FANDOM


Антипатар Идумејац (грч. Ἀντίπατρος, око 100—43 пре Христа) је био оснивач династије Иродоваца и отац Ирода Великога. Као саветник јудејскога краља Хиркана II имао је готово неограничену власт у Јудеји од 63—43 пре Христа. Гај Јулије Цезар га је због великих заслуга приликом освајања Египта 47. пре Христа именовао за прокуратора Јудеје

Порекло и породица Уреди

Антипатар потиче од истакнуте фамилије из Идумеје, подручја јужно од Јудеје. Краљ Јудеје Јован Хиркан анектирао је Идумеју, а становништво је присилио да прихвате јудаизам. Ту присилну промену веру нису признавали фарисеји, који касније нису ни Антипатра, а ни његовога сина Ирода Великога нису сматрали припадницима јеврејске вере. Александар Јанеј је Антипатровога оца Антипу поставио за стратега Идумеје.[1] Антипа је био од велике користи због својих добрих веза са набатејским Арапима, са Газом и са Аскалоном.[2] Антипатар је био ожењен Набатејком Кипроном са којом је имао ћерку Салому и четири сина: Ирода Великога, Фасаила, Јосифа и Ферора.[3]

Pompée dans le Temple de Jérusalem.jpg

Помпеј у храму у Јерусалиму 63. пре Христа

Подстиче Хиркана II да потражи помоћ од Набатејаца Уреди

Хиркан II је 67. пре Христа постао нови краљ Јудеје, али његов млађи брат Аристобул II повео је против њега рат, у коме га је победио и присилио на абдиикацију 66. пре Христа. [4][5] Два брата су се споразумела да Аристобул II преузме власт, али Хирканов саветник Антипатар Идумејац се бојао новога краља, јер је знао да га Аристобул мрзи.[6] Антипатар је подстрекавао најугледније Јевреје против Аристобула подсећајући их да се неправедно домогао краљевскога трона.[7] Страшио је Хиркана II да га брат намерава да ликвидира, а на крају је подстакао Хиркана да побегне у Петру код набатејскога краља Арете III.[8] Хиркан II и Антипатар тражили су подршку од набатејскога краља Арете, а заузврат му је Хиркан обећао територије, које је Александар Јанеј раније отео од Набатејске краљевине.[9]

Римска интервенција Уреди

Набатејска војска победила је Аристобула II, који се склонио у Јерусалим и нашао се пред поразом. Међутим потплаћени римски квестор Маркo Емилијe Скаур наредио је 64. пре Христа Хиркану II и Набатејцима да прекину са опсадом запретивши им римском интервенцијом.[10][11] Хирканова и набатејска војска су се онда повукле, а Аристобул је напао и тешко поразио противника, који се повлачио.[12] Том приликом погинуо је Антипатаров брат Фалион.[13] Хиркан II и Антипатар Идумејац су се онда обратили Помпеју Великоме тражећи од њега подршку. Помпеј је одлучио је да подржи Хиркана II сматрајући да ће као слабији брат бити поузданији римски савезник од Аристобула.

Вешт посредник и главни Хирканов саветник Уреди

Након опсаде и заузимања Јерусалима 63. пре Христа Помпеј је Аристобула II одвео као заробљеника у Рим, а Хиркану II је дао власт као првосвештенику. Јудеја је постала римски вазал и одузете су јој велике територије, укључујући Идумеју и Самарију. У Идумеји наставио је да влада Антипатар. Хиркан II се за време своје владавине ослањао на римску војну моћ и на свога саветника Антипатра Идумејца. Римска војска под командом Марка Емилија Скаура кренула је у инвазију на Набатејску краљевину 62. пре Христа, али имали су великих проблема са снбдевањем, па им је Антипатар помагао.[14] Због тешко проходнога терена нису могла да приђе Петри, па су палили друга места. Антипатар Идумејац је након тога као посредник наговорио Арету III да потплати Скаура са 300 таланата, који је онда заузврат обуставио рат са Набатејском краљевином.[15][16]

Помаже римску инвазију на Египат Уреди

Мир у Јудеји и римски поредак одржавао се само захваљујући римској војсци. Аул Габиније је током 57. пре Христа угушио побуну Аристобуловога сина Александра од Јудеје, а током 56. пре Христа побуну Аристобула II. Међутим током 55. пре Христа Аул Габиније је кренуо у поход на Египат, да би вратио на трон римскога савезника Птолемеја XII Аулета.[17] Антипатар Идумејац је био од огромне користи римској војсци снабдевајући је житом, оружјем, опремом и новцем.[18] Приликом освајања Египта од кључне важности је било проћи мочваре на улазу у Египат, код Пелузија. Антипатар и Хиркан II наговорили су Јевреје из Пелузијума да подрже римску војску и омогуће јој пролазак у Египат.[19] Антипатар је пратио Аула Габинија на походу у Египат. По повратку из Египта Аул Габиније је угушио нову побуну Александра од Јудеје.

