније су се побунили Мегара, Трезен и Епидаур, па су се онда прикључили Ахајском савезу.[23] Арат је извршио инвазију на Атику 242. пре Христа и заузео је Саламину. Атињанима је вратио заробљенике не тражећи откуп, а са циљем да се Атињани касније одметну од Македоније. Наговорио је и Птолемеја II Филаделфа да постане ахајски савезник. Арат је био толико успешан, да су га бирали сваке друге године за стратега Ахајскога савеза.

Покушаји ослобађања Аргоса Уреди

Арат је посебно желео да ослободи Аргос, место где је био одгајан.[24] Аргосом су се дуги низ година смењивали тирани. Арат је неколико пута покушао да ослободи Аргос, али није добијао одговарајућу подршку од Аргиваца, који су се већ били навикли на тираниду. Тиранин Аргоса Аристип био је савезник Антигона Гонате. Једном приликом Арат се са неколицином сабораца припео на зидине Аргоса. Након ликвидације стражара на зидинама напала га је Аристипова војска, а Аргивци уопште нису подржали Арата, па је рањен копљем у бедро морао да се повуче.[25] Арат је још неколико пута нападао територију Аргоса. Једном је Арат сазнао да Аристип намерава да нападне Клеону, па је смислио варку. [26] Отишао је до Кенре, па се ноћу вратио до Клеоне, где је распоредио војску и чекао Аристипа. Када је ујутро Аристип напао Клеону из града га је изненадила ахајска војска. Арат је тада гањао пораженога непријатеља до Микене, где су убили тиранина Аристипа.[27] Ипак Арат тада није искористио победу. Македонска војска је помогла Аристиповоме брату Аристомаху да заузме град.

Етолски ратУреди

Арат је изгубио доста угледа током Етолскога рата.[28] Током 241. пре Христа Ахајци су били спремни да се обрачунају са Етолцима код Мегаре. У помоћ Ахајцима стигао је спартански краљ Агис IV, који је исто тако инзистирао на бици, али Арат се супростављао, па је Агис отишао кући са спартанском војском. Етолци су након тога успели да пређу Геранијска брда и да заузму Пелену.[29] Арат је након тога ослободио Пелену напавши непријатеља заузетог пљачкањем.

Лидијад Уреди

Арат је планирао да Мегалопољ ослободи од тиранина Лидијада.[30] Међутим Лидијад је дошао до Арата, дао оставку на положај тиранина и прикључио је Мегалопољ Ахајском савезу.[31] Ахајци су због тога изабрали Лидијада 234. пре Христа за стратега Ахајскога савеза. Ахајски савез је уласком Мегалопоља у савез битно повећао територију, али заједно са Мегалопољем у савез је ушло и непријатељство Мегалопоља према Спарти.[32] То ће довести Ахајски савез у сукоб са Спартом за време њенога успона у доба Клеомена III. Лидијад је по славним дјелима покушао да надмаши Арата. Он и Арат су замрзили један другога и један другога су оцрњивали. Лидијад је поново био биран за стратега 232. пре Христа. Био је биран три пута за стратега, али постојала је ипак одређена сумња у њега због његове тиранске прошлости.

Савез Ахајскога и Етолскога савеза Уреди

Нешто пре смрти Антигона II Гонате 239. пре Христа Етолски савез на челу са Панталеоном одлучио је да помогне Ахајском савезу у рату са Македонијом. Арат је неколико пута покушао да ослободи Атину. Једном приликом је исчашио чланак, због чега је био оперисан ножем, а дуго након тога носили су га док је ишао у походе.[33] Антигона Гонату је 239. пре Христа наследио Деметрије II Македонски. Након смрти Деметрија Македонијом је од 229. пре Христа владао Антигон III Досон. Арат је био везан за кревет, али је 229. пре Христа кренуо у поход на Атину и потплатио је команданта атинскога гарнизона Диогена да преда Пиреј, Мунихију, Саламину и Сунијум Атињанима за 150 таланата.[34] Одмах након тога Егина, Хермиона и највећи део Аркадије прешао је на страну Ахајскога савеза.[35] Иако је Арат помогао Атини да се ослободи она се није придружила Ахајском савезу, него је остала неутрална.[36] Македонци су у то време били заузети другим ратовима и кризом након доласка на власт Антигона III Досона , па нису могли да интервенишу. Ахајски савез и Арат су максимално искористили македонску слабост. Моћни Ахајски савез је око 229. пре Христа постигао максимални територијални опсег. Иако ослобођена уз Аратову помоћ Атина је држећи се неутралне политике одбила да се прикључи Ахајском савезу, и то је за Арата било разочарање. Арат је због слабости Македоније на Пелопонезу успео да наговори и тиранина Аристомаха од Аргоса да се попут Лидијада прикључи Ахајском савезу и одрекне тираниде.[37] Аргос и Фил су примљени у Ахајски савез, а Аристомах је 228. пре Христа био изабран за стратега Ахајскога савеза.[38] Међутим антиспартански настројен Аристомах ојачава непријатељство Ахајскога савеза и Спарте.

