Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

За остале особе истога имена погледајте Апије Клаудије Пулхер (вишезначна одредница)

Апије Клаудије Пулхер (лат. Appius Claudius Pulcher, 97—49. пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и правник. Био је конзул 54. пре Христа.

Lukullus wiki

Луције Лициније Лукул

Породица[]

Најстарији је син Апија Клаудија Пулхера, конзула 79. пре Христа. Имао је два брата Гаја Клаудија Пулхера и Публија Клодија, чувенога народнога трибуна, који је у време Првога тријумвирата једно време успевао да политички блокира тријумвире. Његова најстарија сестра била је злогласна Клодија, која је била жена Квинта Цецилија Метела Целера.[1] Поред ње имао је још две сестре Клаудију Пулхру Секунду, удану за Квинта Марција Рекса и Клаудију Пулхру Терцију, која је била прва Лукулова жена.[2] Апије Клаудије је имао две ћерке, од којих је млађа била удана за Помпеја Млађега, а старија за Марка Јунија Брута. Пошто није имао синова усвојио је свога нећака Гаја Клаудија Пулхера, који је онда променио име у Апије Клаудије Пулхер, а касније је постао конзул 38. пре Христа.

Оратор[]

Након очеве смрти 76. пре Христа као најстарији син стао је на чело моћне породице. Морао је са веома мало средстава да води рачуна о два брата и три сестре. То релативно сиромаштво сведочило је да се његов отац није обогатио попут многих других у време проскрибција. Сестру Клаудију Пулхру Терцију удао је без мираза за Лукула, од кога је добио и помоћ.[3] Апије је као одличан оратор заједно са Квинтом Хортензијем бранио Лукуловога пријатеља и рођака Аула Теренција Варона.

У Лукуловој служби[]

Био је један од официра у војсци свога шурака Лукула за време Трећега митридатовога рата. Лукул га је 71. пре Христа послао као изасланика код Тиграна Великога да тражи да преда Митридата VI од Понта.[4] Док је у Антиохији чекао Тиграна вештом дипломатијом придобио је многе, који су ту дошли да искажу лојалност Тиграну. Између осталих Апије је придобио Зарбијена, краља Гордијене.[5] Са многим градовима је одржавао тајну комуникацију обећавајући им Лукулову помоћ. За разлику од уобичајенога дипломатскога поступка Апије Клаудије Пулхер је од Тиграна директно тражио да преда Митридата VI од Понта претећи му у супротном ратом.[6] Тиграна није ословљавао титулом краљ краљева, него само титулом краљ. Тигран је био изненађен дрским Апијевим говором и одговорио је да неће да преда Митридата. Апију је слао богате и веома скупоцене поклоне, које је Апије одбијао, прихвативши ипак на крају један мањи поклон.[7] Непосредно након тога Лукул је започео рат против Јерменије. Лукул је Апија Клаудија по свој прилици намерно послао на ту мисију знајући да ће се понашати дрско на Тиграновоме двору.

У сенци брата Публија Клодија[]

Током 63. пре Христа изабран је у колегиј аугура. Изабран је за претора 57. пре Христа. Као претор председавао је за време неких суђења за изнуђивање. Подржавао је свога брата Публија Клодија, који је као народни трибун протерао Цицерона и једно време својом политиком засењивао тријумвире. Противио се Помпејевом залагању за Цицеронов повратак из прогонства.[8] Као пропретор 56. пре Христа Апије Клаудије је био намесник Сардиније, а у априлу 56. пре Христа посетио је Цезара у Луки, где се одржавала велика конференција, која је довела до обнове тријумвирата.[9]

Конзул[]

Пошто је током лета 55. пре Христа своју ћерку удао за Помпеја Млађега онда га је Помпеј Велики подржао да одмах следеће године буде изабран за конзула. Изабран је за конзула 54. пре Христа заједно са Луцијем Домицијем Ахенобарбом,[10] али два конзула су се онда жалила да они од тријумвира Цезара, Помпеја и Краса не могу да именују чак ни војне трибуне.[11] Апије је морао лично да путује до Цезара у Галију да би за једнога од својих клијената осигурао да буде трибун.[12] Уз Помпејево посредовање помирио се са Цицероном. Са Цицероном је почео да се дописује, о чему је остало више писама. Иако је након удаје ћерке за Помпејева сина постао близак са Помпејем ипак је оптуживао Помпејевога пријатеља Аула Габинија очекујући да добије мито и да онда престане са оптужбама.[13]

Цензор[]

Био је проконзул у Киликији од 53. пре Христа до 51. пре Христа. Његова управа Киликијом одликовала се великом похлепом, корупцијом и тиранијом. На том месту наследио га је Цицерон 51. пре Христа, али избегао је да Цицерону лично преда дужност. По повратку у Рим Публије Корнелије Долабела га је оптужио, али ослобођен је захваљујући залагању Цицерона, Помпеја, Марка Јунија Брута и Квинта Хортензија Хортала. Апије је 50. пре Христа изабран за цензора заједно са Цезаровим тастом Луцијем Калпурнијем Пизоном Цезонином.[14] Из сената је избацио велики број сенатора, а исто тако је много витезова лишио њихова статуса.[15] Иако се Пизон није слагао са том одлуком ипак није уложио вето на те одлуке. Тада је из Сената био избачен и историчар Салустије Крисп.[16] Намеравао је да избаци и Гаја Скрибонија Куриона, али њега су обранили Пизон и конзул Луције Емилије Лепид Паул.[17] Након избијања Цезаровога грађанскога рата стао је на страну Помпеја. Отишао је у Грчку, где је био именован за проконзула, али умро је нешто пре битке код Фарсала 48. пре Христа.

Претходи:
Марко Лициније Крас и
Помпеј Велики
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Домицијем Ахенобарбом
54. пре Христа

Следи:
Гнеј Домиције Калвин и
Марко Валерије Месала Руф


Литература[]

Референце[]

  1. Плутарх Цицерон 29
  2. Плутарх Цицерон 29
  3. Keaveney стр. 49
  4. Плутарх Лукул 19
  5. Плутарх Лукул 21
  6. Плутарх Лукул 21
  7. Плутарх Лукул 21
  8. Касије Дион 39.6
  9. Плутарх Цезар 21
  10. Касије Дион 39.60
  11. Goldsworthy стр. 296
  12. Goldsworthy стр. 296
  13. Касије Дион 39.60
  14. Касије Дион 40.63
  15. Касије Дион 40.63
  16. Касије Дион 40.63
  17. Касије Дион 40.64

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement