FANDOM


Апије Клаудије Сабињанин Инрегиленсис био је полулегендарни оснивач рода Клаудијеваца. Рођен је као Атије Клаусус на територији Сабињана. Приликом рата Сабињана са Римљанима наговарао је Сабињане на мир. Са својим присташама отишао је у Рим, где су проглашени грађанима, а Апије Клаудије сенатором. Био је конзул 495. пре Христа, а грубим спровођењем закона о дуговима кривац је за Прву сецесију плебејаца од 494. до 493. пре Христа.

Secessio plebis

Сецесија плебејаца

Долазак у Рим Уреди

Током 504. пре Христа Римљани су ратовали са Сабињанима. Међу Сабињанима је дошло до неслагања, једни су били за наставак рата, а други за мир.[1] Апије Клаудије Сабињанин, који се тада називао Атије Клаусус, залагао се за мир.[2][3] Противници су га оптужили да покушава да помогне Римљанима да би се домогао тиранске власти међу Сабињанима.[4] Међу Сабињанима су се наставиле унутрашње трзавице, које су одгодиле рат. Попликола је сазнао за унутрашње трзавице међу Сабињанима, па је понудио Апију Клаудију сигурност у Риму.[5] Пошто је ратна странка међу Сабињанима била јача Апије Клаудије је побегао у Рим са 5.000 породица његових присташа и клијената.[6] [7] Добили су римско грађанство и земље, а Апије Клаудије је примљен у Сенат.

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 495. пре Христа заједно са Публијем Сервилијем Приском.[8][9] На помолу је био рат са Волсцима.[10] Након неколико ратова много плебејаца је било задужено, па су због дугова губили имања и на крају завршавали и у дужничком затвору. Тежак положај плебејаца и њиховога дуга стварао је погодан терен за побуну. Плебејци су били незадовољни и жалили су се да су поробљени дуговима док су ратовали за Римску републику.[11] Претварање једнога излива незадовољства плебејаца у отворено насиље спречила су два конзула брзом интервенцијом.[12] Ипак незадовољство се наставило, па се на заседању Сената развила дискусија што треба да се учини. Апије Клаудије је предлагао да се незадовољство угуши средствима присиле, а други конзул Публије Сервилије је предлагао блаже мере.[13] Предлагао је и смањење дугова.

Предлаже оштар став према народу Уреди

Волсци су се охрабрили због подела између патриција и плебејаца, па су кренули према Риму. Пошто су плебејци колективно одбијали мобилизацију Публије Сервилије Приск је предлагао да се народ охрабри, да буду благи у кажњавању и да се не привремено укине дужнички затвор. Међутим Апије Клаудије је саветовао да не показују никакву благост и да не требају да чине никакав уступак народу. Сенат је ипак заузео умеренији став и замолио је Публија Сервилија да покуша да убеди плебејце.[14] Он је издао едикт којим штити римске грађане у случају мобилизације.[15] Док су се дужници налазили у војсци кредитори нису имали права да плене њихову имовину или да због дуга затварају њих или чланове њихове породице.[16] Народ је након тога приступио мобилизацији. У тој војсци је било много дужника и исказали су се у рату у коме су победили Волске и Сабињане.

Свађа два конзула Уреди

Чим се окончао рат Апије Клаудије је спречио да се Публију Сервилију одобри тријумф, а оптужио га је и да је подстрекач побуне и да се није вратио са ратним пленом, већ га је поделио војсци.[17] Иако му Сенат није одобрио тријумф Сервилије је прославио неодобрени тријумф и тиме је навукао мржњу патриција.[18] Апије Клаудије је по окончању рата почео да стриктно кажњава дужнике, који су онда тражили помоћ од Сервилија.[19] Пошто је Апије Калудије уживао подршку патриција, Сервилије је био присиљен да попусти пред притиском и да се држи средњега курса којим је изгубио подршку народа.[20] Народ је након тога постао непослушнији. Услед опасности од Сабињана конзули су упутили позив на мобилизацију, али народ се није одазивао, па је Апије Клаудије ухапсио једнога од вођа побуне. Међутим како је ухапшени упутио жалбу народу конзул је попустио и био је присиљен да прихвати суд народа.[21]

Почетак сецесије плебејаца Уреди

Апије Клаудије Сабињанин је био један од катализатора Прве сецесије плебејаца која је уследила 494. пре Христа током мандата следећих конзула. Током 494. пре Христа плебејци су почели да одржавају састанке ноћу и да се све више супростављају Сенату и новим конзулима. Конзули су покушали да суде неким вођама побуне, али нико се није одазивао, а маса је била моћнија од конзулових ликтора.[22] У Сенату се одржавала расправа шта да се подузме. Тит Ларције је тражио да се народ ослободи дуга, а Публије Валерије је тражио да се помогне дужницима, који су ратовали. Апије Клаудије је био за најрадикалнији политику непопуштања и предложио је именовање диктатора јер онда не важи жалба народу на његову пресуду.[23] Сенат је прихватио мишљење Апија Клаудија и умало да њега нису именовали за диктатора.[24] Нови диктатор Маније Валерије Волус Максим је издао едикт сличан едикту Публија Сервилија, па се народ одазвао на мобилизацију и учествовао је у успешном рату. По окончању рата кредитори су били толико моћни, да је диктатор схватио да није у стању да испуни очекивања плебејаца, па је дао оставку.[25] Плебејци су након тога одлучили да не слушају нове конзуле и повукли су се на Свету планину и започела је Прва сецесија плебејаца.

Потомци Уреди

Један од синова Апија Клаудија био је Апије Клаудије Крас Сабињанин Региленсис. Он је био конзул 471. пре Христа. Други његов син Гај Клаудије Сабињанин Региленсис био је конзул 460. пре Христа. Син Апија Клаудија Краса Сабињанина Региленсиса био је Апије Клаудије Крас Сабињанин Региленсис, који је био конзул 451. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 2.16
  2. Ливије 2.16
  3. Плутарх Публикола 21
  4. Плутарх Публикола 21
  5. Плутарх Публикола 21
  6. Плутарх Публикола 21
  7. Ливије 2.16
  8. Ливије 2.21
  9. Дионизије 6.23
  10. Ливије 2.23
  11. Ливије 2.23
  12. Ливије 2.23
  13. Ливије 2.23
  14. Ливије 2.24
  15. Ливије 2.24
  16. Дионизије 6.29
  17. Дионизије 6.30
  18. Дионизије 6.30
  19. Ливије 2.27
  20. Ливије 2.27
  21. Ливије 2.27
  22. Ливије 2.29
  23. Ливије 2.29
  24. Ливије 2.30
  25. Ливије 2.31

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.