343px-Cleomenes War detail 1 sr.svg

Почетак Клеоменовога рата Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Клеоменов рат

Када је 229/228 пре Христа Клеомен III заузео Атенеј, који је био предмет спора Спарте и Мегалопоља, Ахајски савез је Спарти прогласио рат, који се назива Клеоменов рат. Арат је покушао је да изненадним нападом ноћу преотме Тегеју и Орохомен од Спарте, али акција се изјаловила, па се Арат повукао, надајући се да то нико неће видети.[39] Клеомен је сазнао за то, па се подругивао Арату због неуспеха.[40] Клеомен III је 228. пре Христа са 5.000 војника пустошио територију Аргоса, па је Ахајски савез послао нову велику војску под заповедништвом новога стратега Аристомаха од Аргоса. Ахајска војска је имала 20.000 војника и 1.000 коњаника. Пресрели су код Палантија спартанску војску, која је имала само 5.000 војника. Клеомен III им је понудио битку, али Аристомах и Арат су одлучили да се не упуштају у битку, иако су били бројчано супериорнији.[41] Могуће је да је Арат желео да избегне потпуни раскид са Спартом. Такав исход значајно је повисио морал спартанске војске. Toком 227. пре Христа Арат је поново изабран за стратега Ахајскога савеза, па је напао Елиду. Елиђани су затражили помоћ од Спарте. Док се ахајска војска враћала из Елиде Спартанци су их пресрели код планине Ликеј маја 227. пре Христа.[42] У бици код Ликеја Клеомен је напао и потпуно разбио целу ахајску војску.[43] Причало се и да је Арат погинуо, али он је искористио прилику и док се нико није надао заузео је Мантинеју.[44]

Битка код Ладокеје Уреди

Када су Спартанци напали Мегалопољ Арат је кренуо да помогне Мегалопољу, али није био спреман на директан бој са Клеоменом. Ипак у мањем сукобу Aхајци су били бољи и натерали су Спартанце на повлачење. Арат није дозвољавао Ахајцима да их гањају преко опасних гудура. Лидијад од Мегалопоља га није послушао, па је кренуо са коњицом у потеру за Спартанцима. Клеомен III је искористио неповољан терен на коме коњица није долазила до изражаја, па је уз помоћ критских праћкаша и Тарантинаца разбио непријатељску коњицу.[45] Тада је погинуо Лидијад из Мегалопоља, а та победа охрабрила је Спартанце, па су се вратили, напали ахајску војску и готово целу је уништили.[46] Ахајци су оптуживали Арата због пораза у бици код Ладокеје, па су изгласали да му не дају ни новац ни плаћенике.[47] Арат је најпре дао оставку на место стратега, али онда се предомислио и код Орохомена је победио Клеоменовога очуха Мегистона.

Арат свуда губи Уреди

Грађани Мантинеје су 226. пре Христа тражили од Клеомена III да им помогне да избаце ахајски гарнизон из града.[48] Једне ноћи Клеомен III је ослободио Мантинеју, па је онда је кренуо према Тегеји. Од Тегеје кренули су у Ахају, јер се Клеомен надао да ће прислити ахајску војску на отворену битку и да ће тако да им зада тежак ударац. У бици код Диме Клеомен III је победио целу ахајску војску, разбио њихову фалангу и заробио много војника.[49] Ахајски савез је био потпуно деморалисан због тога катастрофалнога пораза, па је Арат одбио положај стратега.[50] Када су и Атина и Етолски савез одбили да им помогну Ахајци су тражили мир од Клеомена.[51] Клеомена су позвали да преузме вођство и постане стратег Ахајскога савеза. Арат је успео да спречи споразум Ахајаца и Клеомена III постављајући Клеомену увредљив захтев да дође само са 300 војника.[52] Клеомен III је након тога поново прогласио рат. У многим градовима водећи људи ступили су тајно у преговоре са Клеоменом.[53] Арат је погубио издајнике из Сикиона. У Коринту су након кажњавања намеравали да убију Арата, па је он једва умакао из града. Коринт се сам предао Спарти, али Акрокоринт је Арат још увек контролисао. Етолски савез и Атина одбијали су да помогну Ахајцима.