Цезаров савезник Уреди

Цезар је дошао у Египат да оконча династички рат и да учврсти Клеопатру. Није располагао са великом војском, па га је напала египатска војска у Александрији. Нашао се опкољен у краљевској палати и започео је Александријски рат, а у помоћ му је 47. пре Христа долазио Митридат од Пергама, који није могао да прође поред Пелузија.[20] Хиркан II и Антипатар Идумејац су тада променили страну и почели су да подржавају Цезара. Антипатар је наговорио Арапе да помажу Митридата, а повео је и 3.000 Јевреја. Подстакао је и многе околне владаре у Сирији и Либану да помогну Митридата.[21] Антипатар је био први, који је срушио део пелузијскога зида и омогућио заузимање Пелузија. Позвао је након тога египатске Јевреје да пропусте његову војску позивајући се на своју јеврејску веру и на писма првосвештеника Хиркана II.[22] Позвао их је да помажу Цезара и да му обезбеде новац. Јевреји у Мемфису су исто тако подржали Митридата. У одлучној бици Митридатове и египћанске војске Антипатар је командовао левим крилом, које је одлучило битку.[23] Митридат је након битке победу приписао Антипатру. Антипатар је учествовао и у осталим биткама помажући Цезара, а у једној бици био је и рањен.[24] Захвални Цезар је након окончања Александријскога рата потврдио Хиркану II положај првосвештеника.[25] Хиркан II је поред тога проглашен етнархом Јудеје. Антипатра Идумејца поставио је за прокуратора (управитеља) Јудеје.[26][27] Прогласио га је римским грађанином и ослободио га плаћања пореза.

Велика моћ Антипатра и његових синова Уреди

Антипатар Идумејац је био други човек у Јудеји. Учвршћивао је Хирканову власт тражећи да га поштују, наглашавајући да ће Рим интервенисати у случају да се усуде да збаце Хиркана II.[28] Антипатар је у Јудеји сређивао послове по свом нахођењу користећи Хирканову тромост и слабост у царевању.[29] Своје синове Фасаила и Ирода Великога поставио је за заповеднике у Јерусалиму и Галилеји. Ирод Велики се прославио ухвативши вођу велике разбојничке дружине. Завидни дворјани и неки од водећих људи након тога потицали су Хиркана да не дозволи да Антипатар и његови синови узурпирају власт.[30] Хиркан је био присиљен да суди Ироду због незаконитога погубљења неких људи. Иако је био попустљив разљутио је Ирода, који је добивши римску подршку кренуо да збаци Хиркана. [31] Међутим Антипатар је изашао пред сина и наговорио га да одустане од потхвата.

СмртУреди

Антипатра је отровао Малиху 43. пре Христа, сматрајући да ће на тај начин допринети очувању Хасмонејске династије. Ирод се пред Хирканом осветио Малиху за очеву смрт наводећи тобоже Гаја Касија за наредбодавца.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Јевр. Старине 14.10
  2. Јевр. Старине 14.10
  3. Јевр. Рат 1.8.9
  4. Јевр. Старине 14.7
  5. Јевр. Рат 1.6.1
  6. Јевр. Старине 14.11
  7. Јевр. Старине 14.11
  8. Јевр. Рат 1.6.2
  9. Јевр. Старине 14.18
  10. Јевр. Старине 14.32
  11. Јевр. Рат 1.6.3
  12. Јевр. Рат 1.6.3
  13. Јевр. Старине 14.33
  14. Јевр. Старине 14.80
  15. Јевр. Старине 14.81
  16. Јевр. Рат 1.8.1
  17. Јевр. Старине 14.98
  18. Јевр. Старине 14.99
  19. Јевр. Старине 14.99
  20. Јевр. Старине 14.128
  21. Јевр. Старине 14.128
  22. Јевр. Старине 14.131
  23. Јевр. Старине 14.134
  24. Јевр. Старине 14.134
  25. Јевр. Старине 14.137
  26. Јевр. Рат 1.10.3
  27. Јевр. Старине 14.143
  28. Јевр. Рат 1.10.4
  29. Јевр. Рат 1.10.4
  30. Јевр. Старине 14.165
  31. Јевр. Рат 1.10.9

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.