Савез са Македонијом Уреди

Пошто су након тромесечне опсаде Сикиона Ахајци били у очајном стању Арат је 224. пре Христа наговорио Ахајски савез да склопе савез са македонским краљем Антигоном III Досоном. Арат је наговорио Ахајце да Акрокоринт предају Антигону Досону. Антигон III Досон је водио велику војску од 20.000 војника и 1.300 коњаника. Македонска војска неуспешно је покушала да прође крај Коринта, а онда су одлучили да крену на Сикион. Арат је са друге стране планирао да преотме Аргос уз помоћ пријатеља из Аргоса. Заједно са јединицом македонске војске дошао је до Аргоса и напао спартански гарнизон, који се ту налазио.[54] Аргивци су подржали Арата, па су се Спартанци затворили у акропољ. Након тога Клеомен III је са војском кренуо до Аргоса, па је Антигон III Досон однмах након тога заузео Коринт, а Клеомен III је одустао и од Аргоса и повукао се у Лаконију. Сви градови су поново прешли на страну Ахајскога савеза, а Арат је проглашен стратегом.

Незадовољство Ахајаца Уреди

Ахајци су постали незадовољни, јер су морали да снабдевају и плаћају македонску војску, а без дозволе Антигона Досона нису смели да одржавају коресподенцију ни са једним краљем.[55] Почели су да криве Арата јер је он склопио споразум са Македонијом. Спартанци и Клеомен III били су поражени 222. пре Христа у бици код Селасије. Антигон III Досон се након тога вратио у Македонију, а на Пелопонез је послао Филипа V Македонског и рекао му да се ослања на Арата [56] Антигон Досон је погинуо 221. пре Христа и Филип V Македонски је преузео трон, а Арат га је упознао са целом ситуацијом и много га је научио. Касније су Етолци напали Пелопонез, па су Ахајци тражили да се Македонија умеша и спречи етолске нападе. Дошло је до Савезничкога рата (220-217 пре Христа). Филипови саветници Апел и Мегала почели су да оптужују Арата, па им је Филип поверовао и изборио се да Арат не буде изабран за ахајскога стратега. Када је без Арата све кренуло лоше Филип V Македонски је схватио грешку па је отада још више слушао Аратове савете. Захваљујући Аратовим саветима умерено се понео према Спартанцима, а Крит је заузео за неколико дана.[57]

Смрт Уреди

Филип V Македонски је боравећи код Арата злоупотребио статус госта и имао је односе са Аратовом снајом.[58] Поред осталог Филипу се није свиђало политичко уређење чланова Ахајскога савеза, па је испровоцирао грађански рат у Месенији свађајући једне са другима. Арат није успео да помири завађене стране и оштро је протестовао због тога Филиповога поступка.[59] Арат је био биран непрекидно за стратега, али није више хтео да прича са Филипом. Филип V Македонски је молио Арата да му се придружи 215. пре Христа у рату са Римљанима у Етолији. Арат је одбио. На почетку Првога македонскога рата Македонија је била поражена и изгубила је целу флоту. Филип је наредио Тауриону да се Арат тајно ликвидира.[60] Таурион се дружио са Аратом и помало га је тровао, све док Арат није почео да искашљава крв. Арат је умро 213. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 4.8
  2. Плутарх Арат 2
  3. Плутарх Арат 2
  4. Плутарх Арат 2
  5. Плутарх Арат 2
  6. Плутарх Арат 3
  7. Плутарх Арат 4
  8. Плутарх Арат 4
  9. Плутарх Арат 4
  10. Плутарх Арат 8
  11. Плутарх Арат 9
  12. Плутарх Арат 9
  13. Плутарх Арат 12
  14. Плутарх Арат 13
  15. Плутарх Арат 13
  16. Плутарх Арат 16
  17. Плутарх Арат 17
  18. Плутарх Арат 18
  19. Плутарх Арат 19
  20. Плутарх Арат 22
  21. Плутарх Арат 23
  22. Плутарх Арат 24
  23. Плутарх Арат 24
  24. Плутарх Арат 25
  25. Плутарх Арат 27
  26. Плутарх Арат 29
  27. Плутарх Арат 25
  28. Плутарх Арат 31
  29. Плутарх Арат 31
  30. Плутарх Арат 30
  31. Плутарх Арат 30
  32. Walbank стр.449
  33. Плутарх Арат 33
  34. Плутарх Арат 34
  35. Плутарх Арат 34
  36. Walbank стр.455
  37. Плутарх Арат 35
  38. Плутарх Арат 35
  39. Плутарх Клеомен 4
  40. Плутарх Клеомен 4
  41. Плутарх Клеомен 4
  42. Плутарх Клеомен 5
  43. Плутарх Клеомен 5
  44. Плутарх Клеомен 5
  45. Плутарх Клеомен 6
  46. Плутарх Клеомен 6
  47. Плутарх Арат 37
  48. Плутарх Клеомен 14
  49. Плутарх Клеомен 14
  50. Плутарх Клеомен 15
  51. Плутарх Клеомен 15
  52. Плутарх Арат 39
  53. Плутарх Арат 40
  54. Плутарх Клеомен 20
  55. Плутарх Арат 45
  56. Плутарх Арат 46
  57. Плутарх Арат 48
  58. Плутарх Арат 49
  59. Плутарх Арат 50
  60. Плутарх Арат 52

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.